Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Шкотска никад ближе независности, али је од ње још — далеко

© AFP 2021 / ANDY BUCHANANЛидери Шкотске националне партије (СНП) на демонстрацијама против Брегзита новембра 2019.
Лидери Шкотске националне партије (СНП) на демонстрацијама против Брегзита новембра 2019. - Sputnik Србија
Пратите нас
Са потписивањем споразума између Велике Британије и ЕУ можда је стављена тачка на Брегзит. Међутим, овај споразум је по ко зна који пут актуелизовао тему независности Шкотске, за коју сада има више изгледа него раније.

Добијање одређених надлежности 1997, такозвана деволуција, водила је Шкотску ка, додуше неуспелом, референдуму о независности из 2014, али и успону Шкотске националне партије (СНП). Брегзит је изнова покренуо шкотско национално питање, а недавно закључење трговинског споразума између Велике Британије и ЕУ понукало је шкотску премијерку Николу Старџен да изјави како је време да Шкоти зацртају своју будућност као независна европска нација.

Откако се већина Британаца одлучила да напусти ЕУ, Старџенова нарочито наглашава посебан став већине Шкота по овом питању (62 одсто грађана Шкотске изјаснило се за останак у Унији) и захтева независност за овај део Уједињеног Краљевства, што, према њеним речима, сада захтева и 58 одсто грађана Шкотске.

Шкотска независност — никад ближе, али далеко

Изгледи за шкотску независност су данас већи него икада, наглашава историчар Чедомир Антић. Сада ће се шкотски сепаратисти трудити да, осим задобијања што шире подршке у земљи, добију што ширу подршку у иностранству за своју идеју.

У време референдума о независности 2014, чинило се да је Велика Британија један од стубова ЕУ, а из Брисела су долазиле претње да независна Шкотска не може да буде део Уније, објашњава Антић.

© AFP 2021 / ANDY BUCHANANПремијерка Шкотске Никола Старџон
Шкотска никад ближе независности, али је од ње још — далеко - Sputnik Србија
Премијерка Шкотске Никола Старџон
„Међутим, сада су карте другачије промешане, односи су се променили и сада би Шкотска могла да постане земља коју они одмах примају у Унију. То би била порука, као што је могућност уласка Исланда у ЕУ била порука — не пропадамо, немамо кризу“, наглашава он.

Порука која би била послата из Брисела, јесте да свака перспективна земља са развијеном привредом може да постане њена чланица. Пре шест година, када је референдум одржан, порука је била другачија — нема пријема у Унију.

Са друге стране, у Шкотској се развија национална свест, развија се поимање нације у европском смислу, јер, када добијете одређена права, као што их је Шкотска добила деволуцијом из 1997, елита се тешко тога одриче, истиче наш саговорник.

„Оно што је суштина, јесте да су односи сада промењени и да ће Британија морати много да се потруди да избегне исход поделе. У крајњој линији, када је прихваћен модел успостављен Бадинтеровом комисијом почетком деведесетих, сви су прихватили могућност да им се земље распадну. И сви знају да само војном силом, савезницима и економијом држе заједно те земље. Међународним правом не држе“, закључује Антић.

Очекивања шкотских сепаратиста нису реална

У корену најновијих најава шкотске независности, према мишљењу Синише Љепојевића, дугогодишњег дописника српских медија из Велике Британије, лежи незадовољство Старџенове постигнутим компромисом о рибарењу, што она користи као прилику да оствари амбицију о независности.

„Велика Британија је тражила да досадашња рибарска права рибара из ЕУ у британским водама важе још само годину дана, а ЕУ је тражила да остану четрнаест година. На крају је постигнут компромис који је био кључан за потписивање уговора, да та права остану на снази још шест година; у међувремену, квоте британских рибара ће се повећавати, а оних из ЕУ ће се смањивати. Према томе, то и није лош компромис“, сматра Љепојевић.
© AFP 2021 / ANDY BUCHANANРадник у фабрици за прераду рибе и морских производа држи корпу са раковима, припремљену за прераду. Риболовоство и индустрија прераде производа из мора чине добар део шкотске привреде.
Шкотска никад ближе независности, али је од ње још — далеко - Sputnik Србија
Радник у фабрици за прераду рибе и морских производа држи корпу са раковима, припремљену за прераду. Риболовоство и индустрија прераде производа из мора чине добар део шкотске привреде.

Рибарска индустрија чини добар део шкотске привреде — иако у укупном броју становништва Велике Британије учествује са свега 8,4 одсто, у шкотским лукама искрцава се око 60 одсто укупног улова рибе у Великој Британији. Многи градови, попут Абердина, Лервика или Кинлохбервија, живе од риболовства и прераде рибе, подсећа Љепојевић.

„Никола Старџен сада сматра да то није добар договор, а пре тога је била против било каквог договора. То је један политички маневар који је раније већ виђен и у основи неће моћи да има никаквог ефекта, пошто Шкотска, према закону, има локалну самоуправу, али нема право да утиче на међународне уговоре, као што је споразум са ЕУ“, истиче наш саговорник.

О евентуалној шкотској независности ће, сматра наш саговорник, одлучивати нијансе, а ту су и други проблеми — она је више од три стотине година била део једне државе и морала би да рашчисти односе са остатком Британије, што би, наглашава Љепојевић, био дуготрајан процес.

„Формално, Шкотска има право да се одвоји, пошто је у унију са Енглеском ушла према уговору који је још на снази, али то би отворило питање других сепаратистичких покрета у Европи, Каталоније или Баварске на пример. У то нико не сме да дирне, поготово у данашње време када је ЕУ практично у хаосу и када је тешко рећи шта она у ствари жели“, сматра Љепојевић.

Због свега тога, нису реална очекивања шкотских сепаратиста да ће Шкотска остати део ЕУ уколико се отцепи од Британије, додаје он.

Прочитајте још:

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала