Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

До када „златни ћуп“ Србије може да плаћа брутални рат против вируса

CC0 / Pexels / Мушкарац броји новац
Мушкарац броји новац - Sputnik Србија
Пратите нас
Србија је у 2020. била европска земаља са најмањим привредним падом, али и њен „златни ћуп“ има дно. Aко се ситуација са повампиреном пандемијом одужи, а широке вакцинације не буде пре лета, ући ћемо у неизвесан период у коме ће сваки динар бити важан, сматра професор Економског факултета, Љубодраг Савић.

По оцени наших званичника, али и међународних финансијских институција, Србија ће имати најмањи пад привредне активности у 2020, не само у региону, него и у Европи, тек нешто изнад један одсто. Отуда и оцена да ће српска привреда имати много бољу стартну позицију за опоравак у 2021. години. Председник Србије Александар Вучић очекује да 2021. годину, завршимо са стопом раста од 6,0 одсто, а да у исто време ниво јавног дуга одржимо на 60 одсто.

Председник Привредне коморе Србије (ПКС) Марко Чадеж указао је да је толики раст привреде могућ уз неколико услова.

Србија у бици са вирусом – економија још одолева

„Да би се те процене и оствариле, важно је да се вирус стави под контролу, да се криза не продужи за неколико месеци, да еврозона забележи што бољи резултат у првом кварталу, да крене опоравак економија ЕУ, посебно Немачке. На домаћем терену битно је да даље подржавамо и релаксирамо привреду, пре свега, најугроженије и да борећи се са вирусом, за животе и здравље, не спутамо привреду да ради”, рекао је Чадеж у интервјуу за франкфуртске „Вести“.

CC0 / / Да би се те процене високог привредног раста у Србији и оствариле важно је, пре свега, да се вирус стави под контролу.
До када „златни ћуп“ Србије може да плаћа брутални рат против вируса  - Sputnik Србија
Да би се те процене високог привредног раста у Србији и оствариле важно је, пре свега, да се вирус стави под контролу.

Директор Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију у ПКС, Михаило Весовић уз то напомиње да нису постојале назнаке овакве јачине другог и трећег таласа вируса. Зато ћемо, каже он, неминовно имати одређени економски проблем са ликвидношћу, као и са запосленошћу на почетку 2021. године, када се одмрзну рате за кредите и пристигну друге обавезе. Верује, међутим, да ће нам друга половина године донети снажан раст привреде и да ћемо успети да надокнадимо пад ако питање вакцине буде решено до маја, као што је пројектовано.

Опрез je нужан

Због свега тога Савић је опрезан са прогнозама о високом расту привреде на крају 2021. године, поготово што смо, сматра он, на измаку са ресурсима.

„Србија је за кратко време повећала фискални дефицит. Он је висок, чак виши него што је био 2014. године када смо ушли у проблеме са јавним финансијама. Сви они који говоре да то није велики проблем за Србију нису рачунали да ће криза трајати овако дуго. То су темељили на томе да ће се криза завршити 2020. године, да ће у 2021. трајати још мало и да ће се земља извући у првој половини следеће године и после ће кренути онако како треба“, каже професор Економског факултета.

Таква рачуница, по његовој оцени, ипак није реална.

CC0 / пиксабеј / Због неочекиване јачине другог и трећег таласа вируса, на почетку 2021. ћемо имати економски проблем са ликвидношћу, као и са запосленошћу, када се одмрзну рате за кредите и пристигну друге обавезе.
До када „златни ћуп“ Србије може да плаћа брутални рат против вируса  - Sputnik Србија
Због неочекиване јачине другог и трећег таласа вируса, на почетку 2021. ћемо имати економски проблем са ликвидношћу, као и са запосленошћу, када се одмрзну рате за кредите и пристигну друге обавезе.

Ситуацију са пандемијом је кратко и јасно осликао директор немачког Института за економско истраживање Марсел Фрацчер.

„Ако не успемо значајно да смањимо број заражених до марта 2021. године, биће то катастрофа“, изјавио је он, оценивши да би, чим нестане државне потпоре, Немачку могао да погоди стечајни цунами.

Немамо златни ћуп, будимо реални

Савић каже да су наше резерве већ исцрпљене и да се задужујемо за неко будуће време и ако оваква ситуација са пандемијом потраје, нама не стоје на располагању механизми какве имају богате земље са јаком привредом.

Он подсећа да су многи најавили подизање цена и да улазимо у период када ће сваки динар бити важан. Не би га, каже, изненадило да ако ово потраје, држава прибегне најједноставнијем механизму какво је повећање  ПДВ-а или неких других пореза, да би могла да финаснира све потребе друштва.

Да не бисмо дошли у ситуацију да примењујемо радикалне мере, он сматра да би требало повући кочницу када је у питању помоћ државе која, како каже, нема златни ћуп.

Ни Немачка не може у недоглед да помаже

Ни моћна Немачка није у ситуацији да бесконачно помаже своју привреду каже Савић, подсећајући на изјаву Ангеле Меркел да се не може у недоглед одржати досадашњи ниво подршке, да од 2023. године треба почети враћање ванредног дуга и да већ види огромне буџетске дефиците за године које долазе.

CC0 / / Ни моћна Немачка није у ситуацији да бесконачно помаже своју привреду. У тржишној привреди када некоме не иде посао он гаси ту делатност и тражи другу.
До када „златни ћуп“ Србије може да плаћа брутални рат против вируса  - Sputnik Србија
Ни моћна Немачка није у ситуацији да бесконачно помаже своју привреду. У тржишној привреди када некоме не иде посао он гаси ту делатност и тражи другу.

Професор Економског факултета зато сматра да ни од српске државе не треба очекивати немогуће.

„У тржишној привреди када неком нешто не иде он гаси ту делатност и тражи неку другу. Колико људи је пропало и без короне. Ко је њима помагао. Колико сиромашних људи има којима нико ништа није помогао. Колико је људи који данас имају посао, а сутра не и који живе од првог до првог у месецу практично од воље послодавца“, недвосмилен је Савић.

Он подсећа да је наша привреда у највећој мери ослоњена на ону у ЕУ, којој према најновијим извештајима не цветају руже. ЕУ је, како каже и наш проблем и решење. Ако се она буде опорављала брже и ми ћемо, али је суштина да ће свако гледати пре свега да решава ствари у свом дворишту и да ту на неку солидарност нећемо моћи да рачунамо.

Савић напомиње да је срећа што стране компаније у Србији за сада солидно раде.

Морамо бити социјално осетљиви, али и разумни људи, да очекујемо оно што је могуће, закључио је саговорник Спутњика.

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала