Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
Еври и рубље - Sputnik Србија
Економија
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Двеста милијарди долара „закопано“ под Србијом

Пратите нас
У Србији су, како је недавно рекла министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић, потврђене резерве минералних сировина вреде близу 200 милијарди долара.

Она је указала и на то да је задатак државе да створи услове за развој рударства, те да држава и грађани морају имати корист од тога – кроз здраву животну средину, веће приходе, запосленост и квалитетне инвестиције. Најавила је и повећање рудне ренте, која је дефинисана Законом о утврђивању накнада за коришћење јавних добара, за коју је надлежно Министарство финансија, истакавши да се раде детаљне анализе, после којих ће се обратити том министарству да би се покренула процедура измена. 

Зорана Михајловић - Sputnik Србија
Рудник јадарита код Лознице само ако буду испуњени услови које постави Влада

Иначе, висина рудне ренте у Србији већ дуго је иста и износи од један до седам одсто.

Та накнада плаћа се за коришћење различитих јавних добара а најмања је за експлоатацију соли и соних вода, као и за неметаличне сировине, осим неметаличних сировина за добијање грађевинског материјала, и износи један одсто од прихода.

За коришћење других ресурса и резерви минералних сировина, угља и уљних шкриљаца, нафте и гаса, радиоактивних сировина, металичне сировина, техногених и нематаличних сировине, подземних вода из којих се добијају корисне минералне сировине или гасова који се с њима јављају накнада износи од три до седам одсто прихода, а за оне ресурсе који се подвргавају пиро, хидро или електрометалуршком поступку накнада се плаћа од нето прихода. Накнаде за коришћење рудних богатстава плаћају се у свим земљама, а у Србији су међу најнижим у Европи.

Тако је рудна рента у Хрватској десет одсто, Мађарској и Румунији 12, Словенији 18 процената, а у Руској Федерацији – 22 одсто, наводи Дневник.

Новац који се оствари на име рудне ренте уплаћује се у буџет републике, покрајине и локалне самоуправе. Највише новца, односно 60 одсто, који се оствари од накнаде за коришћење минералних сировина и геотермалних ресурса, приход је буџета Србије, док 40 одсто припада буџету локалне самоуправе на чијој се територији обавља експлоатација. Када се експлоатација обавља у АП Војводини, 50 одсто новца од накнаде за коришћење минералних сировина и геотермалних ресурса припада буџету Србије, 40 одсто припада локалној самоуправе на чијој се територији обавља експлоатација, а десет одсто је приход буџета Покрајине. 

Ана Брнабић - Sputnik Србија
„Рудник литијума је од стратешког значаја за Србију“: Премијерка са представницима „Рио Тинта“

Од новца који се уплати у буџет Србије, 35 одсто се користи у складу с годишњим програмом ради подстицања развоја рударства и спречавања и отклањања штетних последица насталих експлоатацијом минералних сировина. Новац од накнаде за коришћење минералних сировина и геотермалних ресурса који припада локалним самоуправама користи се за унапређење услова живота у њима, а пре свега за изградњу инфраструктурних објеката и других објеката у циљу побољшавања услова живота, на који сагласност даје Министарство, односно надлежни орган аутономне покрајине.

Председник Удружења за гас Србије Војислав Вулетић каже да је веома важно да се новац који се оствари од рудне ренте усмери тамо где је то најпотребније и тако корист имају сви грађани Србије – здравство, школство, образовање...

"Најбоље би било када би држава експлоатисала сва рудна богатства у нашој земљи, али ми за то немамо снаге и морамо ту могућност уступамо страним компанијама. Рудна рента у Србији је ниска и требало би да се обезбеди да она буде виша, али мислим да до тога неће доћи јер би због тога компаније које истражују руде у Србији биле демотивисане да их експлоатишу и отишле би у неку земљу која нуди повољније услове по том питању", истиче Вулетић.

Држава треба да размисли о томе да ли у тој области треба искључиво да раде страни инвеститори, да би профит који се оствари остао у нашој земљи, сматра уредница портала „Енергија Балкана” Јелица Путниковић. 

Енергија Спутњика с Јелицом Путниковић - Sputnik Србија
Угаљ и даље један од доминантнијих енергената у Србији и свету

"Требало би да држава, када се процени да је експлоатација исплатива, инвестира у истраживање и касније експлоатацију и да, ако је потребно, за то подигне кредите, а пре свега је неопходно да се паметно газдује у том сектору и тим ресурсима и да одлуку о томе доносе стручњаци", додаје она.

Највише новца од накнаде за угаљ

По основу накнаде за коришћење минералних сировина, пре четири године у Србији је наплаћено укупно готово 5,2 милијраде динара. Од тога је за њихову експлоатацију у Војводини уплаћена око 1,2 милијарда, а у централној Србији 3,9 милијарде. Те године највише новца стигло је од наплате накнаде за угаљ, а потом експлоатацију метала и нафте.

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала