Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Пљуште откази: Туризам и угоститељство у Србији на рубу понора, иако држава помаже

© AFP 2021 / Јована ВукотићШтанд Србије на Сајаму туризма у Москви.
Штанд Србије на Сајаму туризма у Москви. - Sputnik Србија
Пратите нас
За помоћ државе у износу једне минималне зараде пријавили смо се јер покушавамо да сачувамо стручни кадар у агенцији, али на ову помоћ гледамо као на кап воде у океану. Посао је сведен на минималан број продатих аранжмана. Све трошкове плаћамо, али врло тешко. Отпис пореза и доприноса највише би нам значио да бисмо преживели.

Ово за Спутњик каже Наташа Мамула из „Аргус турса“ поводом „Сутра почиње исплата минималца за туризам и угоститеље“ у виду исплате једне минималне зараде у износу од 30.367 динара, уз ограничење забране отпуштања запослених.

Помоћ државе туристичким агенцијама корисна, али недовољна

Актуелна помоћ државе, према речима директора Националне асоцијације туристичких агенција (ЈУТА) Александра Сеничића, добродошла је, али не и довољна. Он подсећа да је туристички сектор до сада од државе добио оне помоћи које је добио и остатак привреде, те наглашава да нису сви сектори подједнако погођени кризом коју је изазвала епидемија вируса корона.

„Што се угоститељства тиче, знам да су у тешкој ситуацији, али ипак раде. Могу да раде 10, 20, 30 одсто, како ко, а ми не радимо ништа, немамо никаквог промета. Људи не путују и потпуно је логично да је то тако. Неке друге помоћи нисмо добили, осим оне опште помоћи коју су сви добили. Једина помоћ која је била, ако причамо о финансијској помоћи, јесте могућност и понуда да се кроз Фонд за развој добију кредити под повољнијим условима од остатка привреде. То је реализовано за сада за двадесетак одсто оних који су поднели захтеве. Јако споро иде та процедура и то је оно што прави додатни проблем“, каже Сеничић за Спутњик.

Он поздравља једнократну помоћ државе у виду једне минималне зараде, али се плаши да велика већина агенција неће моћи да је искористи због ограничења, у смислу неотпуштања запослених у периоду од два месеца.

Многе агенције неће моћи да искористе помоћ

Тако агенција „Сабра“ није конкурисала за ову помоћ, јер им она у условима немогућности пословања не значи ништа. Директор ове агенције Владимир Влахо најавио је отпуштање 30 од 36 радника до краја децембра.

© Фото : CC0 Creative CommonsШто се угоститељства тиче, знам да су у тешкој ситуацији, али ипак раде, а ми не радимо ништа, немамо никаквог промета, каже Александар Сеничић.
Пљуште откази: Туризам и угоститељство у Србији на рубу понора, иако држава помаже - Sputnik Србија
Што се угоститељства тиче, знам да су у тешкој ситуацији, али ипак раде, а ми не радимо ништа, немамо никаквог промета, каже Александар Сеничић.

„Сабра“, према његовим речима, тренутно послује само кроз плаћање трошкова држави:

„Тражње нема никакве, апсолутно, на сву ову несрећу ни на Копаонику ни Златибору нема снега, тако да и онај који би рискирао скијање, нема где да скија. А с друге стране, с обзиром на тренутно важеће правилнике и законе о туризму, ми спадамо у оне агенције које нису добиле понуду од осигуравајућих друштава за продужење лиценце, па ни због тога не можемо да радимо. Тако да смо потпуно десетковани и нажалост морамо да отпустимо све раднике и онда ћемо видети шта ћемо даље.“

Директор „Јуте“ апострофира да у јануару долазе на наплату порези и доприноси, те да је када нема прихода јако тешко одржавати такву врсту трошкова. Неопходно је оно што је његова организација већ и тражила од Владе, да се отпишу порези и доприноси или да се направи мораторијум у отплати, по узору на друге земље окружења и Европе:

„Важно је да добијемо ту једнократну финансијску помоћ као што су је добили хотелијери и као што су урадиле све земље у окружењу када је реч о туристичком сектору. Затим да тај фонд функционише брже, да се захтеви одобравају за све оне који су испунили услове у неком року од 5 до 10 дана, а не дуже, иако су земље окружења и Европе које су такође имале ту врсту помоћи, одобравале кредите у року од 48 или 72 сата за туристички сектор. То су неке аномалије које би помогле, али, нажалост, ова плата као таква, плашим се да неће бити довољна.“

Половина запослених већ изгубила посао

Према подацима којим Сеничић располаже, у Србији је око 12 туристичких агенција организатора путовања до сада предало захтеве или за улазак у стечај или у ликвидацију, а око 120 (од око 700) посредничких агенција је ставило у стање мировања своје фирме како би избегли плаћање трошкова који долазе.

© Depositphotos / KastoСеничић указује да је и питање ко би се у ово време и одлучио на путовање, јер чак и до неке од егзотичних дестинација за које није неопходан ПЦР тест, треба доћи и променити бар два авиона.
Пљуште откази: Туризам и угоститељство у Србији на рубу понора, иако држава помаже - Sputnik Србија
Сеничић указује да је и питање ко би се у ово време и одлучио на путовање, јер чак и до неке од егзотичних дестинација за које није неопходан ПЦР тест, треба доћи и променити бар два авиона.

„Укупан број запослених у туристичком сектору, када говоримо о туристичким агенцијама и рентакар компанијама, негде је око 4.500. Од тога је већ педесет одсто остало без посла, а други, онај велики талас отпуштања се очекује од првог јануара, када се укине обавеза држања радника по две врсте помоћи које су до сада дошле. То је оно што су информације са терена“, указује Сеничић.

На питање како уопште функционишу агенције када нема потражње, а ни могућности путовања јер је малтене читава Европа затворена, Сеничић указује да је и питање ко би се у ово време и одлучио на путовање, јер чак и до неке од егзотичних дестинација за које није неопходан ПЦР тест, попут Малдива и Занзибара, треба доћи и променити бар два авиона.

„Оно што је носило промет у овом периоду године су европски градови као најзанимљивији производ који се продавао највише код нас. Тога сада нема с обзиром да је Европа генерално затворена и да не можемо да путујемо нигде. Истанбул је био једна од дестинација која је последњих месец-два имала неки промет, али ако вам кажем угрубо да је то 5-7 одсто онога што се радило, јасно је да је то минимално. Видимо и да се ситуација у Турској компликује, да вероватно неће моћи да се путује за Нову годину у Истанбул“, песимистичан је наш саговорник.

Путовања по Србији нису од помоћи

Путовања по Србији, наставља он, никада нису већински омогућавала да агенције преживе, јер наши грађани најчешће када путују по земљи, не користе услуге туристичких агенција.

„Овог тренутка је највећи број агенција које су биле у закупима пословног простора отказало закуп, раде или из својих станова или простора које имају у власништву. Минималан је број радника који је остао у туристичким агенцијама. Углавном, ако се настави оваквим темпом без неке додатне, конкретне помоћи туристичком сектору, плашим се да је тај март или април тешко дохватљив рок да велики број агенција опстане до тог рока, кад се надамо да би могло евентуално да буде неко побољшање ситуације и да евентуално кренемо да путујемо“, закључује Сеничић.

Агенције траже отпис пореза и доприноса

Директор „Плана турса“ Милан Васић каже за Спутњик да помоћ државе у виду једног минималца није довољна, јер његова агенција послује веома отежано у актуелним условима. Прода се понеки скијашки аранжман у Србији, као и по нека авио-карта или осигурање.

„Ми смо се пријавили, али на фирму где имамо превоз, јер ту нисмо отпуштали раднике и ту ћемо свакако узети помоћ. Друга фирма која се бави продајом аранжмана неће узети помоћ, јер је ту у међувремену отпуштено неких 50 одсто радника“, каже нам Васић.

Упитан шта би евентуално могло да помогне његовој агенцији како би опстала док се ситуација не побољша, он каже да није нужна финансијска помоћ државе, већ бар отпис пореза и доприноса који крећу са наплатом од првог јануара.

Прочитајте још:

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала