Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Србија је због љубави добила шампиона, а „могао је да оде било где“

© Фото : Теквондо асоцијација Србије (ТАС)Тренер Драган Јовић и теквондисти Србије
Тренер Драган Јовић и теквондисти Србије - Sputnik Србија
Пратите нас
Трофејни српски теквондо тренер Драган Јовић говорио је о успесима репрезентације Србије ексклузивно за Спутњик спорт.

Спортски директор Теквондо асоцијације Србије (ТАС) недавно се вратио са за нашу земљу веома успешног Европског првенства у Сарајеву.

Србија се вратила са првом златном медаљом после 22 године на европским првенствима, а освојио ју је Иранац Мехди Ходабахши.

„Свакако сам очекивао добар резултат од Махдија Ходабахшија који је већ освајао светско злато у репрезентацији Ирана“, почео је Јовић разговор за Спутњик.

Поред Ходабахшија прославио се и 17-годишњи Новак Станић, који је на свом сениорском дебију донео кући сребро.

Махди Ходабахши - Sputnik Србија
Иранац исписао нове странице историје српског спорта

„Новак Станић је још ове године јуниор, али је могао да ради и за сениоре и ово је његов први наступ за сениоре. Показао је зашто је у млађим категоријама био један од наших најбољих такмичара. Одлично је одрадио све мечеве, чак је могао да буде првак Европе, али је недостајало мало искуства у том финалном мечу. Верујем да ће то надокнадити већ на првом наредном великом такмичењу“.

Србија је, уједно, била феноменална у екипном поретку.

„Очекивали смо чак и добар наступ Новака Станића и Димитрија Нагајева, као и још неких наших такмичара. Али, нисмо очекивали да ћемо са те две медаље бити прваци у екипном пласману, као и трећи у тоталном пласману са мушкарцима и женама заједно. То је направило бум и за нас пријатно изненађење“, додао је Јовић.

​Вирус корона је пореметио све спортове, па тако и теквондо, а уједно је било додатно отежано припремати се за првенства као што је било ово у Сарајеву.

„Ми смо 15. септембра имали сваког викенда у Београду седам до десет репрезентација које су вежбале са нама. У једном периоду, средином октобра, један велики број наших првотимаца је добио вирус (корона) и месец дана су били у изолацији, па и Махди Ходабахши који је на крају освојио злато на првенству. Због короне нису учествовале Вања, Тијана и Милица на овом Европском првенству, што би свакако било велико појачање за нашу репрезентацију. Али, здравље је увек на првом месту“, прича прослављени тренер.

Теквондо није спорт у којем је страно да особа која није пореклом из те земље представља исту у репрезентативној униформи.

Такав случај имали смо недавно у два наврата у женској кошаркашкој репрезентацији Србије, а Јовић подсећа и на дешавања из других земаља, изразних спортова...

„У џудоу и у рвању имате неколико такмичара који нису родом из Србије. У кошарци је то у неким другим земљама нормално. Пола Француза су Мароканци. То за мене није никаква новост, нити нешто посебно. То да ли су се наш навикли или нису... Погледајте сваки фудбалски тим који има неколико странаца“, прича Јовић, који објашњава зашто је Ходабахши изабрао Србију:

„Иранац је на нашу велику срећу одабрао нашу земљу, али због његовог животног пута и љубави коју има према животној сапутници. Могао је да оде да ради у било којој другој земљи као бивши светски првак“.
© Фото : Теквондо асоцијација Србије (ТАС)Теквондо репрезентација Србије
Србија је због љубави добила шампиона, а „могао је да оде било где“ - Sputnik Србија
Теквондо репрезентација Србије

Ово је била прва златна медаља на Европском првенству за мушкарце после 22 године, али је српски теквондо кроз историју неретко доносио сребрна и бронзана одличја.

На Европском првенству 2016. године у Швајцарској репрезентативац Србије Драшко Јованов је освојио бронзу у категорији до 87 килограма, исто када је Милица Мандић у женској категорији понела кући сребро.

Сада већ давне 2008. године Радомир Самарџић је на Европском првенству у Риму освојио бронзу, док се Никола Јовановић 2010. године на ЕП у Санкт Петербургу окитио сребром.

Вања Бабић је 2009. освојио бронзу на Светском, а онда 2012. у Манчестер исти успех поновио на Европском првенству.

„Било је пуно мушких медаља, али златна није (до сада)“, подсећа Јовић.

„Наравно да очекујем наставак освајања медаља. Имамо ту срећу да је држава бринула о спорту и да је мали број клубова осетио вирус корона. Сви и даље тренирају и раде, ниједан клуб се није затворио, као што је, рецимо, случај у Кореји где се 40 одсто клубова у Сеулу затворило“.

© AP Photo / Andrew MedichiniТеквондиста Мехди Ходабахши
Србија је због љубави добила шампиона, а „могао је да оде било где“ - Sputnik Србија
Теквондиста Мехди Ходабахши

Да ли је популарност теквондоа, спорта који неретко доноси медаље Србији и у женској и у мушкој категорији, довољно велика у нашој земљи?

„Није сигурно популаран као кошарка и фудбал. Ово је земља кошарке, фудбал је најпопуларнији спорт на свету... Али, што се тиче борилачких и појединачних спортова, не могу да кажем да није заступљен и да га људи не препознају. Теквондо је после Лондона (Олимпијске игре 2012. прим. аут.) направио бум и људи у држави знају какав је то спорт, о чему се ради, ко су наши најбољи борци – то је већ огромна разлика у односу на раније“.

Да ли може боље?

„Свакако да може боље и тежимо ка томе да теквондо уђе у основне школе, јер је то најбољи начин да се спорт омасови и да уђе у све поре друштва, што је битно за сваки спорт, па и за наш“.

Репрезентација Србије и Драган Јовић тренутно гледају на Олимпијске игре у Токију које су померене за 2021. годину.

„Сада смо усредсређени на Токио. После Токија ћемо видети којим ћемо путем ићи. Што се тиче мог клуба, они ће наставити да раде у ритму којем је и био. Надам се да ће тако бити и на нивоу Савеза, јер очекујемо да нам се наш објекат на Кошутњаку заврши и са тим једним тренажним центром, у којем ће моћи да вежбају све узрасне категорије, сигурно да можемо да имамо светлу будућност и наставак ових резултата“.

© AFP 2021 / KIRILL KUDRYAVTSEVТијана Богдановић са сребрном медаљом са Олимпијских игара 2016.
Србија је због љубави добила шампиона, а „могао је да оде било где“ - Sputnik Србија
Тијана Богдановић са сребрном медаљом са Олимпијских игара 2016.

И поред светле будућности, ситуација није потпуно чиста, па Јовић најављује могућност промена у стручном кадру.

„Видећемо какав ће нам бити стручни кадар и колико ће тренери имати мотивације да се професионално баве овим. Све то изискује много времена, много снаге и труда, а многи клубови нису професионални. Што се моје позиције тиче, можда после Токија нећу остати у земљи, тако да ћемо о томе заговарати и размишљати када се заврше Олимпијске игре“.

Иако су претходно кружиле приче да Ходабахши неће моћи да представља Србију на Олимпијским играма у Токију, Јовић је ексклузивно за Спутњик спорт открио да та могућност ипак постоји.

„Један од услова да добије одобрење од иранске федерације да се такмичи за Србију је био тај да не учествује у квалификацијама за Олимпијске игре. Квалификације су званично биле 2020. године, сада улазимо у 2021, што апсолутно није било у нашем размишљању и претходном договору. Пробаћемо преко Олимпијског комитета Србије разговарамо са Олимпијским комитетом Ирана и да тражимо дозволу да може да наступи у квалификацијама. Надам се да ћемо имати шансу да то остваримо. Самим његовим одласком на квалификације имаћемо велике шансе да имамо репрезента на Олимпијским играма следеће године“, закључио је Јовић разговор за Спутњик.

Више од милијарду динара за помоћ српском спорту

Злато за Тијану Богдановић и сребро за Милицу Мандић у Москви

Син руског милијардера стиже у друштво Шумахера са епитетом „лошег момка“

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала