Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Чека се Сенат: Шта се крије иза захтева за опозив Трампа након што оде са власти

© AP Photo / Andrew HarnikПредседник САД Доналд Трамп у Овалном кабинету
Председник САД Доналд Трамп у Овалном кабинету - Sputnik Србија
Пратите нас
Након што је Доњи дом америчког Конгреса изгласао импичмент председника САД Доналда Трампа, главно питање у америчкоj и светској јавности је — да ли је његов опозив у Представничком дому задовољио демократе или ће му судити у Сенату, као и да ли управо та опција одговара оним републиканцима који желе да га елиминишу из наредне трке за председника?

Наиме, да би процедура опозива била успешна, потребно је да је двотрећинском већином потврди и други дом Конгреса — Сенат. Међутим, будући да је вођа републиканске већине у том телу Мич Меконел објавио да неће сазивати хитну седницу како би се разматрао импичмент председника, Трамп ће остати на функцији до 20. јануара и инаугурације Џозефа Бајдена. То практично значи да би његов опозив стигао на дневни ред Сената тек када оде са места председника.

Шта се крије иза захтева за опозив када Трамп оде 

Како за Спутњик каже Милан Крстић са Факултета политичких наука, иако председник САД у прошлости никада није опозван након што је отишао са функције, било је таквих случајева за неке друге функције, па постоји формално-правна могућност да се опозив Трампа разматра у Сенату и после 20. јануара.

„Али, ја не видим у томе нарочити смисао, имајући у виду да би поента импичмента била управо у томе да се неко уклони са функције због одређених прекршаја. У овом случају, уколико би се одржало суђење у Сенату након што је Трамп престао да буде председник САД, једина поента која би могла да буде извучена, јесте да демократе тиме желе да и дефинитивно ставе неку врсту стигме на читав његов мандат, да потврде да није добро радио и да га и на тај начин упишу у историју црним словима“, каже Крстић.

Ту је, додаје уредник портала „америчкиизбори.рс“, још један разлог за евентуално организовање „закаснелог“ импичмента. Уколико би две трећине Сената гласало за Трампов опозив, могла би да се створи могућност да се додатно гласа за још једну ствар — да он више не може да буде кандидат на председничким изборима.

„То би Сенат могао да изгласа простом већином и то би могло да буде у интересу чак и неких републиканаца који би хтели да се лише Трампа. Баш због тога ми је мало сумњива ћутња њиховог лидера у Сенату Мича Меконела и чињеница да Сенат неће заседати пре 19. јануара ми делује, можда, као да неки људи у оквиру Републиканске партије желе баш ту опцију — да не опозову Трампа док је председник, како не би расрдили бирачко тело које му је лојално, али да га накнадно елиминишу из игре у унутарпартијским односима за 2024. годину“, објашњава Крстић.

Мале шансе за опозив у Сенату

Саговорник Спутњика верује да су шансе да Сенат изгласа опозив Трампа у сваком случају веома мале, јер је демократама потребна подршка 17 републиканаца. То је бројка до које је, према његовом мишљењу, тешко доћи, како додаје, а евентуално суђење у Сенату након што Трамп оде са функције свакако није нешто што би се окарактерисало као добар потез.

„Не постоји логично оправдање да се неко опозива ако више није на функцији, а ако је нешто лоше урадио док је био на функцији, постоје судови, па нека они одлуче о евентуалној кривичној одговорности. Међутим, ако је неко политички одговоран и ако се сматра да је то што је урадио лоше, то је онда на бирачима да процене, а не да се неко априори искључује из политичке арене на тај начин. Мислим да је то лоше за демократију“, категоричан је Крстић.

На питање да ли очекује да ће се Трампом бавити и судови, будући да у образложењу захтева за опозив демократе наводе да је одлазећи председник прекршио Устав и „угрозио безбедност САД и владиних институција и интегритет демократског система“, јер је, наводно, подстицао насиље током протеста у Вашингтону када су демонстранти упали у Конгрес, Крстић каже да је врло изгледно да ће се ићи и на ту опцију, те да ће се користити и судски механизми.

„Трамп има формалну могућност да у последњим данима мандата сам себе унапред амнестира од кривичног гоњења. Али, та амнестија се односи само на федералне судове и он не може себе да амнестира на државном нивоу, унутар савезних држава САД где га већ гоне судови за неке друге наводне преступе. Ту има већ шест процеса који ће, фактички, почети 20. јануара по подне, када он престане да буде председник САД. Реч је о различитим тужбама, од оних за утају пореза, до превара са некретнинама и тужби за сексуално узнемиравање. Дакле, чак и без овога сада, Трамп ће свакако бити пред судом, а његов адвокатски тим имаће доста посла да докаже његову невиност“, примећује Милан Крстић.

Представнички дом америчког Конгреса је са 232 гласа „за“ усвојио опозив председника Доналда Трампа, чиме је он постао први лидер САД чији је опозив ово тело изгласало два пута. За опозив је, поред демократа, гласало и 10 конгресмена из редова републиканаца. Против импичмента изјаснило се 197 конгресмена.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала