Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Истраживали Харадинаја, нашли „жуту кућу“ /видео, фото/

© AFP 2021 / SEBASTIEN BOZON Рамуш Харадинај
Рамуш Харадинај - Sputnik Србија
Пратите нас
Докази о случају „жуте куће“ пронађени су у Албанији током истраге о ратним злочинима Рамуша Харадинаја. Они су чувани шест месеци а Хашки трибунал није имао мандат да даље истражује у Албанији, јер је био основан само за истраживања ратних злочина на територији бише СФРЈ.

Ово за Спутњик каже Владимир Вукчевић, бивши тужилац за ратне злочине Републике Србије. Он је вероватно међу првима добио документацију о истрази у Албанији коју су Хаг и Унмик спроводили о „жутој кући“.

Истрага против Хардинаја довела до „жуте куће“

Вукчевић објашњава да се до доказа о „жутој кући“ дошло током истраге коју је Хаг водио против Рамуша Харадинаја.

„Све што у нађено у Албанији је фотографисано, а на лицу места је утврђено да је било медицинског отпада и крви за које су локални Албанци тврдили да је крв животиња. Међутим, у том тиму је био и форензичар Хозе Барабар, који је када је узео узорак одамах рекао да је у питању људска крв. После тога је сав тај медицински отпад фотографисан, покупљен и однет у Хашки трибунал,“ прича Вукчевић. 

Како каже наш саговорник, када је за доказе који су донети у Хаг утврђено да немају везе са случајем Харадинај тај материјал је пропао.

Бивши тужилац наводи да је шеф истражитеља био Патрик Лофер, а да су ту били патолог Перуанац Хозе Пабло Барабар и амерички новинар Монтгомери у пратњи припадника Кфора.

Посмртни остаци жртава сахрањени на 11 локација у Албанији

Наш саговорник тврди да је тада имао добру сарaдњу са Хашким трибуналом и да је од њих добио сву фото докуметацију из Албаније, али не као званичну.

„Чим сам добио одмах сам све то проверио преко нашег познатог лекара који ми је објаснио на основу медицинског отпада који се видео на фотографијама, као и назива медикамената који су се помињали да се то користи за релаксацију мишића и то приликом трансплантације органа. То је био сигнал да је тамо заиста тако нешто рађено. Да бих и званично могао да реагујем, од Савета безбедности УН тражио сам ту фото докуметацију и званично, и то је достављено,“ објашњава Вукчевић.

Бивши тужилац прича даље да је тадашњи правни саветник у америчкој амбасади Сен Лазаро, који је иначе и сам био тужилац и са којим је био у коректним односима, начуо да се нешто дешава и дошао је да види о чему се ради.

„Показао сам му сву документацију и ту је први пут поменуто име Хашима Тачији – иако је он у то време био њихов миљеник. Питали су ме за наш следећи потез, и ја сам им рекао да бисмо ми то проверили, јер смо у међувремену добили сазнања да су на 11 локација у Албанији сахрањени посмртни остаци људи којима су извађени органи,“ наводи наш саговорник.

Албанска тужитељка одбила сарадњу

Вукчевић даље каже да су Америкaнци организовали његову посету Тирани како би се састао са њиховом тужитељком Ином Рамом коју је замолио да заједно провере та сазнања.

„Тражила је три дана да мало размисли али када смо се вратили обавестили су нас да они неће да сарађују са нама на ту тему. После тога сам отишао у Европски парламент где сам поменуо ову тему. И ту је био Дик Марти, тада на месту известиоца за људска права у Савету Европе, који ми је пришао и заинтересовао се. После тога је он дошао у Београд и ја сам му дао све што смо имали што је он проверио на терену и утврдио да је све што смо ми нашли тачно. Једино што није урађено јесте ексхумација посмртних остатака јер то нису дозволили Албанци,“ каже Вукчевић.

Саговорник Спутњика подсећа и да је касније донета одлука о формирању Специјалног тужилаштва на челу са Клинтом Вилијамсоном а потом Дејвидом Швендименом. Вукчевић каже да је Вилијамсон претходно, уз логистичку подршку Србије, у просторијама Специјалног тужилаштва у Устаничкој саслушао око 200 до 300 сведока везано за тај случај.

„Тада је добио потврду тих навода и тада је донета дефинитивна одлука о формирању Специјалног суда за ратне злочине ОВК,“ открива Вукчевић.

Специјални истражни тим ЕУ формиран је 2011. како би водио независну истрагу о наводима Дика Мартија. Први главни тужилац тог тима био је Американац Клинт Вилијамсон, а 2014. заменио га је Дејвид Швендимен, такође Американац. У септембру 2018. за специјализованог тужиоца именован је Џек Смит, који се током правничке каријере у Сједињеним Државама дуго бавио истрагом политичких злочина високог профила, а од 2008. до 2010. био је истражни координатор у тужилаштву Међународног кривичног суда.

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала