Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Рад на себи није операција: Најефикаснији начин да зрачите чак и преко Скајпа или Зума

CC0 / Pixabay / "Антиејџ" интервенција
Антиејџ интервенција - Sputnik Србија
Пратите нас
Слика коју путем видео-позива, преко Скајпа или Зума, шаљемо другима, и ефекат који има по нас када се суочимо са разноразним сопственим недостацима и променама током времена, може да изазове незадовољство и нерасположење, али тешко да се баш може говорити о депресији. Ја бих рекла да ствари иду обратним редоследом – депресија утиче на изглед.

На ово указује психотерапеут Александра Јанковић поводом истраживања које је објављено у часопису „Фејшл пластик срџери енд естетик медисин“, где аутори упозоравају да се све више људи одлучује да се подвргне неком естетском захвату како би побољшали своју слику на видео-позивима.

Пандемија корона вируса довела је до тога да се виртуелне платформе попут Скајпа и Зума све више користе у свакодневном животу, и пословно и приватно.

Аутори истраживања указују да због учесталих видео- позива људи постају свеснији сопствених физичких недостатака због чега сами себи делују депресивно и схватају да тако делују и другима. То је разлог доношења одлуке да се подвргну естетском захвату како би се показали у бољем светлу пред другима.

© pixabay.comЛоша слика о себи током видео- позива не мора да се решава естетским захватом, већ прво треба утврдити шта заиста лежи у сржи проблема сопствене слике о себи, сматрају стручњаци.
Рад на себи није операција: Најефикаснији начин да зрачите чак и преко Скајпа или Зума - Sputnik Србија
Лоша слика о себи током видео- позива не мора да се решава естетским захватом, већ прво треба утврдити шта заиста лежи у сржи проблема сопствене слике о себи, сматрају стручњаци.

Рад на себи ефикаснији од операције: Лепши и на Скајпу

„Када је особа депресивна, када има помањкање сигурности у себе, ниско самопоштовање, осећај угрожености, безнадежности, онда се то наравно очитава и на њеном лицу, у њеном телесном ставу, и то јесте нешто што прати депресију, то је на неки начин и клиничка слика депресивног стања. Тако да верујем да људи сада, када се суоче са тим како то делује другима, покушавају да практично нешто ураде са собом не би ли бар ту спољашњост побољшали када већ имају утисак да не могу ништа друго да ураде“, каже Јанковићева за Спутњик.

Она није противник пластичних естетских интервенција јер „свако има право да стари на начин који му одговара или да мења код себе оно што му се не допада“, али би њена препорука била пре свега консултација са психотерапеутом како би се дошло до тога шта заиста лежи у сржи проблема сопствене слике о себи:

„Да ли је то заиста само нешто визуелно и да ли можете било каквом естетском хирургијом да вратите жар, енергију, то неко светлуцање које имамо у ситуацијама када смо срећни, расположени, заљубљени? Просто, ипак се мора порадити и на унутрашњости да би та спољашњост боље деловала“.  

Естетски захват само ако постоји промена изнутра

Култура у којој живимо, додаје она, јако је нарцистична и у том смислу веома површна, па се ослања углавном на спољне манифестације, и на тај начин врши социјални притисак на људе. И раније су постојали недостаци као што су велики нос, клемпаве уши, али се никада није посвећивала оволика пажња перфекционистичком императиву где само ако изгледате „топ“, имате права да будете и расположени и задовољни, истиче она.

© Фото : CC0 Creative Commons"Оно што нам негде диктира ту врсту спољашњих промена је огледање у другима. Ниједна промена неће донети жељено и очекивано задовољство ако није праћена и променом изнутра", указује Александра Јанковић.
Рад на себи није операција: Најефикаснији начин да зрачите чак и преко Скајпа или Зума - Sputnik Србија
"Оно што нам негде диктира ту врсту спољашњих промена је огледање у другима. Ниједна промена неће донети жељено и очекивано задовољство ако није праћена и променом изнутра", указује Александра Јанковић.

„Ништа испод тог неког императива савршенства као да није довољно. А на томе заправо треба порадити и суочити се са собом и са недостацима. Увек кажем својим клијентима да је добро да замисле себе на пустом острву, и шта је оно што би њима код себе заиста сметало. Криве ноге, овакав нос, подочњаци? Не, ништа од тога. Заправо, оно што нам негде диктира ту врсту спољашњих промена је огледање у другима. Ниједна промена неће донети жељено и очекивано задовољство ако није праћена и променом изнутра“, апострофира наша саговорница.

Зато она сматра да је током пандемије важније да се нађе нека стабилност и мир, како би се сви унапред припремили на то што се назива „новом нормалношћу“. Наша саговорница има и савете који могу да утичу и на спољашњи изглед.

CC0 / пиксабеј / Култура у којој живимо јако је нарцистична и у том смислу веома површна, па се ослања углавном на спољне манифестације, и на тај начин врши социјални притисак на људе.
Рад на себи није операција: Најефикаснији начин да зрачите чак и преко Скајпа или Зума - Sputnik Србија
Култура у којој живимо јако је нарцистична и у том смислу веома површна, па се ослања углавном на спољне манифестације, и на тај начин врши социјални притисак на људе.
„Последице пандемије неминовне су из ње нећемо изаћи исти као пре. Постоје већ посттрауматски стресни синдроми, тако да људи гледајући филмове, спотове,  имају утисак да је ненормално што се људи рукују и љубе, што их је толико у истом простору. Већ имамо неку врсту страха од тих социјалних релација које су нам некада изгледале потпуно природно и нормално. Ово време заиста треба искористити да се човек суочи са собом и да се много више ради на себи. Да видимо шта је то што ми у ствари желимо, кога у ствари волимо, ко нам је пријатељ. Битно да интегришемо искуства која смо имали раније са искуствима која имамо сада, да бисмо из ове кризе изашли као победници“.

Пацијенти у Србији одговорни

Специјалиста естетске хирургије др Весна Ракић сведочи за Спутњик о одговорности њених пацијената од почетка епидемије и указује да они не инсистирају на захватима које лекари не препоручују у тренутној ситуацији. Како истиче, било каква операција подразумева ризик више, па ако се операција искомпликује и пацијент у међувремену оболи од корона вируса, његов опоравак је тежи од пацијента који није имао операцију.

„Пацијенти код мене долазе у мањем броју, може да се каже да је посао опао око 50 посто, зато што људи знају да сада није тренутак ни за какве интервенције. Прво у томе видим један потпуно разуман однос, и пацијенти избегавају интервенције које нису неопходне. Међутим, они који баш имају потребу, који имају, на пример, тумор коже, опекотине или имају неки неодложан проблем који би требало решити, или чак и неку естетску интервенцију коју желе да ураде, они се унапред јаве и врло лепо се припреме за све“, каже Ракићева.

Прочитајте још:

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала