Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Филмска прича Партизановог детета са Космета које би да исправи грешке

© Фото : ФК ЧукаричкиЂорђе Јовановић
Ђорђе Јовановић - Sputnik Србија
Пратите нас
Ђорђе Јовановић је требало да буде велика звезда Партизана, ударна игла, први шпиц, али су се ствари другачије одвиле у његовом случају.

Момак рођен у Лепосавићу 1999. године, четрдесетак дана пре почетка НАТО агресије на СР Југославију нови почетак тражи у Чукаричком.

„Стричеви, деда, баба, родитељи и остала родбина и даље живе на Косову и Метохији. Само сам ја са дедом и братом од ујака дошао у Београд да играм фудбал. Било је то за стално у осмом разреду, до тада сам само повремено ишао на утакмице викендом, па се потом враћао кући. Стижем и сада да одем у Лепосавић, да посетим моје, био сам и током недавно завршене паузе недељу дана. Други део одмора провео сам код супруге у Црној Гори“, рекао је Јовановић за сајт Чукаричког.

Присетио се Јовановић својих почетака, у фудбалском клубу Космет из родног Лепосавића.

„Током једног турнира са првим клубом у Гучи, приметио ме је скаут Партизана Вранић, који ме је он препоручио легендарном Трбојевићу. Долазио сам на утакмице, били су задовољни и хтели су што пре да дођем и будем са екипом. У Београду сам тренирао код тренера Кецмана годинама, у пионирима, млађим кадетима и кадетима, потом сам директно прекомандован у први тим Партизана. Код Ивана Томића сам први пут био на припремама и потом се вратио у омладинце, да би ме Марко Николић повео на припреме кад је дошао. Играо сам повремено за омладинце када су биле битне утакмице, а остајао са првим тимом да тренирам“.

Одиграо је Јовановић 26 мечева за први тим Партизана, постигао је и четири гола.

Ипак, уследио је растанак, а после дужег времена Ђорђе се осврнуо на ствари које су се тада дешавале.

„Био је такав сплет околности. Мало моја, а мало и њихова кривица. Углавном, нисам имао довољно стрпљења, погрешио сам што у том тренутку са 18, 19 година нисам схватао да треба да чекам, да старији имају предност. Хтео сам све и одмах, мислио сам да сам најпаметнији. На мојој позицији били су Ожеговић и Тавамба, раније Ђурђевић и Леонардо, али су до краја прелазног рока друга двојица отишли. Не знам, можда је то био и неки његов план за мој напредак, не вреди да са у то улазим, али наместило се тако како се наместило. Хтео сам већу минутажу, нисмо се сложили и одлучили смо да се растанемо. Не знам шта би било да нас остао. Да могу да вратим време, свакако бих сада био стрпљивији. Пре свега, да у неким ситуацијама не показујем да сам бесан и да ми је криво“, додао је Јовановић.

Из Партизана Јовановић је отишао у Белгију, али не у Клуб Бриж, какав је био првобитни план.

„Ух, то је чудна прича о којој би могао да се сними филм. Кренули смо у Бриж, стигли смо на аеродром у Цирих, где смо чекали авион за Брисел. Тај лет је био отказан, као и још десетак других летова, због временских непогода. Успут, погубљени су нам кофери, а у Бриселу су нас чекали да то вече гледамо утакмицу Брижа, и да се ту боље упознамо, да попричамо о сарадњи. Али, због више силе нисмо стигли тада, у Белгији смо били тек три дана касније. И нисмо отишли у Брисел, него директно у Локерен. Сложио сам се да је можда и боље да одем одмах у мањи клуб, већ после три или четири кола сам се адаптирао. Добро је почело, дао сам гол управо у утакмици против Брижа, након тога ми је ВАР један погодак поништио. Али, поново се догодио малер, десила се она чувена афера са фудбалским агентима, који су похапшени. Тапкао сам у месту месец и по до два, све док није дошао нови тренер код ког сам почео постепено поново. У међувремену, екипа је лоше стајала на табели, пала је на дно табеле, већ у јануару се знало да готово сигурно испадамо из лиге“.

Из Белгије Јовановић се преселио на Пиринејско полуострво. Најпре у Кадис, град на обали Пацифика.

„Град ме је одушевио на прву лопту. Море и сунце, слично као у Турској. Одлична организација у клубу, стадион огроман, на свакој утакмици од 20 до 25 хиљада навијача. То је фанатизам, сличан оном који ми имамо у Србији, а ретко где се виђа у Европи, иако су тада били у другој лиги. И опет је кренуло све супер, почео сам да добијам шансу, играо на седам-осам мечева у тој полусезони до јуна. Кад сам се вратио, став клуба је био да је потребно да имам више минута у ногама, па је уследила позајмица у Картахену. Тамо сам играо, било је фино, све је ишло како треба док није дошла смена управе и тренера. Потом је уследила пандемија вируса“.

Јовановић је претходних месеци тренирао са Чукаричким, у међувремену је потписао уговор, биће велико појачање у походу на Европу.

„Супер ми је на Бановом брду. Нисам очекивао да је тако добра организација у клубу, иако сам са разних страна чуо те приче, чак и да је клуб најорганизованији у Србији. Сада сам се из прве руке уверио да је све на врхунском нивоу, не само што се тиче организације, већ и тренера, стручног штаба, саиграча... Било је неке приче још прошле сезоне, да из Кадиса дођем на позајмицу у Чукарички, али нису се клубови нису договорили. Сада сам добио раскид уговора, био сам слободан да бирам нову средину. Имао сам понуде из Израела и Турске, али сам се определио за Чукарички, желим да се ту вратим на прави пут“, казао је Јовановић.

► Хрватска посланица тврди да је хулигана у Вуковару тукао полицајац – навијач Црвене звезде?!

► Скандал у Немачкој: Фудбалер бежао преко крова од полиције, тренер га сурово казнио

► Фудбалер Партизана: Не волим Ђоковића

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала