„Легитимно је да се уметници баве неком врстом друштвеног активизма и ја немам ништа против таквих радова, волим да их видим. Али мислим да је важно да сваки уметник препозна своју индивидуалност и да ради у складу са својим сензибилитетом, а не са нечим што је наметнуто. Желим да моја уметност пренесе лепоту, а не информацију“, објашњава Јелена.
„Капи и сенке“ уз дела Дирера, Писака, Рубенса, Климта
Музејска збирка „Албертине“ која броји око 65.000 цртежа и преко милион графика, међу којима се налазе радови најпознатијих светских уметника, попут Микеланђела, Дирера, Рубенса, Пикаса, Климта, обогаћена је делом Јелене Средановић „Капи и сенке“. Рад припада циклусу „Отисци природе“, којим се уметница пореклом из Новог Сада представила домаћој и међународној ликовној сцени. Рад је пре него што је доспео у поставку музеја „Албертина“ овенчан наградом „Валтер Кошацки“ у Бечу.
„Годинама активно излажем на самосталним и колективним изложбама у Аустрији. Сваки пут када сам одлазила у Беч, посећивала сам музеј ’Албертина‘ и дивила се делима великана из многобројних колекција. Нисам могла ни да сањам да би се мој рад могао наћи у тој колекцији. Зато ми је овај успех још невероватнији и дражи, моја сан се остварио“, открива Јелена Средановић.
Преноси лепоту, а не информације
Рад „Капи и сенке“ рађен је у техници дрвореза и одражавају тему која је веома заступљена у Јеленином стваралаштву, а то су призори променљивости природе.
„Имам отклон од свакодневнице, од тема из савременог живота, у ком смо ионако бомбардовани мноштвом слика и информација“, напомиње уметница и објашњава да њен уметнички избор представљају призори природе који су јединствени јер се никада не могу поновити. Отуда на њеним радовима капи кише, облака, одраза у барама... теме којима се Јелена бави годинама.
„Важно ми је да се посматрач мог рада препусти, ужива у умирујућој атмосфери коју природа ствара“, објашњава Јелена један од циљева своје уметности.
Најстарија графичка техника
Награђену графику урадила је у техници дрвореза, најстаријој графичкој техници.
„Било ми је интересантно да у техници дрвореза, дакле на чврстом, тврдом материјалу прикажем нешто што је тако лако и ваздушасто као што су призори из природе“, каже наша уметница, добитница награде „Велики печат“, најпрестижније за графичку уметност у Србији и региону.
Међу њеним признањима су и „Почасна похвала“ са Међународног бијенала графике у Јеревану, прва награда на Међународном тријеналу графике у Београду, као и друга награда на међународној изложби у Бечу.
