Тата, ја сам терапеут, који је твој проблем?

© Фото : Приватна архива породице ТешинЛука Тешин
Лука Тешин - Sputnik Србија
Пратите нас
Када је једног поподнева седмогодишњи Лука ушао у собу и рекао „Ја сам терапеут, који је твој проблем?“, његов отац је, уместо одговора, само помислио: „Па где ме нађе, сине, одакле да почнем?“.

Овако писац Срђан В. Тешин објашњава разлоге за настанак необичне недавно објављене збирке прича „Лука каже", стваране „у четири руке", у пандемијско време које је многима донело и додатно зближавање са сопственом децом.

Ја сам терапеут и хоћу да ти помогнем

„Једног послеподнева Лука је ушао у моју радну собу и рекао: 'Ја сам терапеут. Који је твој проблем?' Па где ме нађе, сине, одакле да кренем? Ја сам у тој његовој реченици препознао праву књижевност. Питао сам га где је то чуо, прочитао. Он је рекао: 'Не, ја сам стварно терапеут и хоћу да ти помогнем'. Тако је из дана у дан говорио реченице које су ми се учиниле као добра основа од које бих могао да направим кратку причу. Када су се те приче намножиле, видео сам читав концепт. Све лежи у томе да сам пажљивије почео да слушам свог сина, што је требало много раније да урадим", објашњава Тешин за Спутњик мотиве да мудрости свог сина стави између корица књиге.

Отац и дечак, у 77 духовитих епизода, праћених упечатљивим илустрацијама Лидије Тарановић, разговарају о себи и свом свету, о одрастању и сазнању, о невидљивости и о недостајању, о тајнама и открићима, о томе зашто се очеви и дечаци некада разумеју, а некада свађају.

© Фото : Vladimir Sretenovic Надмудривање оца и сина у 77 кратких прича
Тата, ја сам терапеут, који је твој проблем? - Sputnik Србија
Надмудривање оца и сина у 77 кратких прича

Приче за децу и размажене родитеље

Тешин каже да Лука није био тако добар саговорник не би ни настале ове приче за децу и размажене родитеље.

Лука је мене учио да пишем иако сам ја дипломирао на поетици кратке приче. Он ме је заиста учио како се пише сажето и како се заиста каже оно што се мисли, тако да ми је писање ових кратких прича било ново искуство. Све је почињало од његових аутентичних реченица које је изговарао. Оне су ме научиле да је свих мојих 20 претходних књига можда требало да прођу кроз његов третман, да буду јасније, концизније, прецизније. Учио ме је и психологији и педагогији. Писати за децу је чудо. Никада се тиме нисам бавио и не знам ни да ли ћу у будућности. То је страшно озбиљан и тежак посао", истиче Тешин.

Борба против безнађа

Уверен да је једна од функција књижевности суочавање са стварношћу, Тешин каже да се књигом „Лука каже" укључио у борбу против безнађа.

„У читавој овој несрећи која нам се свим сручила на главу, ја се нисам бавио неким апокалиптичним причама, камијевским кугама или темама које би биле разумније да се обрађују у ово време. Схватио сам да је писање за децу и о деци у ово време право књижевно предузеће. То је оно што бисмо могли да оставимо и нашој и некој будућој деци и да сами себи покажемо неку врсту оптимизма, да имамо будућност, да није све потпуно црно. Што говори мој тата наставник: 'Све што дође, мора и да прође па ће и ова чума једног дана да прође'. С друге стране деца тако брзо расту. Од учења првих слова одједном дођеш до интеграла, разломака и више не можеш сопственом детету да помогнеш у решавању домаћих задатака. Ја сам се на овај начин укључио у неку врсту борбе против безнађа у коме смо се нашли и покушао  да отворим путеве ка неком лепшем и здравијем животу који нас чека у будућности", појашњава Тешин.

Лука каже: „Ти имаш веће муке од мене. Кладим се да није лако бити писац“.

„Не знам како је дошао до тог закључка с обзиром да стално говори: 'Тата, ти само лежиш'. Не лежим, ја мислим. Писање је и промишљање онога о чему ћеш да пишеш. Онда је схватио да је писање тежак процес, јер је најтеже да напишеш тако да људи прочитају онако како си ти желео, да не буде замене. Мислим да се у томе добри писци и разликују. Ја још учим и још ми је потребно много лежања и промишљања. Књижевни посао није ексклузиван. Седим за лаптопом и сатима се не мрдам и онда Лука кад уђе, не зна шта ја радим. Да сам неки ковач па да замахујем чекићем или да сам возач и окрећем волан или било шта мануелно па да каже, види ово је стварно посао. Овако има слику, а нема тон и то је посао писца. На крају када изађе књига и када је држи у руци, онда схвати: Па ти си на томе радио", истиче Тешин.

Зар посао писца није да лаже

Изнедило га је Лукино питање: „Зар посао писца није да лаже?“.

„Ту ме је превеслао неколико пута. Таман му објасним да књижевна истина није исто што и стварна истина, да у књижевности није увек један плус један два и он онда каже: Зар онда ниси рекао да треба да лажем? Па се уједем за језик, куд сам ти то рекао! У дечјим главама постоји та врста наивности коју ми одрасли изгубимо, да све прихватају на прву лопту, да им је све одједном потпуно природно. Ја на пример немам положен возачки испит, али му стално говорим да сам у војсци возио хеликоптер и да сам био хеликоптериста. И он је толико одушевљен тиме да ме често пита када ћемо се провозати, а ја му онда говорим: 'Не знам где сам оставио кључеве, не знам где сам паркирао, потпуно сам сенилан'. Онда ми буде жао што он тако поверује у то да сам ја стварно био пилот хеликоптера, а ја сам хеликоптер видео само на слици", напомиње Тешин.

© Фото : Приватна архиваЛука каже: Кладим се да није лако бити писац
Тата, ја сам терапеут, који је твој проблем? - Sputnik Србија
Лука каже: Кладим се да није лако бити писац

Зато, додаје, треба бити опрезан у писању за децу.

„Интересантно ми је како деца читају оно што ми одрасли пишемо. Схватио сам да се са великом пажњом  мора водити рачуна шта се даје деци. Није добра свака књижевност која се пише за децу. Може бити велика замка за те мале главе. Мораш да мислиш о хиљаду ствари. Ето Лука и ја учимо", каже аутор романа „Антологија најбољих наслова", „Казимир и други наслови", „Кроз пустињу и прашину", „Куварове клетве и друге гадости", „Гори гори гори", „Моје" и књига прича „Испод црте", „Приче с Марса".

Дете се насмеје 600 пута дневно

Дошао је седмогодишњи Лука до закључка и да је његовом оцу тешко угодити, да је лакше радити са тестом него са људима због чега жели да буде пекар уместо нинџа, полицајац или каубој, да сваки дан треба да буде најбољи, волео би да никога ништа на свету не боли и да је тата само тата, а он ће бити први уметник у породици.

„Интересантан је статистички податак да се дете током дана насмеје око 600 пута, а одрастао човек око 15 пута. Само тај податак говори да се нама када одрастемо нешто догоди, као да одједном заборавимо сву мудрост коју смо имали као деца. Мој син тако ми приђе и каже: 'Ти си полован човек'. Размишљам како сам сад полован, да ли сам 'second hand' тата. Он каже: 'До пола си расположен, од пола си нерасположен'. И онда схватим, па то је дефиниција средовечног оца. Имам 49 година и то је права дефиниција мене - до поднева сам тако и тако, а од поднева никако. Деца виде нешто што ми одрасли заборавимо, као да превиђамо, као што смо заборавили да пажљивије слушамо своју децу, а свашта од њих можемо да научимо. Мој Лука је сасвим обично дете, ученик другог разреда, одличан ђак, али није вундеркинд. Он је обично дете, али ствар је у томе да ми одрасли мање слушамо и мање смо посвећени тој дечијој игри него што би требало", сматра Тешин.

Шегрт у писању књига за децу

Већ 12 година чита својој деци и сам проналази читаво богатство у тим књигама.

„Сваког дана читамо књиге за децу и ту проналазим читав један универзум за који нисам знао. Фенеоменлана је књижевност коју пишу Игор Коларов, Јасминка Петровић, Угљеша Шајтинац. Има и сјајних превода попут књиге 'Жуто одело' Силвије Плат. Врхунски писци пишу за децу. Читајући те књиге својој деци, ја такође учим", каже Срђан Тешин.

Пошто мама Дијана и ћерка Ива нису учествовале у књижевној игри и надмудривању, читаоци сада очекују књигу „Ива каже".

„По страни сам оставио своју супругу и ћерку, јер сам хтео у овој књизи  заиста да се посветим анализирању односа између оца и сина. Знам како сам ја са својим оцем градио односе. У пубертету сам мислио па овај мој отац ништа не зна. Када сам дошао у неке зреле године и слушао га како прича, питао сам се када је стигао све да научи. Заправо је увек био исти само ми другачије гледамо своје очеве и вероватно ће и мој син на мене гледати другим очима када са 50 година буде читао 'Лука каже'. Ја сам почетник у књижевности за децу, шегрт, калфа", наводи Тешин.

Лука је, признаје Тешин, одушевљен књигом, чак је урадио своју верзију илустрација Лидије Тарановић и већ је постао звезда у свом разреду, а Тешин ради на новели у којој се враћа свом детињству.

„Ја сам човек који не може да оде даље од Мокрина, своје породице и свог детињства, тако да и сада радим на књизи која је врста рекапитулације дечаштва и младости, али биће ту места и за Луку. За сада је то новела, на половини сам писања и некако је само изашло из мене након романа 'Моје' у коме сам почео да чепркам по сопственој прошлости. Некако се ово учинило као логичан наставак онога о чему сам писао у претходној књизи"“, каже Срђан Тешин.

Прочитајте још:

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала