Да ли америчка обавештајна агенција купује податке о Џи-Пи-Ес локацији својих грађана

© AP Photo / Cliff OwenСедиште америчке обавјештајне агенције за одбрану у Вашингтону
Седиште америчке обавјештајне агенције за одбрану у Вашингтону - Sputnik Србија
Пратите нас
Допис запослених у америчкој обавештајној агенцији упућено сенатору и демократи из Орегона Рону Вајдену отворило је питање да ли агенција купује податке о Џи-Пи-Ес локацији својих грађана.

Америчка одбрамбена обавештајна агенција приступа информацијама о геолокацији грађана без судског налога купујући их из приватних база података пише „Њујорк тајмс“ и указује на могућу рупу у америчком закону који то дозвољава.

Многе апликације за паметне телефоне често бележе локацију својих корисника, а програмери могу да обједине те податке и продају их оглашивачима, а они их затим препродају америчкој влади. Одбрамбена обавештајна агенција (ДИА) користила је ову врсту информација у пет истрага које је спровела у протекле две и по године, тврде њени запослени у допису који су послали сенатору из Орегона и демократи Рону Вајдену.

Истовремено, „Њујорк тајмс“ истиче да овај владин ентитет углавном купује и користи податке о локацији како би истраживао странце у другим земљама, због чега не крши амерички закон. Ови подаци се користе са циљем откривања претњи војном контингенту северноамеричке државе у иностранству, откривају амерички медији након што си имали приступ документу, пише Спутњик мундо.

Међутим, према документу, неки неидентификовани оглашивачи од којих америчка влада масовно купује податке добијене са телефона не раздваја америчке кориснике од страних корисника. Уместо тога, Одбрамбена обавештајна агенција је та која обрађује информације по пријему и одвојено их индексира.

„Дозвола за испитивање података о локацији америчких уређаја додељена је пет пута у последње две и по године у овлашћене сврхе“, додаје се у документу.

У новијој историји САД постоји неколико случајева у којима је савезна влада користила ове податке у полицијске сврхе на националној територији. Тачније, „Волстрит џурнал“ је 2019. године објавио да су две агенције Одељења за националну безбедност – Служба за имиграцију и царинску примену и Царинска управа и гранична служба – користиле ову врсту информација за патролирање границама и истраживање имиграната који су после тога задржани.

Рупа у законодавству

Оно што је објављено указује на рупу у Закону о приватности која се појавила у данашње дигитално доба. Врховни суд је 2018. године пресудом познатом под називом „Карпентер“ донео одлуку да влада треба да добије судски налог да присили телефонске компаније да предају податке о локацији њихових корисника. Међутим, пресуда признаје да их савезне власти могу прибавити и од оглашивача, а у том случају није потребно тражити судски налог.

„ДИА не тумачи ту одлуку тако да треба  да захтева судски налог којим се одобрава куповина или употреба комерцијално доступних података у обавештајне сврхе“, наводи се у допису агенције.

Употреба базе података са информацијама о локацијама америчких држављана од стране владе САД била је предмет интензивне расправе. И допис који је Вајдену послат како би одговорио на питања саветника његовог канцеларије за приватност и сајбер безбедност Крис Согојан поставља питање заштите приватности.

Вајден је јасно ставио до знања да намерава да предложи законе који ће побољшати заштиту приватности Американаца, посебно оне о подацима о локацији која су тренутно доступне у комерцијалне сврхе.

У говору у Сенату, демократа из Орегона осудио је околности „у којима Влада, уместо да добије налог, једноставно изађе и откупи приватне евиденције Американаца од ових шугавих, нерегулисаних брокера који су једноставно тамо, изнад закона“. Поред тога, описао је ову праксу задирања у уставна права на приватност као неприхватљиву.

Прочитајте и:

 

 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала