Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
Земља - Sputnik Србија
Свет
Најновије вести из света

Сатурн, Дионис, Сунце и Даждбог: Које древне богове је заменило Рођење Христово

© Sputnik / Константин Михальчевский / Уђи у фото-галеријуСцена рађања сина Божјег у Петро-Павловском сабору у Симферопољу
Сцена рађања сина Божјег у Петро-Павловском сабору у Симферопољу - Sputnik Србија
Пратите нас
Од почетка Божићног, или како га Руси називају Филиповог, поста 28. новембра хришћани покушавају да схвате зашто би Божић био различитих датума у различитим црквама и предлажу да датум буде јединствен.

Део свештенства и епископије слаже се да је прослављање Божића у ноћи 24. на 25. децембар уочи Нове године много исправније, логичније и згодније, али тужно уздишу и кажу да за то није време.

Ово питање првенствено брине, наравно, оне у чије ће цркве празник доћи у ноћи 6. на 7. јануар. Односно, поклонике Јерусалимске, Руске, Српске, Грузијске и Пољске православне цркве.

По неким легендама се сматра да је овај датум у Русији узет због хладне климе, али подржавање или оповргавање овог гледишта бесмислено је губљење времена, јер и у Европи постоје земље са хладном и суморном климом. С друге стране, део Русије налази се у топлим географским ширинама, где зими нема много снега. У најкраћим данима у години, на крају године, човечанство је славило рођење свих врста богова сунца - Озириса, Хоруса, Херкула, Диониса, Јупитера, који је поистовећен са Адонисом Тамузом и Даждбогом.

Паљење бадњака испред Храма светог Саве у Београду. - Sputnik Србија
Бадњак: Значај и обичаји код православних Срба

Први на листи је Сатурн. Његовим помињањем завршио се чланак посвећен првом Христовом рођењу. И друго, празник бога Сатурна, који је настао у знак сећања на златно доба његове владавине, један је од најпознатијих.

Није тешко схватити зашто се испоставило да је празник у част бога Сатурна био један од најомиљенијих током најмање хиљаду година. Сатурналије су прогласили патрицији и конзули Квинт Клелије Циклус и Тит Луције Флавије, који су владали Римом у 5. веку пре нове ере. Наставили су да га славе у новом миленијуму у 4. и 5. веку и Блажени Августин, који је живео током овог периода, више пута се обраћао хришћанима са подсетником да је време да престану да буду незнабошци и почну да славе Рођење Христово.

Прво објашњење је да се Сатурналије поклопио са завршетком пољопривредних радова, и што је најважније, са завршетком бербе грожђа. Друго, то је био законски празник за робове. Као симбол слободе, робови су ових дана добили посебну капу - пилеус. Овом „пропусницом“ нису само ослобођени посла, већ су пуштани на празнике у куће у којима су јели и пили за заједничким столом. Добијали су поклоне. Могуће је да се управо на празник Сатурналије родила добротворна организација, по којој су познати предбожићни дани.

© WikipediaСатурн прождире свога сина, насликао Питер Пол Рубенс
Сатурн, Дионис, Сунце и Даждбог: Које древне богове је заменило Рођење Христово - Sputnik Србија
Сатурн прождире свога сина, насликао Питер Пол Рубенс

Циклус и Флавије одлучили су да се поклоне Сатурну 17. децембра. Брзо је постало јасно да један дан није довољан. Допуњавање залиха вина захтевало је промишљену и озбиљну анализу сваке сорте. Одлучили су да славе недељу дана, али се умешао Октавијан Август. Формиравши Римско одлучио је да се избори са тако једноставном ствари као што је искорењивање пијанства.

Октавијан је био опште познат као присталица морала. Извршио је реформу бракова, покушао да обнови патријархалне традиције ропства, обновио 82 паганска храма. Октавијан је смањио Сатурналије на три дана, оживљавајући традицију много мирнијих игара на фестивалу Луперкалиј, који пада у фебруару, када се понуда вина већ знатно смањује.

Црква Светог пророка Илије у Миријеву - Sputnik Србија
У сусрет Божићу: Црква Светог Илије у Миријеву украшена за најрадоснији празник /видео/

Римљани се нису бунили и то с правом, јер је Калигула, који је заменио Октавијана повећао је свечане прославе у част Сатурна на пет дана.

Међутим, Сатурн је далеко од првог и не последњег бога коме се клањају у децембру. Штавише, за неке од њих се зна тачан датум рођења.

Према древној египатској митологији, 3.000 година пре наше ере рођено је прво дете бога земље Хебе и богиње неба Нут. Дечак се звао Озирис. Најстарији је рођен првог од пет светих дана који затварају годину.

Озирис је постављен за бога поновног рођења, краља загробног живота и истовремено за судију душама преминулих. Владао је над дванаест краљева. Био је издан, убијен, сахрањен. Био у паклу три дана и васкрсао. Египат је захвалан Озирису што је створио цивилизацију, подучавао људе религији и пољопривреди и окончао варварство. И научио како правилно узгајати лозу.

Озирис и Изида су 25. децембра родили бога неба и сунца по имену Хорус, који је такође називан чуваром Тајне мудрости. У тренутку када се Хорус родио, на источном делу неба појавила се сјајна звезда. Захваљујући њој људи су пронашли наду да ће се ослободити сурове тираније и моћи зла која је владала у Египту. Хорус је оправдао наде човечанства и окончао 80-годишњи рат, ујединио Горњи и Доњи Египат, тако на многим сликама има две круне на глави.

Око 1200. пре Христа у Персији се 25. децембра родио се бог Митра о коме се зна врло мало. Верује се да је он био бог сунца, дана, светлости, моралне светлости, истине, творац космоса и посредник између богова. Научници виде многе везе између њега и Персеја.

Митра није имао родитеље, али је рођен као одрасла особа из стене на коју се с неба просипала светлост. Пастири су први сазнали за његово рођење и одмах су схватили да је то Бог, па су му поклонили дарове у виду потомство из стада и плодове. Пре свега, Митра је освојио сунце, а онда и бика.

Није имао са ким да се бори, па је отишао да лута светом. Током путовања није губио време, повремено је спасавао људе од поплава и пожара. Једног лепог дана, Митра је схватио да је на Земљи променио све послове, па се после опроштајне гозбе уздигао на небо са Сунцем.

Претпоставља се да се митра као део свештеничке хришћанске одежде и епископског достојанства митрополита појавила у грчком лексикону захваљујући персијском богу.

Наравно, заштитник вина и плодних сила земље, најрадоснији и најразвратнији бог Дионис могао је да се роди само у дане када је било могуће окусити вино нове бербе. Дионисов отац је био Зевс, али Дионисова мајка би могла бити Персефона, Деметра или чак смртница, ћерка тебанског краља.

Осветољубиви Дионис је често био лошег расположења. Међутим, забава му није била страна, што је резултирало дионизијским свечаностима, које су се одржавале два пута годишње, а пратиле су их пијанство, разузданост и жртве. У добром расположењу и Дионис је често помагао људима. Управо је он дао Икарију лозу, учећи га како да је правилно узгаја.

Вјачеслав Иванов, писац књиге „Дионис“, био је заинтересован за култ овог бога. Иванов је студирао у Немачкој, одакле су бројне експедиције упућене на ископавања у Грчку, тада је започело историјско и мистично проучавање хришћанства. У својој књизи објашњава рођење Диониса.

Паљење бадњака испред Храма Светог Саве - Sputnik Србија
Испред Храма Светог Саве упаљен бадњак

„Тако је настала нека врста ритуалног дуализма који је дуги низ векова одредио читаву структуру хеленске религије. Служења олимпским и хтонским боговима строго су разграничена по месту и времену; комбинација елемената и у општем молитвеном поступку је апсолутно забрањено. Ритуални раскол је довео до последица. У религиозној психологији народа послужио је за потрагу за новом синтетичком религијском формом, која је у лику патетичног бога, небеског и хероја заједно, подједнако моћних на Олимпу и у пребивалишту мртвих, блиских људима и готово богочовека, требало да постане веза између супротстављених господства, од којих је подједнако зависио и од којих је дрхтао подједнако подређени и једнима и другима подједнако туђи човек“.

Вјачеслав Иванов, анализирајући ток историје, сугерише зашто је хришћанство тако брзо и чврсто укоренило у Грчкој.

„Нема сумње да је Дионисова религија, као и свака мистична религија, дала своју верну 'метафизичку утеху' управо у оном свету који је открила и никако у аутархији 'естетског феномена'. Штавише, то је била претежно демократска религија и, што је посебно важно, прва у хеленизму која је одредила свој правац, који је од тада неодољиво тежио свом верском стваралаштву ка последњем закључку – хришћанству“.

Један од главних богова у источнословенској митологији, бог сунца, плодности и сунчеве светлости је Даждбог. Према легенди, рођен је из камена који је сирена Рос донела Сварогу. Златне стреле Перуна погодиле су овај камен, а Даждбог је рођен у камену. Из детета је зрачило дивно и топло светло. Одлучено је да се дан Даждбога слави два пута годишње на дане равнодневице. Верује се да лети помаже у испуњавању жеља, одржавању здравља и стицању разних погодности, а зими је покровитељ венчања, богатства, доброте, светлости и природним појавама.

Обожавање Даждбога постоји и данас. Међутим, римски незнабошци наставили су да славе Сатурналије и после едикта из 312. године. Тада је цар Константин, који се преобратио у хришћанство, препоручио да се Сатурналије забране као пагански празник. Од 284. до 323. године Римским царством истовремено је владао не један, већ неколико царева и свако од њих је издао бар један верски закон, тако да предлог цара константина није усвојен.

Што се тиче богова и празника посвећених њима, сваки од њих је рођен кад је постало немогуће живети у тами, тако се уједно родила и нада за најбоље.

Божић је симбол рођења нове године, новог Сунца, нових сила и светлости. Нова вера у долазак бољих времена.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала