Да ли је могуће припајање Естоније Русији

© Sputnik / Alexei Danichev / Уђи у базу фотографијаГраница између Русије и Естоније
Граница између Русије и Естоније - Sputnik Србија
Пратите нас
Предлог естонске опозиције о расписивању референдума о уласку те земље у састав Русије треба посматрати као део унутрашње политичке игре. Руски аналитичари сматрају да Москва не треба да наседа и реагује на ту фарсу, јер би то могло да јој наштети.

Како објашњавају, ако Русија то подржи — оптужиће је да жели да окупира ту земљу, а ако се на то насмеје — други ће рећи да не подржава „своје“ на постсовјетском простору.

Читава ујдурма је настала након што су посланици опозиционе Естонске реформске партије предложили да се одржи референдум о приступању Естоније Русији . На овај начин су они заправо покушали да спрече одржавање референдума који би могао да доведе до укључивања нове одредбе у Устав земље, која забрањује истополне бракове и ограничава права ЛГБТ популације. Један од покретача иницијативе, посланик Урмас Крузе касније је објавио да повлачи ту иницијативу и објаснио да је овај предлог дао само како би скренуо пажњу на апсурдност референдума о браку. Естонске власти су критиковале опозицију због таквог предлога, а чак су дискусије о присаједињењу те земље Русији назвали „државном издајом“.

У децембру је естонски парламент у првом читању усвојио нацрт закона о одржавању референдума, у којем ће грађани те земље морати да одговоре на питање да ли је брак искључиво савез мушкарца и жене. Чланови владајуће коалиције сматрају да је то неопходно ради заштите традиционалних вредности.

Да би спречили усвајање нацрта закона о браку у другом читању, планираном за 13. јануар, опозиционари су предложили око 9.400 амандмана, од којих значајан део није повезан са темом референдума. На тај начин представници опозиције желе да блокирају рад законодавног тела и стопирају одлуку о референдуму.

Естонија је 2016. постала прва бивша совјетска држава која је признала истополне заједнице. У децембру те године суд је признао истополни брак склопљен у Шведској, који је следећег месеца уписан у матичне књиге Естоније.

Александар Носович, руски политиколог и стручњак за Балтичке земље и Пољску, истиче да Русија не би требало да реагује на ову представу, јер они име Русије само користе у својим играма и унутрашњим препиркама.

„Не, не треба. Ради се о томе да је особеност балтичких земаља и не само балтичких, већ скоро свих бивших совјетских република та што они укључују Русију у своја унутрашња политичка питања и превирања. Они су током 30 година своје државности развили условни рефлекс да се у било каквим унутрашњим политичким сукобима користи руска карта, па се противници или проглашавају агентима Кремља, или се све што је по њих неугодно назива делом плана Москве. То јест, у свакој ситуацији, пре или касније, балтички и постсовјетски политичари почињу да помињу Русију и да све проблеме повезују са њом. Ово је још типичније за Балтик него за друге регије бившег Совјетског Савеза, што је парадоксално, јер су балтичке земље поносне на чињеницу да су једине републике бившег СССР-а које су постале пуноправни део Европе, односно придружиле су се Европској унији“, каже Носович.

Процват русофобије

Руси чине око 28 одсто становништва Естоније и хипотетички посматрано, ако би референдум о присаједињењу Естоније Русији био одржан, на то гласање би изашла цела руска мањина у тој земљи ако би на то имала права, каже Носович.

„Ако би сви могли да учествују на овом референдуму, онда би свих 28 одсто гласова било за придруживање Русији, јер се Руси на Балтику према Русији односе чак и боље од Руса у самој Русији... То су већи и ватренији симпатизери руске Владе и Путина него у самој Русији. Они су много радикалнији. Међутим, не би сви Руси у Естонији могли да учествују на референдуму, јер у балтичким земљама постоји тако срамна појава као што је ’институција не-грађана‘. После обнављања независности 1991. године, готово сви Руси и не само Руси, већ и рускојезични, рускоговорећи људи у Летонији и Естонији лишени су држављанства и основних права. Конкретно, забрањено им је учешће на изборима и референдумима. Током протеклих 30 година проценат оних који нису држављани се знатно смањио, али у Естонији и даље око шест-седам одсто становништва нема право учешћа на изборима и референдумима, а готово сви су Руси. Узимајући то у обзир, проценат оних који би у Естонији гласали за придруживање Русији био би знатно мањи“, каже Носович.

Носович напомиње да већ деценијама у Естонији и другим балтичким државама влада русофобија.

„Прво, они не воле Русију не последњих 30 година, него сто година, ако не и више. Балтичке државе сматрају да би Русија, као правни наследник Совјетског Савеза, требало да им плати за совјетски период, који они виде као совјетску окупацију. Према њиховом мишљењу, Совјетски Савез је Литванији, Летонији и Естонији украо 20. век, отео их од Европе којој историјски припадају и лишио их тог дивног живота какав би имали да 1940. године нису ушли у састав СССР-а и да су остали као независне европске државе. Ово је темељна потпорна конструкција историјског мита о томе да би животни стандард у овим земљама данас био као у Данској, Шведској и Финској да није било совјетског режима ни совјетског периода. Односно, они верују да би постали богата, просперитетна земља у Европи. Међутим, све науке оповргавају овај мит — и историја, и економија, и социологија. Без обзира како приступамо овом питању, испоставља се да тај мит ничим није оправдан“, истиче Носович.

Са НАТО-ом шурују, Русију за све оптужују

Експерт напомиње да балтичке земље већ три деценије живе без совјетске власти и да се током тог периода њихово заостајање за развијеном Европом, западном и северном, не само да се није смањивало, него се чак и повећавало у поређењу са Совјетским Савезом, у сваком случају — у социјалној сфери.

„Наравно, балтички политичари који су каријеру изградили на русофобији, нису у стању да то препознају, па самим тим и степен русофобије на Балтику стиче такве ирационалне ноте — ноте хистерије, које су створене да у корену сасеку могућност било какве конструктивне, рационалне дискусије по питању прошлог и садашњег живота ових држава... У балтичким земљама, пре свега у Летонији и Литванији, постоји закон који забрањује негирање совјетске окупације и негативне улоге Совјетског Савеза на развој тих земаља. За изјаву да су Летонци и Литванци у Совјетском Савезу живели добро и боље него сада, може се отићи у затвор. Тј. цела државна машинерија Литваније, Летоније и Естоније изграђена је на миту да су Совјетски Савез и Русија, као правна наследница, криви за све невоље ових држава“, објашњава Носович.

Политиколог напомиње да упркос свему постоји шанса да се односи за неколико деценија поправе и да би Русија и Естонија, као и друге балтичке земље, могле да успоставе сарадњу по узору на ону каква већ постоји између Русије и Финске.

„Финци такође претерано не воле Русију, тамо русофобија цвета на свакодневном нивоу, али, ипак, они су врло прагматични људи и схватају да је Русија веома важан, неопходан и економски исплатив сусед. Стога, Русија и Финска имају врло добре добросуседске односе који су корисни за обе стране...“, објашњава експерт.

Зачуђујуће је то, додаје Носович, што Балтичке земље нису копирале фински модел суседства са Русијом.

„Чињеница је да сада балтичке земље зарађују на својој антируској политици, то је њихова ниша у међународној арени и у томе виде своју корист... Поносни су на чињеницу да су део санитарног кордона, тампон зона између Русије и Европе, да стоје на стражи руских граница и не само да штите, већ и држе Европу на опрезу, упозоравају на наводну руску претњу. Због обављања ових функција, балтички политичари рачунају на некакву посебну пажњу, посебан однос, на каријерни раст у западним институцијама, на финансирање својих земаља и слично. И делимично у томе успевају. Сада је то мање него раније, али до сада је НАТО, предвођен САД, био заинтересован да Балтичке земље испуњавају ту политичку функцију одвраћања Русије. Ако се геополитичка ситуација промени и ако балтичка русофобија престане да тргује са Западом, процес промене парадигме односа са Русијом постаће много вероватнији него сада. Али сада то још није примећено“, закључио је Носович.

Прочитајте и:

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала