Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
Земља - Sputnik Србија
Свет
Најновије вести из света

Светски рат вакцина: Зашто Запад сумња у сопствени лек? /видео/

© AP Photo / Mark Schiefelbein Макета вируса корона на изложби кинеске фармацеутске компаније
 Макета вируса корона на изложби кинеске фармацеутске компаније - Sputnik Србија
Пратите нас
Док Америка, открива „Ројтерс“, једва стиже да употреби трећину доза вакцине против ковида 19 које је себично накупила, њени европски савезници суочавају се са супротном муком. Еликсир ће, упозорава „Шпигл“, стићи касно и можда га неће бити довољно. Букти светски рат вакцина, каже Марија Захарова, портпаролка Министарства спољних послова Русије.

Барем део објашњења америчких проблема, осим очекиваних логистичких потешкоћа с „Фајзеровом“ вакцином јер мора да се чува на температури од минус 70 степени Целзијуса, лежи у неочекивано распрострањеном неповерењу тамошње јавности у ову вакцину. Недавно истраживање „Пју рисерча“ показало је да би само 29 одсто испитаних „дефинитивно“ примило вакцину. Си-Ен-Ен потврђује ове бројке репортажом из једне болнице у Вашингтону, у којој је „интерно истраживање показало да 70 одсто особља не жели да прими вакцину кад постане доступна“, а и споменута „Ројтерсова“ вест каже да је употребљено тек милион, иако је обезбеђено 2,9 милиона доза „Фајзерове“ вакцине.

Основи сумње

Па зато и не чуди што др Ентони Фаучи, саветник и садашњег и будућег председника САД за борбу против ковида, за „Њујорк тајмс“ каже да „није сигуран да ће бити довољно људи који ће добровољно пристати на вакцинацију“, како би био постигнут имунитет крда.

Сумњичавост није лишена основа. Реномирани магазин „Сајенс“, који издаје Америчка асоцијација за унапређење науке, доноси текст под насловом „Расту сумње да наночестице из ’Фајзерове‘ вакцине изазивају ретке алергијске реакције“. Ово стога што садрже једињење полиетилен-гликол, које, указује „Сајенс“, „никада раније није употребљено у једној вакцини која је добила одобрење“.

Подаци америчког Центра за контролу болести показали су да скоро 3 одсто вакцинисаних „нису били у стању да нормално обављају свакодневне активности и захтевали су медицинску помоћ“. Док је потенцијално смртоносни анафилактички шок, иначе „екстремно редак“, овде чак преко 50 пута учесталији него код обичних вакцина.

И још један детаљ: клиничка испитивања „Фајзерове“ вакцине, као и „Модернине“ која јој је слична, спроведена су на десетинама хиљада људи и нису забележила овакве реакције. Али из тих испитивања су, указује „Сајенс“ магазин, били искључени људи с алергијама, то јест, управо они који потенцијално могу да буду угрожени.

Да јесу били укључени, питање је да ли би вакцина уопште и била одобрена за хитну употребу. А колико је ситуација озбиљна, говори и то што је амерички Национални институт за алергије и инфективне болести овим поводом прошле недеље одржао неколико ванредних састанака и укључио се у истрагу случаја.

Профит фармацеутских гиганата

Док су се политичари укључили у убеђивање јавности да се вакцинише; почев од изабраног председника САД Џозефа Бајдена који се, као „Фајзеров“ манекен или заморче, вакцинисао у директном ТВ преносу. А и бивши британски премијер Тони Блер, маниром трговачког путника западних фармацеутских компанија, преко страница „Индепендента“ позива на хитну вакцинацију и практично прети да ће она бити обавезна: „Припремите се већ сада за неку врсту здравственог пасоша. Знам за све примедбе, али то ће се догодити.“

Разуме се, на велику радост и профит крупног капитала и фармацеутских гиганата. Попут „Фајзера“, чији су највећи појединачни акционари три највећа америчка инвестициона фонда („Вангард груп“, „Стејт стрит глобал адвајзорс“ и „Блек рок“; највећи деоничари у 88 одсто компанија са С&П 500 листе), који управљају имовином вредном 17 билиона — хиљада милијарди — долара.

Да ли је планирани профит један од разлога због којих букти светски рат вакцина? Шта нам о прекоокеанском савезништву Америке и Западне Европе, а шта о односима унутар Европске уније говори могућа несташица вакцина о којој пише немачки „Шпигл“? И зашто Европљани, ако им је заиста циљ да изврше имунизацију становништва, у вакцинацију не укључе и руски „Спутњик Ве“?

Као трка у наоружању

У „Новом Спутњик поретку“ о овим су питањима говорили некадашњи дописник „Политике“ из Немачке Мирослав Стојановић и новинар из Лондона Синиша Љепојевић.

Иако „Шпигл“ упозорава на „драматичне последице по немачку владу“, која „неће бити у могућности да спроведе вакцинацију широких размера“, па „земља неће моћи да заустави вирус — а то значи да би јесен и зима 2021. могли да буду слични овој години“ — најмоћнија држава ЕУ и не помишља да, суочена с мањком вакцина западних произвођача, а зарад спаса свог становништва и привреде, посегне за руском и кинеском алтернативом.

„Очигледно да овде није реч о здравственим, већ о (гео)политичким и финансијским разлозима. Па отуда и такав став према руској и кинеској вакцини“, коментарише Мирослав Стојановић, док Синиша Љепојевић оцењује и да „трка за вакцином сад подсећа на трку у наоружању, при чему се вакцина узима само од ’пријатеља‘, а не и од оних који су проглашени за непријатеља, а да се уопште не води рачуна о последицама њене употребе које су непознате... ’Фајзерова‘ вакцина је у Великој Британији одобрена за само пет дана; тако нешто се никада до сада није десило и јасно је да је то учињено под великим притиском“.

Неповерење и протести

О постојању сваковрсних притисака сведочи и случај белгијске државне секретарке Еве де Блекер, која је морала да обрише твит у коме је открила цену „Фајзерових“ вакцина (12 до 15,5 евра по дози), да би потом Европска комисија саопштила да јавност нема право да буде обавештена ни о чему: „Све о вакцинама и ценама је у интересу друштва покривено клаузулама о поверљивости.“

„Управо тај коментар разоткрива читаву позадину дила. И даје одговор на питање зашто је јавност на Западу толико сумњичава и зашто влада толико неповерење у ауторитете“, напомиње Синиша Љепојевић. „Истовремено, међутим, почела је и да се ослобађа од страха који је најпре завладао — као одговор, управо зато су и почеле да се доносе одлуке о забранама скупова против затварања и вакцинације.“

С тим у вези, посебан феномен представљају протести широм Немачке у којима учествују десетине хиљада људи. Док информација коју доноси „Вашингтон пост“, да је један од организатора ових догађања, група Querdenken 711 из Баден-Виртемберга, стављена под мере надзора, сведочи и да је реч о појави која изазива све озбиљнију забринутост власти.

„Немци су иначе дисциплинован народ, тако да је и саме политичаре у Немачкој изненадила жестина побуне против мера које су предузимане, иако су оне биле релативно либералне и није било престрогог затварања као у неким другим земљама“, указује Мирослав Стојановић. „Интересантно је да судови, који су под паролом слободе изражавања допуштали скупове неонациста, сад забрањују скупове противника затварања и вакцине.“

Зелени пасоши

Овај парадокс — бројеви заражених расту, стиже еликсир, како га назива „Шпигл“, и уместо да људи похрле за њим како би се што пре вратили нормалном животу, они га масовно одбијају — Синиша Љепојевић објашњава тиме што је „народ на Западу одавно изгубио поверење и у систем у коме живи, и у своје политичаре, и у фармацеутску индустрију за коју сад лобирају омражени појединци као што је Тони Блер“.

А подозрење ионако подозриве јавности додатно појачавају најаве да ће, фактички, вакцинација бити обавезна. У Француској је, примера ради, у парламентарну процедуру већ ушао закон о „зеленом пасошу“, на основу кога ће невакцинисанима моћи да буде „ускраћен приступ транспортним средствима или неким локацијама и активностима“. Из Националног окупљања Марин ле Пен ово називају „здравственом диктатуром“, а она оцењује и да је реч о „суштински тоталитарним мерама“ којима се, истина, „не прописује обавеза вакцинисања, али ће предвиђене мере онемогућити друштвени живот свакоме ко се не повинује“.

„Дође ли заиста до тога, реакција људи биће жестока. С тим што ову врсту најава треба схватити и као једну врсту застрашивања како би се што више људи вакцинисало“, сматра Мирослав Стојановић.

„Народ ће изаћи на улицу, а у том случају нико не може да прогнозира како ће се догађаји даље одвијати“, верује и Синиша Љепојевић. Ипак, додаје, „и власти су веома свесне расположења народа и знају колико далеко смеју да иду, а да не изазову побуну“.

А опет, без обзира на ту могућност да и (не)расположење народа буде узето у обзир, закључује Мирослав Стојановић, „неки процеси су неминовни, попут даљег убрзавања процеса раслојавања који ова криза и додатно подстиче. И то ствара експлозивну смесу, утолико више што је током ове кризе Запад остао без могућности да истиче предности свог ’демократског‘ модела у односу на све друге. А да и не говоримо о потпуном одсуству солидарности међу земљама Запада и чланицама Европске уније, које је било видљиво кад је избила пандемија, а сада поново долази до изражаја услед потере за вакцином“.

Прочитајте и:

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала