Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
Народна скупштина Републике Србије - Sputnik Србија
Политика
Сазнајте све о политици у Србији и региону

Измене Устава Србије: Шта је предложила Влада

© Фото : Youtube/Radio Televizija VojvodineУстав Србије - илустрација
Устав Србије - илустрација - Sputnik Србија
Пратите нас
Влада Србије поднела је Народној скупштини Предлог за измену Устава из 2006. године у делу који се односи на правосуђе са циљем јачања судске независности и тужилачке самосталности, као једним од основних начела владавине права.

У Предлогу Влада упућује на одредбе Устава које, према њеном ставу, треба да се мењају, са детаљним образложењем због чега те измене тражи, али без давања конкретних решења за предстојеће амандмане.

Измена састава судског и тужилачког савета и промена начина избора судија и тужилаца

Пре свега, Влада захтева измену састава судског и тужилачког савета - Високог савета судства (ВСС) и Државног већа тужилаца (ДВТ) који би без утицаја парламента бирали судије и тужиоце, уз укидање избора на трогодишњи мандат.

Као основни аргумент за промену Устава у делу правосуђа, Влада наводи да важећи Устав оставља превелики простор утицају законодавне и извршне власти на избор носилаца правосудних функција, преноси РТС.

„Овај утицај, који може да доведе до нежељене политизације правосуђа, огледа се кроз уставне одредбе о избору судија, односно заменика јавних тужилаца и кроз одредбе о саставу ВСС, односно ДВТ“, наводи се у образложењу Предлога.

Према важећем Уставу из 2006. године, судије бирају посланици у Скупштини Србије на први трогодишњи, тзв. пробни мандат, а онда их стручно тело – ВСС, бира на стални мандат.

Тужиоце Скупштини предлаже Влада, док се заменици тужилаца на први мандат од три године, бирају у парламенту, након чега их Државно веће тужилаца бира на стални мандат.

Управо је на ове делове Устава примедбе ставила Венецијанска комисија у мишљењу датом 2007. године, након усвајања важећег Устава, подсећа Влада и препоручује да независни судски и тужилачки савет кроз измене Устава добију одлучујући утицај на именовање и унапређење судија и тужилаца.

Како се наводи, „избор у Народној скупштини отвара могућност да одлука о избору буде дискрециони акт парламента у чијем доношењу претеžжну улогу имају политички разлози уместо оних објективних“.

Према актуелном Уставу Високи савет судства има 11 чланова, а у његов састав по положају улазе председник Врховног касационог суда, министар правде и председник надлежног одбора Народне скупштине и осам изборних чланова које бира Народна скупштина – шест судија са сталном судијском функцијом и два угледна и истакнута правника са најмање 15 година искуства у струци, од којих је један адвокат, а други професор правног факултета.

Аналогно решење је предвиђено и за Државно веће тужилаца.

Влада сматра да је управо састав правосудних савета од кључног значаја за гарантовање судијске независности, те да он треба да се мења, тако да савети буду ојачани и преузму водеће улоге у управљању правосуђем.

Сматра да би ове уставне промене требало да створе основ за правосуђе које ће истовремено бити независније и одговорније.

Промена назива највишег суда у Србији 

Влада такође указује да су неопходне промене у делу Устава који се тиче судова и јавних тужилаштава тако да буду свеобухватне, јер су сада несистематичне, недоследне, делимично пренормиране, попут одредби о председнику Врховног касационог суда или пак делимично поднормиране попут оних који не садржи разлоге за престанак функције и разрешење судија, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца.

Сматра да нормативни оквир треба да створи свест код судија и јавних тужилаца о значају њихове независности, односно самосталности у одлучивању, као и њихове одговорности при обављању поверених функција.

Поред тога, Влада сугерише да се мења назив највишег суда у држави који се сада зове „Врховни касациони суд“, јер је, како наводи, сам по себи контрадикторан, с обзиром на његове надлежности и овлашћења.

Укидање пробног мандата и нови услов за избор судија

Замерка владе је и што Устав у правом ставу члана прокламује начело сталности судијске функције без дефинисања појма сталности, а већ у другом ставу предвиђа изузетак од овог начела, који предвиђа да се „лице први пут бира за судију на три године“.

Постојање пробног трогодишњег мандата за судије и тужиоце није донело жељене резултате, критиковала га је Венецијанска комисија, а није наишао ни на подршку стручне јавности и академске заједнице у Републици Србији, подсећа Влада.

„Због свега горе наведеног, неопходно је размотрити укидање трогодишњег мандата за лица која се први пут бирају на правосудне функције“, навела је Влада истичући да било корисно у Устав увести нови услов за избор за судију, односно заменика јавног тужиоца.

Тај услов, како сугерише Влада, огледао би се у одређеној врсти обавезне обуке на Правосудној академији, за сва лица која претендују да буду бирана на ове функције, а која би истовремено гарантовала да сви новоизабрани носиоци правосудних функција поседују задовољавајући ниво стручности.

Да не би био нарушен принцип једнаког приступа правосуђу, Влада даље наводи, стандардизована обука би морала да буде посебно прилагођена кандидатима у зависности од њиховог претходног радног искуства.

„На неопходност обуке указују и европски стандарди садржани у различитим међународним документима“, напомиње се у образложењу.

Дефинисање односа три гране власти

Влада је указала да би уставним амандманима требало уклонити и једну аномалију у важећем Уставу која се тиче односа између законодавне, извршне и судске власти.

Иако Устав прокламује да је правни поредак јединствен и дефинише поделу власти на законодавну, извршну и судску, Влада сматра да је споран 3. став истог члана 4. Устава, који гласи: „Однос три гране власти заснива се на равнотежи и међусобној контроли.“

Доследно схваћено, ово би, према тумачењу Владе, значило да законодавна и извршна власт имају могућност да контролишу судске одлуке, а то је, како наводи, неспојиво са независношћу и самосталношћу судске власти, што би урушило цео систем поделе власти у Републици Србији.

Да би се спречило такво тумачење, Влада наводи да члан 4. Устава треба да буде тако измењен да се однос између три власти заснива на узајамном проверавању, односно ограничавању, а не контроли, што, како напомиње, и јесте сврха начела поделе власти.

„Ниједна грана власти не може да се одвоји од осталих грана власти, оне треба међусобно да се прожимају како би се успоставила равнотежа међу њима. У области правосуђа средство ограничавања и успостављања равнотеже је тзв. правосудна управа“, наводи се у образложењу.

Измена чланова који се односе на надлежности Скупштине 

Уставне норме којима се уређују судови и јавна тужилаштва груписане су у посебна потпоглавља у оквиру дела Устава који се бави уређењем власти, а влада сматра да је ради очувања кохерентности неопходно изменити оба потпоглавља као целине.

Такође, имајући у виду да постоји међузависност између ових потпоглавља и одређених одредаба изван њих, Влада предлаже и измене чланова Устава који се тичу надлежности и начина одлучивања у Народној скупштини, услед евентуалне измене одредби о избору носилаца правосудних функција и чланова правосудних савета.

Предлаже и измену члана 172. који се тиче избора и именовања судија Уставног суда, услед евентуалне измене назива највишег суда – Врховног касационог суда.

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала