Трагом нестале песме „Битлса”: Растко Ћирић за „The Rubber Soul” награђен у Калифорнији

© Фото : Спутњику уступио Растко ЋирићРастко Ћирић у дугометражном документарном филму Динка Туцаковића ”The Rubber Soul Project ”(2004)
Растко Ћирић у дугометражном документарном филму Динка Туцаковића ”The Rubber Soul Project ”(2004) - Sputnik Србија
Пратите нас
На великом конкурсу „Global Music Awards“ у Калифорнији, посвећеном независним ауторима и музици свих жанрова, Златну медаљу освојио је пројекат „ „The Rubber Soul” Растка Ћирића инспирисан несталом песмом групе „Битлси“.

Сребрну медаљу је освојила српска пијанисткиња Бранка Парлић, а Бронзану Небојша Игњатовић за музику за најновији анимирани филм Растка Ћирића „Светлости и сенке“.

Од нестале песме „Битлса“ до великог пројекта

„Ми смо заокружили пројекат 'The Rubber Soul' издавањем другог албума 2015. године и обрадовао сам се да сам га се коначно отарасио. Претпрошле године сам снимио нови албум 'Tropical Breakfast' и психички се наштеловао да радим на промоцији новог албума, а ево сада се стари пројекат повампирио и ставио себе у први план“, каже за Спутњик познати илустратор и аниматор Ћирић поводом значајног признања.

Цео пројекат је кренуо 1993. када је Ћирић у једној књизи пронашао информацију да је постојала песма „The Rubber Soul", а које нема на истоименом албуму групе „Битлси".

„Страшно ме је копкало како је та песма изгледала. Размишљао сам, претурао различите варијанте и моја прва идеја је била да 14 аутора, колико је нумера на албуму ‘The Rubber Soul’, направи своју верзију непостојеће песме, онако како је они замишљају. Тада то није било могуће. Биле су санкције, ратови и безнађе. Ником није било до свирке. Онда сам срео Горана Скробоњу и он ми је написао прву песму и тако је све кренуло”, објашњава Ћирић.

Прву плочу Ћирић и Скробоња су објавили 1995. године са 15 нумера, а главни учесници су били Небојша Игњатовић Небе, Мирослав Цветковић Цвеле и Чеда Мацура.

Редитељ Динко Туцаковић је 2004. године снимио дугометражни документарни филм о пројекту, а онда се 2012. појавио Игор Кордеј који је продуцирао и дизајнирао бокс издање са два ЦД-а, филм и две књиге Горана Скробоње (новела „Гумена душа“ и књига о пројекту).

„Све је то завршено и промовисано 2015. године и сада се поново пробудило из сна“, примећује Ћирић.

Прва награда за музику

На два албума објављене су 32 песме инспирисане непостојећом нумером групе „Битлси", а накнадно је настала и 33. – „The Minsk Sunrise" послата у Белорусију и представљена на великом концерту поводом 80 година од рођења и 40 година од смрти Джона Ленона.

Пројекат је окупио 50 музичара и укупно 130 људи.

„Дуго је тај пројекат живео. Тај бокс је доста ефектно направљен, луксузно издање. Мислим да не постоји ниједан музички пројекат тако опремљен“, истиче награђени уметник.

Професору на Факултету примењених уметности Растку Ћирићу је ово и прва награда за музику.

„Човеку је увек драже када добије награду за оно што му није прво опредељење, што му није главна окупација, мада је музика увек део мог стваралаштва. Анимација се састоји од слике, покрета и звука“, додаје наш саговорник.

© Фото : Спутњику уступио Растко ЋирићИз филма "Светлости и сенке" Растка Ћирића
Трагом нестале песме „Битлса”: Растко Ћирић за „The Rubber Soul” награђен у Калифорнији - Sputnik Србија
Из филма "Светлости и сенке" Растка Ћирића

Фауст, човек који је продао сенку ђаволу

Небојша Игњатовић, важан учесник пројекта „The Rubber Soul", у Калифорнији је добио награду за музику из Ћиричевог нановијег цртаног филма „Светлости и сенке“.

„То је стилизована верзија Гетеовог 'Фауста'. Цео Фауст за 10 минута. То је прича о човеку који је продао сенку ђаволу. Сенке су приказане рукама. Главни јунаци су две руке које могу бити руке гледаоца или аутора. Једна рука је човек, друга ђаво и то је заправо позориште сенки“, објашњава аутор.

Филм обилује симболима, због чега га је можда тешко разумети, напомиње Ћирић.

„Људи се данас тешко концентришу и тешко читају симболе, али ако се заинате могли би да разумеју. Мислим да су се људи улењили због свих медија - телевизије, компјутера, интернета. Не кривим их. У тој поплави информација, којима је човек избомбардован, тешко је знати ком садржају се треба посветити, на који се концетрисати и тумачити га“, сматра познати илустратор.

Прочитајте још:

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала