Ко купује најскупље станове у Србији?

© Tanjug / RADE PRELICИзградња "Београда на води"
Изградња Београда на води - Sputnik Србија
Пратите нас
И поред пандемије, тржиште непокретности у Србији у последњем кварталу прошле године бележи раст од 10 одсто и промет од више од милијарду и 300 милиона евра.

Јавни бележници и основни судови су Републичком геодетском заводу доставили близу 45.000 уговора. Око 700 милиона евра потрошено је на станове. Све је више страних инвеститора, али и купаца.

Новоградња на најатрактивнијим београдским локацијама, по цени од две до три хиљаде евра по квадрату продаје се још у изградњи. Расте тражња за локацијама, али и за радницима.

„Што се тиче проналаска локације, то је дуготрајнији процес и углавном су проблеми правно-имовинске природе, а што се тиче проналажења радника, наравно сад је велика експанзија у грађевинској индустрији, тако да је мањак грађевинских радника. На градилишту имамо око 40 радника из Турске“, каже за РТС Мирослав Радовановић, одговорни извођач радова у предузећу „Греда Ваљево“.

Тринаест најскупљих станова, по цени од преко осам хиљада евра по квадрату продати су у у 42-спратној Кули Београд, која се тек гради. У Београду на води, станови се продају по цени од две и по до преко осам хиљада евра по квадрату. А ко су купци?

„То су наши људи, дијаспора и имамо одређени број страних купаца. Имамо доста купаца из ЕУ, имамо доста купаца из Кине, имамо и купце са Блиског истока. Оно што смо у прошлој години научили јесте – да бисмо привукли дијаспору и стране купце било је неопходно да им пружимо онлајн алате и могућност да резервишу стан без потребе да дођу у Београд“, наводи Никола Недељковић, директор „Београда на води“.

Раст тржишта грађевинског земљишта

Од октобра до децембра продато је за 50 одсто више грађевинског земљишта него у истом периоду 2019. године.

„Тржиште непокретности се опоравило знатно брже него што је ико могао да предвиди. Опоравак је уследио од јуна 2020. па до краја 2020. године“, истиче Драгана Милићевић Секулић из Републичког геодетског завода,

Само у Београду на станове је потрошено 434 милиона евра.

„Треба да престанемо да посматрамо наше тржиште некретнина као стандардно тржиште стамбених некретнина било где на западу. Наше тржиште некретнина је тржиште капитала. Наше тржиште стамбених некретнина можемо да поредимо са берзама у Њујорку или негде на западу. Профити су сасвим задовољавајући и сви инвеститори су вољни да уђу у нове инвестиције“, каже Небојша Нешовановић из Међународне консултантске куће за некретнине ЦБРЕ.

Чак 86 одсто некретнина плаћено је готовином, а када је у питању земљиште у 99 одсто случајева куповано је за готов новац.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала