„Ово је индиректан начин да се свима онима који су заинтересовани за демонстрације да мапа где све могу да учествују на њима. То је посредан начин политичког утицаја, врло суптилан и врло лукав са добрим покрићем“, коментарише Александар Гајић из Института за европске студије.
Амерички лукав и перфидан маневар по обрасцу обојених револуција
Аналитичар Драгомир Анђелковић, случај објављивања локација окупљања демонстраната упоређује са другим сличним америчким операцијама широм света и наводи пример операције „Гладио“ – америчког мешања и намештања избора у Италији.
„Они то раде традиционално и то је у великом раскораку са оним што су чинили у самој Америци у претходним годинама, када су се јако љутили због наводног мешања Русије у изборе. То мешање је било, ако га је уопште и било, много мање него што је америчко мешање у руске изборе и изборе у свим другим земљама“, наводи Анђелковић и додаје да на овом случају можемо да видимо размере америчких двојних стандарда:
„Америка себи допушта да директно интервенише на овај или онај начин за неку страну, а са друге стране, јако се љути када се на њеном терену било ко усуди да изнесе чак и став који није у складу са жељама евроатлантске елите“.
Цео свет је могао да види како су се америчке власти односиле према демонстрантима код своје куће, који су 6. јануара упали у Конгрес. Нова администрација одмах је против њих покренула истрагу због побуне, назвавши демонстранте „унутрашњим терористима“, чак оптуживши бившег председника Доналда Трампа за подстицање побуне. Са друге стране, америчка амбасада у Москви јавно се декларише подржавајући демонстрације у Русији, званично подржавајући „право свих људи на слободу мишљења“, истовремено осуђујући мере које су руске власти наводно предузеле на „гушење тих права“.
Експерт за међународне односе Срђан Перишић у понашању америчке амбасаде види исти образац примењен у неуспелом покушају спровођења обојене револуције у Русији пре десет година.
„Анализирајући понашање западних амбасада 2011. и сада, гледам исте обрасце понашања западних амбасада у Москву и, уопште западних политика, поготово Вашингтона и Лондона. Показује се да су 2021. идентични као и пре десет година“, објашњава он.
Демонстрације одржаване на Блатном тргу у Москви 2011. и 2012, почеле су пре председничких избора у Русији и имале су, према Перишићевим речима, за циљ да дестабилизују Русију и компромитују изборни процес.
„Сада се исто дешава. Гледамо изазивање демонстрација по истом обрасцу и гледамо исто понашање америчке амбасаде. Она је итекако 2011. и 2012. била инволвирана у демонстрације и давала је подршку демонстрантима“, каже он и поентира да је списак који се појавио на сајту америчке амбасаде практично упутство за потенцијалне демонстранте.
Обојене револуције траже укључење младих
У истом кључу, покушају организовања обојене револуције, Перишић тумачи и позиве малолетницима преко друштвених мрежа да се придруже демонстрацијама.
„У свим обојеним револуцијама, главни позиви крећу се ка малолетницима и средњошколској и студентској омладини, који су главна циљна група која треба да изађе на демонстрације. То је готово правило, које је успоставио отац обојених револуција Џим Шарп. Омладину је, иначе, најлакше и извести на демонстрације, јер се ради о друштвеној групи која је најосетљивија на друштвене проблеме“, сматра он.
Свако повређивање младих на демонстрацијама може изазвати реакцију старијих, њихових родитеља – уколико дође, на пример, до намерног изазивања насиља од стране убачених група, којима је циљ заоштравање ситуације, увек се за насиље може оптужити полиција, каже наш саговорник.
Позиви малолетницима путем друштвених мрежа да се придруже демонстрацијама, према Гајићевим речима, не би требало да толерише ни једна правна држава.
„То је покушај да се најмлађа популација привуче на своју страну, па да се, ако дође до тензија или сукоба, створи негативна слика о држави која реагује. То је вид класичне политичке манипулације које присталице Наваљног покушавају да изазову“, сматра Гајић.
На објаву детаљног списка локација на којима би требало да буду одржани протести подршке Алексеју Наваљном, коме је, при повратку у Русију из Немачке одређен притвор од 30 дана због кршења две условне осуде за проневеру, реаговало је руско Министарство спољних послова саопштењем у коме се каже да се ради о грубом мешању у унутрашња питања Русије јер „толико детаљна информација о свим местима окупљања превазилази бригу о сопственим грађанима који живе у Русији“.
Позиви малолетницима да се прикључе демонстрацијама изазвали су у Русији салву протеста родитеља и родитељских удружења, па је руско регулаторно тело, Роскомнадзор, захтевало од мреже Тик Ток да престане да дистрибуира видео записе који подстичу малолетнике да учествују у протестима.
