Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Владика Јоаникије за Спутњик: Црна Гора отвара нову и чисту страницу своје историје /видео/

© Sputnik / Дејан СимићВладика будимљанско - никшићки Јоаникије
Владика будимљанско - никшићки Јоаникије - Sputnik Србија
Пратите нас
Надам се да је дошло време да Црна Гора отвори нову и чисту страницу своје историје. Усвајање измена Закона о слободи вероисповести је добар почетак и за остале неопходне промене у црногорском друштву, поручује администратор Митрополије црногорско-приморске и еписком будимљанско-никшићки Јоаникије.

Пред гласање црногорске скупштине о изменама спорног закона Јоаникије истиче да је важно да после годину дана тај документ претрпи значајне измене уклањањем дискриминаторских одредби.

Црна Гору отвара нову страницу

„Закон је прошао кроз руке озбиљних правника. Уважене су све значајне примедбе, ово је минимум компромиса за многе стране. Ми смо гледали да ничим не повредимо друге верске заједнице, него да све оно што тражимо за нас буде обезбеђено и за друге верске заједнице“, казао је епископ Јоаникије.

Очекујете ли да ће све проћи мирно, с обзиром на протесте неких група испред скупштине?

— Ради се о томе да поједине групе сеју лажи преко медија да је закон рађен у другој држави и да ће омогућити да се црквена имовина у Црној Гори књижи на државу Србију, да дискриминише друге верске заједнице, што апсолутно није тачно. Нема ниједног правничког аргумента који то може да потврди. Али шта да радимо кад у главама појединих људи има свега и свачега. Сви ти аргументи на које поједине групе позивају, апсолутно правнички не стоје. Нек уђу у процедуру да оспоре закон путем правничких аргумената. Нико то није ни покушао, него хоће преко медија, протеста и других квазиполитичких активности да ову причу искомпликују и нађу свој ћар.

Садашња опозиција каже да су измене закона атак на Црну Гору и да ће закон бити неуставан јер је писан у другој држави…

— Није тачно да је писан у другој држави. Правници у Црној Гори су предложили и израдили те измене. Ми тумачимо да је атак на ЦГ био онај дискриминаторски закон који је произвео толику неправду и немире, то је био удар на већински православни народ у Црној Гори и на већинску православну цркву. Показало се да су наше литије које су биле мирне, цивилизоване и јединствене по много чему у свету, биле потпуно оправдане. Ми смо се темељили на правним аргументима. Већина народа је схватила да смо ми водили оправдану борбу, зато су нам сви дали подршку и зато смо имали такав успех у нашој борби против дискриминације.

Надали смо се да ће с новом влашћу бити завршена или барем делимично залечена подељеност људи. Има ли лека за острашћеност табора у Црној Гори?

— Сви који желе да се заведе одговарајући правни поредак у ЦГ, да се створи равноправност за све људе и све вере, желе да дође до тог измирења и да се нико не осећа угроженим. Међутим, поједине групе које су биле повлашћене уз бившу власт, сигурно су оне повређене. Нек раде шта хоће, уверен сам да већина народа у Црној Гори жели да дође до помирења. Управо усвајање ових измена закона је, ако Бог да, неки добар почетак за остале неопходне и важне промене у црногорском друштву.

Ђукановић да остави цркву на миру

Председник Мило Ђукановић не одустаје од свог става према закону и према СПЦ у Црној Гори. Недавно је рекао да је СПЦ одрадила посао за руске империјалистичке интересе, а тврди, између осталог, да је са упокојеним митрополитом Амфилохијем говорио о томе да црква има само предзнак православни. Да ли очекујете да ће председник ипак направити отклон од својих досадашњих ставова?

— Од њега не очекујем ништа, то је човек који је посегао за превазиђеном реториком. Замислите да он говори о великосрпском национализму у Црној Гори, о великоруском империјализму. То је реторика која је обилно коришћена у НДХ, касније је то користио Јосип Броз и са том реториком су направљени многи злочини и многе неправде српском народу. С друге стране, он се нуди као брана великоруском империјализму и великосрпском национализму, што су превазиђене флоскуле, а мислим да је и западни свет добро видео о ком лику се ради. Он тиме замагљује причу о његовим непочинствима које је урадио и у Црној Гори и у региону. Али нека то буде на његовој души. Он је изгубио на изборима и сад нема мере у тим оптужбама, а нарочито се острвио на СПЦ. Позива се неосновано на нашег митрополита. Зна он добро какво је величанствено завештање оставио наш митрополит који је војевао од почетка до краја за истину и правду, за исцељење Црне Горе, а никад му није пало на памет да прави било какав раскол, него је гледао да измири народ. Ја сам сведок да је на последњем састанку митрополит на господски начин одбио кад је Ђукановић хтео да нам издиктира шта треба да радимо. Нек се Ђукановић не петља у црквене ствари и нек остави цркву на миру.

Да ли сте охрабрени последњим догађањима у Црној Гори да више никад неће бити повратка на старо?

— Велике су последице које је оставио комунизам у Црној Гори, посебно неокомунистичка владавина Ђукановића. Требаће нам доста времена, али надам се и мислим да је дошло време да Црна Гора отвори нову и чисту страницу своје историје, да долази време да сви заједно почнемо да радимо на добро Црне Горе и њеног народа.

Предложили сте недавно да се литије обнове, макар на неке велике празнике…

— Литије су установљене од памтивека у цркви за велике празнике. Овог пута имале су елеменат борбе против неправде, али оно што је најважније, јесте да смо ту борбу водили на хришћански начин са порукама љубави. Наравно, када се регулишу ствари на законити начин, наставићемо празничне литије. Можемо организовати литију благодарности Богу, која би била на нивоу целе Црне Горе, у свим градовима као што смо то радили сваког четвртка и недеље, све док нас није снашла ова незгодна епидемиолошка ситуација.

Не правити вашариште од избора новог патријарха

У овој години смо, нажалост, изгубили митрополита Амфилохија и патријарха Иринеја. Предстоји нам избор новог поглавара 18. фебруара. Знате да неки злонамерни кажу да је црква подељена. Како теку припреме за Свети архијерејски сабор?

— Све те гласине и лицитирање са именима апсолутно нису на корист цркве. Код нас тог обичаја нема. Ми, и свештена лица, и верници, треба да се молимо да буде воља Божја, а не ничија појединачна, да нам Бог дâ оно што је најбоље за његову цркву. Свети архијерејски сабор ће заседати 18. фебруара, ако Бог да, и тада је први задатак да се бира нови српски патријарх. Ми сви желимо да то буде у братској атмосфери као што је то било раније. Избор патријарха је духовна свечаност, сећате се дивних момената како смо изабрали нашег блаженопочившег патријарха Иринеја по надахнућу Духа Светога. Надам се да ће то и сада бити. Кога год изабрао Свети архијерејски сабор, сви смо радили да дамо максималну подршку свом новом патријарху, а тиме и нашој цркви. То су нормалне прилике које су канонске утврђене како се то ради. Ми желимо да останемо у тим границама, да не правимо вашариште од најважније теме у нашем народу, а то је избор патријарха и осталих архијереја.

Шта бисте пожелели верницима за Божић?

— Да нас Христос све обасја својом љубављу, да нас загреје својом топлином и обнови, да на нови начин размишљамо обновљеног духа, обновљене мисли у обновљеном свенародном заједништву.

Прочитајте још:

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала