Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Напуштене државне парцеле у Србији ускоро на лицитацији

Пратите нас
На Геопорталу Управе за пољопривредно земљиште ускоро ће бити „уцртане” и нове идентификоване напуштене државне парцеле у 13 локалних самоуправа у Србији.

Према најавама, део овог земљишта ће, уколико се испуне законски услови, бити понуђен пољопривредницима по привилегованој почетној цени од нула динара.

У овој управи кажу да ће претходно бити проверени имовинско-правни односи, односно да ли су те парцеле предмет реституције.

Проналажење модела да се земљиште стави у функцију

Министарство пољопривреде недавно је саопштило да је теренском провером напуштеног земљишта у државном власништву идентификовано 546 напуштених парцела укупне површине 948 хектара. Оне се налазе на територији: Ваљева, Уба, Осечине, Лајковца, Мионице, Љига, Чачка, Горњег Милановца, Ивањице, Лучана, Ирига, Вршца (Велико Средиште) и Ниша (Медијана).

Практично половина контролисаних државних ораница у наведеним локалним самоуправама нашла се на овом списку. Када се овим хектарима придодају и на стотине запарложених ораница у другим крајевима Србије, долази се до великих површина које се не обрађују.

"Нисмо само утврђивали да ли се земљиште користи већ смо хтели да сагледамо који су разлози за то. Циљ је да нађемо модел да се то државно земљиште стави у функцију", рекао је за Политику Бранко Лакић, директор Управе за пољопривредно земљиште.

Један део напуштене државне земље, већ је извесно, могао би да се стави у функцију пољопривредне производње, али он, у овом тренутку, не може да прецизира колико ће таквих парцела бити. Друге које за то нису погодне из разних разлога могле би, рецимо, да буду пошумљене.

Лакић је истакао да је земљиште ограничен ресурс и да свака озбиљна држава тежи да га што боље искористи.

Интензивирати пољопривредну производњу

Према подацима из августа 2020, у последње три године 5.255 хектара запарложене земље дато је пољопривредницима на коришћење без накнаде у периоду до пет година. Уз обавезу да је у том периоду приведу намени, односно да је рашчисте, што углавном захтева велике инвестиције.

После тога корисник може да добије и продужење уговора, на додатних 20 година, али под условом да инвестира у подизање вишегодишњих засада воћа и винове лозе, ако су површине веће од десет хектара. Ако су мање нема такве обавезе, може да га користи за било који вид пољопривредне производње.

Лакић каже да држава на овај начин жели да подстакне интензивну пољопривредну производњу с великим приносима и употребом савремених технологија.

"Нула динара је почетна цена на јавној лицитацији. Други привилегован услов је то што може свако газдинство да се јави, без обзира на то где је регистровано и колико година је активно, што су услови за регуларни закуп државног земљишта", истиче наш саговорник.

Он каже да ће ове активности министарства бити настављене и у 2021. и очекује да ће у јануару бити познати детаљи о томе које ће локалне самоуправе бити обухваћене.

"Прошле године је био пилот-пројекат за четири општине и од тих парцела, за које је утврђено да су напуштене, 50 хектара је дато у закуп, и то углавном за подизање воћњака, што је одличан резултат", сматра Бранко Лакић.

Прочитајте још:

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала