Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
Московский Кремль - Sputnik Србија
Русија
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице Независних Држава

Научна флота Русије поново покренута захваљујући подводним роботима

© Sputnik / Александр Гальперин / Уђи у фото-галеријуМеђународна изложба поморске одбране у Санкт Петербургу
Међународна изложба поморске одбране у Санкт Петербургу - Sputnik Србија
Пратите нас
Један од најважнијих догађаја 2020. године био је почетак поновног покретања руске истраживачке флоте. Први пут после много година новац је додељен за стварање нових научно-истраживачких пловила. Каквих ће карактеристика бити нови научни бродови Русије и зашто је њихово конструисање толико важно за земљу?

Тренутно научно-истраживачка флота Министарства образовања и науке има 13 пловила укупног депласмана више од 40 хиљада тона. Не само да овај број апсолутно није довољан, већ су и сами бродови практично исцрпели своје ресурсе. 

Пре три године, у октобру 2017. године, Министарство одбране је објавило извештај о стању руске националне безбедности у области поморских активности. У документу је директно наведено да је флота Савезне агенције научних организација (ФАНО), Федералне службе за хидрометеорологију (Росгидромет) и Федералне агенције за рудне ресурсе (Роснедра) дошла у „катастрофално и кризно стање“. 

Научна флота застарела

Тада је средња истрошеност научно-истраживачких бродова који су остали у Русији премашивала 80 одсто, а старост им је била 34 године. Сада је, наравно, ситуација још жалоснија. 

У најтежој ситуацији се нашао Рогидромет, који је од 2013. године, због недостатка буџетских средстава, морао сваке године да искључује бродове из употребе због екстремне истрошености. У међувремену, само 2016. године служба је обавила 21 поморску експедицију, углавном на захтев нафтних и гасних компанија. Још мало и неће имати на чему да организују такве експедиције.  

У извештају Министарства одбране из 2017. године наведено је да је за обнављање морских експедиција „у потпуности и на високом светском нивоу“ неопходно направити нову генерацију бродова, који су специјално пројектовани за научне активности, са штедљивим моторима и савременом опремом. Заузврат, Министарство индустрије и трговине изразило је уверење да су домаћи произвођачи машина  способни да граде бродове научно-истраживачке класе који по квалитету неће бити ништа гори од страних пандана. Међутим, прошло је још неколико година пре него што су предузети кораци ка практичном решењу проблема.  

Директор Института за океанологију „П. П. Ширшов“ Руске академије наука Алексеј Соков жалио се да су након распада СССР-а све до недавно средства за истраживачку флоту додељивана из оног што остане од буџета. На пример, 2011. године бродоградилиште Уједињене корпорације за бродоградњу (ОСК) изградило је брод „Академик Трешњиков“ за Росгидромет. Али његови примарни задаци не укључују само истраживачки рад, него и испоруку терета и замену особља на антарктичким станицама, истраживање и проучавање природних процеса и појава у океану, одвожење отпада и смећа са Антарктика. Била је потребна изградња других бродова који су више специјализовани за научно-истраживачке радове.  

И коначно, у септембру 2020. године премијер Русије Михаил Мишустин је потписао уредбу о финансирању из државног буџета за изградњу два научно-истраживачка брода. За то је издвојено 27,6 милијарди рубаља. „Одлука ће помоћи у решавању проблема старења научне флоте, побољшаће услове рада за руске научнике, као и пружити више посла за бродоградилишта на Далеком истоку“, рекли су из руске владе. 

Директор Морског хидрофизичког института, дописни члан Руске академије наука Сергеј Коновалов објашњава: „Сва постојећа научно-истраживачка пловила у Русији су застарела, међу њима нема ниједног пловила млађег од 25-30 година. На њима је практично немогуће или изузетно тешко извршити истраживања која су описана у националном пројекту „Наука“. Стога је циљ био изградња два нова брода који су способни да изврше читав низ океанолошких истраживања на највишем нивоу у било ком делу Светског океана. Пре свега на Арктику и Антарктику“. 

„Пројекат 123“

Будући да се о потреби изградње нових научно-истраживачких бродова за Министарство образовања и науке већ дуго говори, још 2018. године, Савет при председнику за стратешки развој и националне пројекте издао је захтев за доделу новца за израду пројекта истраживачких бродова. Пројектни задатак за такав пројекат Институт океанологије „П. П. Ширшов“ Руске академије наука, који је оператер руских научно-истраживачких бродова, формирао је крајем 2018. године, а 2. јула 2019. године Министарство образовања и науке је објавило тендер за развој перспективног истраживачког брода. На конкурсу су учествовали Централни конструкторски биро „Лазурит“, Уједињена корпорација за бродоградњу коју је представљао конструкторски биро „Алмаз“, компанија „Пела“ и друга предузећа. 

Почетком октобра 2019. године изабран је победник. „Пројекат 123“ који је развио Централни конструкторски биро „Лазурит“ је био најбољи. Комплекс за бродоградњу „Звезда“ који има све техничке могућности за изградњу бродова арктичке класе, преузео је конструисање истраживачког брода. Пројектовање се изводи у ЦКБ „Лазурит“ који је генерални пројектант свих бродова који се тренутно граде у „Звезди“. „Лазурит“ је део Далекоисточног центра за бродоградњу и поправку бродова (ДЦСС) који је у власништву „Росњефта“. Сходно томе, сам комплекс за бродоградњу „Звезда“ формира конзорцијум на челу са „Росњефтом“ по налогу руског председника. 

До данас портфељ поруџбина овог бродоградилишта износи 39 бродова, а укључујући опције (најављене уговоре) — 59 пловила. Пилот-утовар комплексу пружа „Росњефт“ који је бродоградилишту наручио 28 пловила. 

Линија производа „Звезде“ укључује бродове великог капацитета, елементе поморских платформи, бродове прилагођене пловидби у залеђеним водама, комерцијална пловила за превоз робе, специјалне бродове и друге врсте бродске опреме било које сложености, карактеристика и намене — укључујући и опрему која се раније у Русији у вези са недостатком потребних лансирних и хидрауличних конструкција није производила.  

За шта конкретно су намењени нови научно-истраживачки бродови? Задаци ових бродова обухватаће извођење темељних и практичних истраживачких радова у водама Светског океана. На пример, то ће бити хидрометеоролошка мерења, мерења магнетних, гравитационих, електричних и термичких поља, спровођење биолошких и еколошких истраживања, снимање дна геолошког и хидрографског плана са високом резолуцијом, узимање узорака са стена и талога са дна и њихова анализа. 

За извођење оваквих задатака научно-истраживачки бродови ће бити опремљени подводном опремом, као и средствима за праћење стања животне средине. Користиће се најсавременије верзије бродске и опреме за вучу. Лабораторије на бродовима ће моћи да обрађују податке у реалном времену

Нови, још увек неименовани бродови (због једноставности и прегледности често се појављују у документима под називом „Пројекат 123“) неће задивити никога својом величином. Дужина корпуса ће бити 122,5 метара, депласман 8130 тона. Пловила су класе Aрк4. Једноставније речено, то значи да бродови имају посебну избочину на прамцу, што ће омогућити ефикасно уништавање леденог поља, као и структуру водене линије која помаже у ефикасном уклањању ледених остатака. То ће „Пројекту 123“ омогућити да самостално савлада једногодишњи лед дебљине 0,6 м у зимско-пролећној пловидби и до 0,8 м у летње-јесењој пловидби. Дужина брода ће бити 122,5 м, а депласман 8,13 хиљада тона. Бродови ће моћи да плове аутономно 50 дана и да пређу растојања са дометом од 7,5 хиљада миља. Биће такође опремљени хелидромима. 

Ово је генерални опис. „Пројекат 123“ заслужује детаљније разматрање. 

Пловеће лабораторије

Оба нова научно-истраживачка брода ће имати по 11 лабораторија различитог профила: за хидрофизичка, хемијска, биолошка, метеоролошка, геофизичка, геолошка и друга истраживања. Од посебног интересу су две такозване „влажне лабораторије“ — од 55,4 и 79,3 квадратна метра. Оне су намењене за добијање нано и ултрафиних неорганских прахова из водених и других раствора. Ово је неопходно за, на пример, анализу узорака воде. Ванбродски истраживачки радови се могу обављати у свим временским условима, а узроци талога биће доступни и на највећим дубинама.  Штавише, инструменти за анализу и истраживање објеката морског окружења биће постављени директно на корпусу научно-истраживачког брода.  

Шеф лабораторије за геофизичке граничне слојеве филијала Института океанологије у Санкт Петербургу Алексеј Зимин рекао је: „На броду се могу поставити беспилотна подводна возила. То ће бити велики плус при извођењу дубинских радова: хидролошких, биолошких, геолошких. Међутим, ако не буде великог програма за подводне радове, испоставиће се да ће се много новца узалуд потрошити на овај део пројекта. Генерално, много тога ће зависити од састава државног истраживачког програма — што је доступнији, то је јасније где и за шта ће се користити нови научно-истраживачки бродови. И што више људи буде учествовало у дискусији, то ће употреба пловила бити ефикаснија“. 

Иначе, концепт са 11 лабораторија се није појавио одмах. Директор Института за океанологију Алексеј Соков објашњава: „Ми смо предложили да се конструише јединствени корпус. Кабина смештена у предњем делу у којој би требало да се налазе просторије и лабораторије. Широку крму за постављање модула и превеликог терета где се може ставити 30-40 контејнера опремљених за лабораторије. У предњем делу брода смо предвидели огроман хангар за све врсте океанографских уређаја за спуштање“.   

Изградња и испитивања нових бродова трајаће неколико година, али планирано је да се сви радови заврше до краја 2024. године. У почетку се претпостављало да ће Институт за океанологију „Ширшов“ постати оператер пловила. Али онда је постало познато да је Министарство образовања и науке развило концепт за стварање једног оператера истраживачких бродова у Русији. Одлучило је да формира институцију „Јединствени оператор истраживачке флоте Министарства образовања и науке Русије“, где би требало да буду пребачени сви бродови Института за океанологију. 

Ствар је изузетно важна и неопходна, може се само жалити што је покренута тек сада и до сада се имају у виду само два нова научно-истраживачка брода. Можда ће се касније овим бродовима придружити и још неки нови. 

Прочитајте и:

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала