Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Нови председник УО Музеја на Ушћу: Спречићемо естрадизацију, Музеј мора да се уозбиљи

© Фото : Саша РељићБеоградски музеј савремене уметности
Београдски музеј савремене уметности - Sputnik Србија
Пратите нас
Изгубљена је још једна година и не сме више да буде експеримената. Планирамо ове седмице да распишемо конкурс за директора и један од приоритета јесте да се музеј уозбиљи, каже за Спутњик др Владислав Шћепановић, нови председник Управног одбора Музеја савремене уметности у Београду.

Влада Србије је на седници 10. децембра именовала др Владислава Шћепановића, професора Факултета примењених уметности за председника УО Музеја савремене уметности, а проф. др Александра Младеновића Леку, професора Факултета ликовних уметности за члана истог тела.

Расписивање конкурса за директора током ове седмице

Шћепановић, досадашњи члан УО МСУБ, дошао је на место проф. др Николе Шуице који је поднео оставку на функцију председника УО почетком године, када је Влада поставила Виктора Киша за вршиоца дужности директора Музеја мимо спроведног конкурса.

„Министарка културе Маја Гојковић позвала ме је на разговор током кога сам добио уверавања да ће конкурс за директора Музеја бити реализован, да нећемо поново ићи у в.д.стање и да ће се поштовати стручност. То је један од разлога због чега сам прихватио да будем на челу Управног одбора. Стекао сам утисак да је министарка Гојковић веома експедитивна у процедуралним стварима и  заинтересована да ствари у култури доведе у ред”, каже Шћепановић.

© Фото : Приватна архива Владислава ШћепановићаВладислав Шћепановић
Нови председник УО Музеја на Ушћу: Спречићемо естрадизацију, Музеј мора да се уозбиљи - Sputnik Србија
Владислав Шћепановић

Естрадизација и инстант оживљавање музеја

Нови предедник УО МСУБ очекује да званичан допис о свом именовању добије већ данас и планира током ове седмице да распише конкурс за директора Музеја савремене уметности.

„Мислим да је изубљена још једна година. Музеј више нема времена за губљење. Дуго је био затворен и не сме више бити експеримената. Изгубио је доста на угледу изложбом венчаница Жан Пола Готјеа која је практично једна врста естрадизације самог музеја. Мислим да такве ствари више не би смеле да се догађају. Зато је важно да стручан човек дође на чело те институције”, истиче Шћепановић.

Шћепановић, који је 2013/2014 године био вршилац дужности директора Музеја савремене уметности, сматра да Готјеова недавно отворена изложба није референца којом један музеј савремене уметности може да се похвали И на то је указивао још током припреме поставке.

„Та естрадизација и довођење људи по сваку цену у музеј има негативан ефекат. Ако не радите на привлачењу публике кроз промоцију својих збирки, едукативне радионице и вођења, него довођењем звезда популарне културе, добијате публику која ће само тада ући у музеј, а изгубићете публику коју сте имали. То је погрешан принцип. Не може се уз помоћ сензација стварати публика, већ квалитетном уметношћу. Та инстант варијанта за оживљавање музеја има много већи негативан него позитиван ефекат. О томе се није размишљало због незнања па је један од приоритета у наредном периоду да се музеј уозбиљи”, наводи Шћепановић који је представљао Србију на Бијеналу савремене уметности у Венецији 2017, а прошле године је био комесар наше изложбе на истој манифестацији.

Ревизија збирки и њихова промоција

Он наглашава да услов да Музеј савремене уметности добро ради јесте да га води стручна особа која има добре менаџерске и организационе способности и која ће знати да препозна шта су приоритети једне такве институције.

„Мора да се уради ревизија збирки, да тачно знамо са чим Музеј располаже и у каквом су стању дела. Следећа врло важна ствар јесте промоција збирки. Оне нису ту само да би се чувале већ да би се презентовале јавности. То је наше културно наслеђе и није му место у депоу. Следећи услов да музеј добро ради јесте и да особа која га води има интегритет и остварене контакте на међународном нивоу како би сарадња између музеја и осталих културних инстиутуција била олакшана”, износи Шћепановић своје виђење приоритета и изазова који чекају будућег директора.

Мало живости у програм

План рада за 2021. годину је усвојен.

„Због ове ситуације са короном нема грандиозних програма, али ни важних сегмената промоције који би могли да буду реализовани и током пандемије. Нема промовисања збирки Музеја и мислим да ће директор, који буде изабран, морати да унесе мало живости у тај програм”, наводи наш саговорник.

Изложба фотографија Горанке Матић, планирана за ову годину, одложена је за наредну, а Шћепановић каже да нема никакве податке о најављиваној изложби Владимира Величковића коју, како појашњава, договора актуелни вршилац дужности директора Виктор Киш.

„Знаћено све прецизније када се заврши конкурс”, додаје Шћепановић и очекује да МСУ добије директора крајем јануара.

„Трудићу се да убрзам процедуре”, каже председник УО МСУБ.

У Управном одбору су, поред Шћепановића и  Младеновића, сликар Никола Коља Божовић, историчарка уметности Александра Лазар и кустоскиња у МСУБ-у Светлана Митић.

УО МСУБ-а је остао без два члана након смрти Владимира Величковића и оставке Аје Јунг, а комплетиран је крајем јануара именовањем Шћепановића и Божовића.

Шћепановића је био и један од кандидата за директора МСУБ-а, заједно са кустосом Музеја Зораном Ерићем, историчарем уметности Браниславом Димитријевићем и дотадашњим в.д. директора Слободаном Накарадом када је уместо било кога од њих постављен Виктор Киш.

Прочитајте још:

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала