Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Ера глобалне хармоније или ново мрачно доба: Шта нам доноси 2021?

© REUTERS / SOE ZEYA TUNЖена продаје рајф 2021. година
Жена продаје рајф 2021. година - Sputnik Србија
Пратите нас
Из мноштва сасвим оправданих разлога, годину за нама већина би вероватно желела да прецрта и заборави. Али 2020. неће нам дозволити да је заборавимо након што смо је прецртали. Зато што ће догађаји који су је обележили наставити да обележавају и годину пред нама, на неизвесном кретању према „ери глобалне хармоније или новом мрачном добу“.

Пишући за „Блумберг“ о историји 2020. која ће бити написана кроз 50 година, историчар Хал Брендс, уверен да ће се минула година показати као преломна, нуди ову поједностављену визију. У којој унапред знамо да је њена прва варијанта — успостављање ере глобалне хармоније — невероватна таман у мери у којој се надамо да се алтернативно предвиђање — својеврсни повратак у мрачни Средњи век — неће остварити.

Свет на респиратору

А опет, Брендс у основи не греши. Година коју је свет провео на респиратору и закључан, јесте била исувише упечатљива да би могла да не произведе озбиљне последице по будућност.

Уосталом, пандемија ковида 19 није се изненада завршила 31. децембра 2020. А то значи да ћемо ефекат шока због овог вируса, који је већ променио свет и те како наставити да осећамо. При чему није реч само о здравственим, већ и економским и геополитичким шоковима.

Трамп и трампизам

Један од шокова из 2020, који такође неће моћи да прође без последица и у години пред нама, био је и пораз Доналда Трампа на председничким изборима у САД. Потрес продуженог трајања није гарантован само зато што Трамп није победио, већ и због начина на који је изгубио, тако што је у неравноправним медијским условима добио више гласова него иједан актуелни председник Америке пре њега, па и не чуди што му његове присталице листом верују када тврди да је покраден. А ветеран америчке конзервативне политике Пет Бјукенен уверен је да ће трампизам преживети свог родоначелника.

Као што ће Трампа, са Џозефом Бајденом у Белој кући, без много суштинских измена преживети и његова политика заоштравања према Кини. А реакција два системска ривала на изазов који им је упутила пандемија ковида 19, умногоме ће одредити даљи ток њиховог ривалства. Крајем 2020. западни медији главног тока били су принуђени да признају да су Кина и други главни ривал Запада, Русија, на ковид одреаговале кудикамо до знатно ефикасније…

Убрзавање постојећих трендова

Што нас враћа на питање о коме, маниром карактеристичним за проповеднике америчке хегемоније, за „Блумберг“ пише Хал Брендс — да ли ће историчари из будућности 2020. забележити као „годину у којој је амерички глобални поредак почео да попушта, или као годину која му је дала нови живот“? Одговор ћемо моћи да наслутимо већ у години која је управо започела.

Шта ће, после онакве 2020, донети 2021. година? Може ли да буде боља и коме сигурно неће бити боља? И шта ће приредити нама на Западном Балкану?

Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ разговарали историчар проф. др Милош Ковић и аналитичар Бранко Павловић.

Саговорници „Спутњика“ сагласни су у оцени да је пандемија ковида 19 била догађај који није само обележио 2020. годину, већ ће у значајној мери утицати и на развој ситуације у години која је започела.

„Историчари будућности уочиће идеолошке промене и промене у стању свести човечанства које су се догодиле у 2020. У том смислу, пандемија ће заправо само убрзати геополитичке и идеолошке трендове које пратимо већ извесно време. Већ уморни Запад постао је још уморнији, уз истовремени наставак успона Русије и Кине. Све то уз феномен раста неповерења у науку, који је на Западу све израженији“, указује проф. Ковић.

„Додатно су огољени трендови који се могу оценити као неповољни са становишта тежње Запада за владавину над читавим светом, а повољни за све остале“, сагласан је Бранко Павловић. „Пандемија је демонстрирала супериорност држава које нису западне. Америка и њени сателити из Европске уније показали су се као неспособни да реше веома озбиљну ситуацију с којом су се суочили и отуда и неповерење у науку које заправо представља неповерење у тамошњи систем.“

Невоље у САД

Када је о Америци као водећој земљи Запада реч, узму ли се у обзир и појачани трендови економског раслојавања и расних напетости, „очигледно је да је у САД додатно повећан потенцијал за избијање унутрашњих сукоба. И он ће се, будући да је сасвим сигурно да ће трампизам надживети овај Трампов председнички мандат, само додатно развијати“, каже Милош Ковић, и напомиње да „Америка има озбиљну традицију компромиса и смиривања конфликта, али и традицију истребљивања противника“.

„Идеологија која је превладала с Бајденом почива на ставу да је било какав компромис недопустив, јер себе представља као некога ко има потпуни монопол над истином. И то је улица из које нема повратка, осим силом“, упозорава Бранко Павловић. „Тим пре што постоји 74 милиона људи који су гласали за Трампа и готово нико ко је гласао за Бајдена, јер су они који су заокружили његово име то учинили зато што су против Трампа. У таквој ситуацији Бајден ће покушати да спроводи политику која иде у корист оних најбогатијих — то најављују већ и именовања чланова његовог будућег кабинета — а то значи и да ће против себе, осим Трампових, окренути и највећи део сопствених гласача. Што ће потенцијал за унутрашњи конфликт и додатно повећати.“

Будућност Европске уније

С ове пак стране Атлантика, Европској унији која ће ове године остати без немачке канцеларке Ангеле Меркел, магазин „Економист“ предвиђа „тешку годину“ и поставља питање „може ли она да издржи олују“ јер ће бити суочена с низом компликованих питања — од начина расподеле једва договореног пакета помоћи од 750 милијарди евра, преко питања како ће на односе међу чланицама утицати инсистирање на владавини права повезано с расподелом овог новца, до односа ЕУ са САД, Русијом, Кином...

Списку недоумица с којима ће ЕУ бити суочена Милош Ковић придодаје и дефинитивно одвајање Велике Британије, „која ће настојати да одржи близак однос са САД. А то значи да се може очекивати њено подривачко понашање унутар ЕУ“...

И зато, напомиње Ковић, „иако у овом тренутку не можемо да знамо да ли ће ЕУ (и Запад уопште) поделити судбину империја које су се распадале вековима попут Османског царства, или оних које су нестале у трену попут Совјетског Савеза и Варшавског уговора, видимо да су трендови опадања очигледни и ми треба да им се прилагодимо. Тим пре што ће, упркос оваквим трендовима, Запад покушати да настави свој поход на Исток, пре свега на Русију, коме ми стојимо на путу.“

„Бајден и екипа око њега заоштриће односе с Русијом и наставиће да заоштравају односе с Кином, све и ако немају снаге да заиста спроведу такву политику против ове две земље које су у међувремену постале један блок у међународним односима“, предвиђа Бранко Павловић и скреће пажњу на важан нуспроизвод оваквог развоја односа: „Ово заоштравање ићи ће науштрб интереса немачке привреде, што ће се одразити и на стопе привредног раста и могућност избијања рецесије. А то ће заузврат додатно појачати тензије које су тамо већ присутне. Сада се покушава да се овај сценарио предупреди пакетом помоћи од кога ће највише користи имати немачка привреда, али, ефекат ће бити пораст тензија у свим осталим државама Европске уније.“
Увод у још горе

Тек, и сам свестан да развој околности не иде у прилог поретку коме је служио, бивши генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана ових дана пише уз очигледну дозу песимизма у погледу будућности: „На нама је да одредимо хоће ли 2020. бити запамћена као година научених лекција у турбулентном веку, или као увод у још горе.“

„Што се Солане и његових интереса тиче, 2021. представљаће тај увод у још горе. А како се ми налазимо у дугорочном и суштинском сукобу са тим интересима, свака врста невоља у које западну људи попут Хавијера Солане, за нас не може да представља лошу вест“, коментарише Милош Ковић.

„Тим пре што ће они ући у сукоб на много вишој равни, због чега неће имати ни времена ни снаге да нама посвете претерану пажњу. А то значи да неће имати ни полуге за остваривање претњи с којима ће нас суочити“, закључује Бранко Павловић.

Прочитајте и:

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала