Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Како стати на пут модерном силеџијству великих технолошких компанија

CC0 / Pixabay / Друштвене мреже
Друштвене мреже - Sputnik Србија
Пратите нас
О проблему монопола великих технолошких компанија интензивно се говори последњих годину дана, а када је силеџијски укинут Твитер налог Доналду Трампу, овај проблем добио је и политичку димензију. Стати на пут овом модерном силеџијству, могуће је, али је тешко и прескупо.

Данас нико нема тачну идеју како би демонополизација требало да изгледа. Једино су очекивања усмерена ка томе да поимање света не би требало да зависи од неколицине људи који су на челу најбогатијих компанија на свету, каже ИТ консултант Војислав Родић.

За ослобођење од монопола неколико технолошких компанија наш саговорник види два пута. Један од њих је технолошки – направите вашу апликацију и позовете кориснике да је користе.

Ослобођење од силеџијства великих технолошких компанија – изградите свој Интернет

„Али ако је та апликација на два доминантна маркета, односно продавнице апликација, Епловом и Гугловом, то значи да зависите од неког другог. Наравно, можете да кажете, нема проблема, имам и свој веб сајт на мом серверу у мом дејта центру. Одлично, али не заборавите, да бисте били видљиви у целом свету, а данас је сваки озбиљан посао оријентисан глобално, морате да имате комерцијалне односе са великим бројем других фирми које вам омогућавају да уопште будете видљиви, да не будете лаке жртве масовног хакерског напада…“, напомиње Родић.

У овом случају се може десити, као што се недавно догодило са друштвеном мрежом Парлор, да фирме које пружају инфраструктурне Интернет услуге „осете потребу“ да вас искључе.

Теоретски могуће, ово решење је, према Родићевом мишљењу, прескупо и у пракси тешко оствариво, погодно само за велике државе јер се ради о изградњи паралелног система – новог Интернета који ће бити у употреби само у једној земљи. Међутим, то онда није Интернет са глобалном присутношћу.

Регулаторна решења на дугом штапу

Са друге стране стоје регулаторна решења, каже Родић; међутим и она су проблематична, у најмању руку неизвесна. Подржављење компанија које пружају инфраструктурне услуге, према мишљењу нашег саговорника, није решење.

„Нисам сигуран да је баш свака држава боља од сваког власника друштвене мреже, али ту има један други проблем. Ми често доживљавамо да су неке фирме америчке, европске, руске, кинеске… Када погледате где су им седишта, нису тамо где очекујете, тако да ту постоји и правни проблем у случају неког евентуалног подржављења“, каже он.

Једно од питања око кога се у Америци тренутно ломе копља је треба ли интернет провајдерима и операторима друштвених мрежа укинути имунитет који имају по члану 230 Закона о телекомуникацијама из 1996, према коме су они само пружаоци услуга и не одговарају за садржај који неко други шаље преко њихових ресурса или поставља на њихове сервере.

„То је омогућило експлозију Интернет услуга и повећање броја корисника. Али сада смо дошли до друге ситуације у којима власници друштвених мрежа преузимају уредничке потезе, не само укидајући нечије налоге, него и убацујући своје поруке упозорења и наравоученија у поруке корисника тих мрежа. Другим речима, ако сте ослобођени одговорности зато што пружате инфраструктурну услугу, то је у реду, али ако се мешате у садржај онда сте уредник. Ако сте уредник медија, медији имају одговорност“, истиче Родић.

Уколико се тај ниво одговорности друштвеним мрежама уведе, појављује се могућност да буду тужене, а последице тога нико не може да предвиди, додаје он.

Једину наду да ће се пронаћи начин да се монопол технолошких компанија разбије је тужба коју је пред Њујоршким судом пре неколико недеља поднело 48 америчких савезних држава против Фејсбука под оптужбом за монополско понашање и гушење конкуренције.

Оно што је занимљиво је, према Родићевим речима, то што су се сви, без обзира на политичку припадност и идеолошке погледе на свет, сложили да велике друштвене мреже представљају противтежу политичком утицају.

„Другим речима, не ради се о сукобу конзервативаца и либерала, левице и деснице, него се ради о много већем сукобу између корпорација са једне и политичких ентитета са друге стране. Ради се о сукобу државног суверенитета и суверенитета глобалних корпорација које свет искључиво посматрају као целину. Пошто је то скоро покренута тужба, очекујем да ће потрајати годинама, јер са једне стране имате државе са неограниченим ресурсима, а са друге једну од најбогатијих корпорација на свету која такође може да ангажује велике тимове адвоката и да дуго учествује у суђењу са врло неизвесним завршетком“, каже Родић.

Како функционише монопол технолошких компанија

Самопоуздање „Петорици коњаника“, како се колоквијално називају велике технолошке компаније (Гуглу, Мајкрософту, Фејсбуку и Еплу однедавно се прикључио и Амазон), не уливају само енормно велики приходи, који су се, узгред буди речено, у време пандемије, када су многи изгубили посао и осетили драстичан прихода, драстично увећали. То је и осећај незамењивости који имају захваљујући монополском положају који су изградили.

Како тај монопол функционише? Иза друштвених мрежа стоји низ компанија које су невидљиве крајњим корисницима и које омогућавају да читав систем функционише, објашњава Родић, а пошто се савремени Интернет не служи ни лаптопом, нити десктопом, већ мобилним телефоном, апликације преузимамо са два доминантна маркета – једног за Андроид телефоне, чији је власник Гугл и други за Ајфоне, чији је власник Епл.

„Као што Београд има густ и разгранат саобраћај, а у ствари има неколико осетљивих раскрсница и када на њима дође до неког застоја, поремећај се осети у целом граду, тако је и на Интернету. Ту имате неколико великих компанија које држе највећи део саобраћаја, највећи део места где можете да преузмете ваше апликације, одакле можете да их користите“, објашњава Родић.
Велики приходи плус самопоуздање једнако је монопол

Казне очигледно немају утицаја на велике технолошке компаније – државе могу да их кажњавају до миле воље, али приходи које остварују дају им слободу да плате казне и наставе по старом. Видели смо како изгледа када Ирска казни Фејсбук са пола милиона евра. Видели смо како изгледа када Француска казни Гугл са 100 милиона, а Амазон са 35 милиона евра. У понашању великих технолошких компанија, „Петорице коњаника“ (Гуглу, Мајкрософту, Еплу и Фејсбуку однедавно се прикључио и Амазон), не мења се ништа.

Не мења се ни када 400 веома утицајних (да не кажемо најутицајнијих) политичара света апелује на Амазон да промени своју пословну праксу, ни када мексички председник Мануел Лопез Обрадор затражи да једна од тема састанка Г20 буде и утицај који на светску комуникацију имају власници друштвених мрежа или када турски председник Реџеп Тајип Ердоган угаси свој Вотсап налог и пређе на алтернативну, турску, друштвену мрежу.

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала