Саговорник Спутњика подсећа да је Куба већ била на листи земаља које Сједињене Америчке Државе третирају као „покровитеље тероризма“, од 1961. до 2015. године.
„Тада је, захваљујући добрим личним везама и ’отапању‘ односа између Барака Обаме и Раула Кастра, Куба скинута са те листе. Међутим, када је 2016. године Доналд Трамп дошао на власт, врло брзо је појачао економске санкције према званичној Хавани и увео разне врсте забрана“, каже Петровић.
Клип у точковима Бајденове администрације
Он објашњава да су САД ставиле Кубу на листу земаља које спонзоришу тероризам из два разлога.
„Вашингтон сматра да Куба пружа пре свега обавештајну, а потом и војну и економску помоћ режиму у Венецуели, који је америчка администрација прогласила непријатељским по њене стратешке и економске интересе. Други разлог је тај што званични Вашингтон оптужује Кубу да сарађује са левичарском Војском националног ослобођења, такозваном ЕЛН у Колумбији, паравојном герилском групом која већ деценијама делује против владе у Боготи. У Колумбији је, подсетио бих, 2016. године уз посредство Американаца склопљено примирје између владе и највеће герилске организације ФАРК, али ЕЛН није пристао на такав договор“, каже Петровић.
Са друге стране, додаје он, у контексту овог Трамповог потеза не треба заборавити ни да је Џозеф Бајден најавио нешто другачију политику према Латинској Америци у наредне четири године, јер сматра да Вашингтон треба да „одмрзне“ лоше односе који постоје у том региону.
„Мислим да је овај чин одлазеће администрације својеврсни клип у точковима новој, јер су до сада нове америчке власти поштовале неке начелне, стратешке потезе које је претходна администрација усвојила. Међутим, последња дешавања у Сједињеним Америчким Државама показују да су неке ствари које су до скоро биле незамисливе сада и те како замисливе, па ме не би изненадило скидање Кубе са листе. Ту је и моменат да Бајден жели да у потпуности дискредитује Трампа, па остаје да се види какав ће став према Куби заузети нове власти у Америци, односно да ли ће прихватити или поништити ову Трампову одлуку“, напомиње Петровић.
Он је уверен да Кубу ипак не очекују додатне санкције Бајденове администрације.
„Наиме, Трамп је још раније забранио летове из САД ка кубанским градовима сем Хаване, као и пристанак америчким прекоокеанским бродовима и јахтама у луке те карипске државе. Са овом новом одлуком биће забрањено и неким физичким лицима и америчким фирмама да посећују Кубу и да тамо послују, па ако нове власти прихвате последњи потез Трампове администрације према Куби, не видим шта им још преостаје. Мислим да једноставно нема простора за неке нове санкције, а видећемо да ли ће досадашње бити укинуте са доласком новог режима у Америци“, примећује Петровић.
Ни Бајден неће бити благ према земљама Латинске Америке
Према његовим речима, свакако не треба гајити илузије да ће Бајденова администрација бити та која ће радити у интересу латиноамеричких земаља.
„Док је Трамп имао један доста агресивнији приступ, који је чак могао да ескалира у војни сукоб у Венецуели, верујем да ће Бајденова администрација према том региону имати приступ ’меке моћи‘ и да ће много више говорити о демократији, људским правима, потреби да се промене режими који су из њиховог угла ’недемократски‘ и тако даље. Зато мислим да ће поред Венецуеле нова администрација имати велики посао у Никарагви, где ће ове године бити председнички избори и где ће они покушати на све могуће начине да подрже опозицију у борби против сандинистичког режима, који такође повезују са Кубом, у смислу да га Хавана помаже и финансира“, истиче наш саговорник.
Одлука да се Куба поново стави на листу држава које спонзоришу тероризам, из Стејт департмента је објашњена тиме да је „кубанска влада хранила, удомљавала и обезбеђивала здравствену заштиту убицама, бомбашима и отмичарима, док су многи Кубанци гладни, бескућници и без основне здравствене заштите“.
У саопштењу се наводи и да ће Куба бити изложена санкцијама, према којима ће особе и државе које обављају неке врсте трговине са том земљом бити кажњене, док ће бити забрањен извоз и продаја одбрамбеној индустрији.
