Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Почела беспоштедна битка: Први светски рат за – вакцине

CC0 / / Вакцина и долари
Вакцина и долари - Sputnik Србија
Пратите нас
Ову годину ће, по свему судећи, обележити први светски рат за вакцине. Велике силе које производе цепиво „ратују“ да га што више продају, а све државе су у беспоштедној бици ко ће више вакцина да купи. Уместо солидарне борбе против ковида, свет се опет дели на блокове али и на богате који лако долазе до вакцина и сиромашне који остају празних руку.

Чињеница је да све вакцине још заобилазе највећи део човечанства, а до оних у најсиромашнијим земљама ко зна када ће стићи. Све личи на прави рат јер су на попришту за производњу, регистрацију, продају и куповину вакцина умешане и многе безбедносне и контраобавештајне службе.

За разлику од новог британског соја вируса ковид 19, који се се полако али сигурно шири Европом, за кога вирусолози кажу да је јачи од старог, од ширења вакцинације као најефикаснијег средства у борби са вирусм, како стоје ствари, још је далеко и та развијена Европа.

Пандемија ковида која је прво у свету донела значајне поделе, данас је довела до рата, не само здравственог, него и геополитичког који је јасно показао ко су главни политички играчи на глобалној сцени.

© Фото : PixabayПосле трке ко ће најпре направити вакцину, уследила је она за највећи део тржишта у свету.
Почела беспоштедна битка: Први светски рат за – вакцине - Sputnik Србија
После трке ко ће најпре направити вакцину, уследила је она за највећи део тржишта у свету.

Прво смо присуствовали трци у производњи вакцине, да би потом она добила нови „квалитет“. У рату  током кога је требало стићи до највећег дела светског тржишта нису се бирали ударци, до те мере да је име руске вакцине Спутњик Ве (Sputnik V), која је прва произведена, било готово забрањена реч у западним мејнстрим медијима.

На делу први светски  рат за вакцине

Сада је, пак, на делу рат за набавку вакцине, поготово у ситауцији када су амерички и британски проиозвођачи најавили смањену испоруку вакцина које су већ наручене, па и плаћене.

Земље се сналазе која како може. После почетног става ЕУ да њене чланице могу да користе само вакцине добијене посредством система  за расподелу вакцина Ковакс, а оне су западних произвођача, проблеми у снабдевању су сада “дозволили“ коришћење оних вакцина до којих може да се дође. Тако је Мађарска после почетне грдње када је најавила набавку руске вакцине, сада потписала уговор о њеној куповини.

Да би илустровао какав је свакодневни рат у питању, председник Србије  Александар Вучић је ових дана приметио да је вероватно теже доћи до вакцине него до нуклеарне бомбе.

Вакцина као геополитичко оружје

Сложеност целе ситуације је у томе што је пандемија коронавируса од старта, осим здравственог и безбедносног, и геополитичко питање, каже за Спутњик сарадник Института за европске студије, Рајко Петровић.

„Од самог почетка  видели смо да је ситуација коју је произвела пандемија створила значајне поделе које нисмо могли ни да замислимо у неким деловима света, тако да је и данас када је реч о набавци вакцина настављен тај геополитички рат, било на макро или микро плану. Показало се и пре са набавком медицинске опреме и сада са набавком и производњиом вакцина које земље су заиста глобални играчи. То су, пре свега, Кина, Русија, САД, Британија. Али ЕУ као целина показала је да је крхка и да још не може да се позиционира као глобални актер“, истиче наш саговорник.

© Sputnik / Sputnik / Уђи у фото-галеријуУ геополитичком рату су се користили ниски ударци па руска вакцина иако прва произведена није могла да буде споменута у западним мејнстрим медијима.
Почела беспоштедна битка: Први светски рат за – вакцине - Sputnik Србија
У геополитичком рату су се користили ниски ударци па руска вакцина иако прва произведена није могла да буде споменута у западним мејнстрим медијима.

Он подсећа да је принцип солидарности као један од темељних принципа ЕУ потпуно био бачен под ноге где су најбогатије земље попут Немачке, Холандије, Француске хтеле што више медицинских средстава за себе, остављајући на цедилу земље попут Италије, Шпаније, Грчке, земље те друге зоне или друге брзине развоја.

Од ЕУ не треба имати велика очекивања

По његовом мишљењу, ни од данашњег сатанка министара спољних послова ЕУ на коме би требало да буде речи о стратегији расподеле вакцина земљама које нису њихове чланице, посебно оним на Западном Балкану, не треба гајити велика очекивања.

Петровић сматра да је Европску унију у доброј мери одредила већ чињеница да за разлику од глобалних играча какви су САД, Британија, Русија и Кина, она није била у стању да произведе вакцину.

„Када је реч о набавци вакцина, она ће наставити са стратегијом да се свака земља сналази за себе. Мислим да ће земље попут Немачке, Француске, Холандије и даље наставити са политиком заштите интереса, пре свега, својих грађана. Као што су на почетку корона кризе прво набављали маске, рукавице, респираторе за себе, то ће и сада бити случај", мишљења је Петровић.

Он уз то, напомиње, да геоплолитички аспект ограничава маневарски простор ЕУ.

„Као што видимо, тамо се воде велике дебате да ли ће руска вакцина Спутњик Ве (Sputnik V) уопште моћи да буде пласирана на европско тржиште. Очигледно је да ће и ту бити јаки притисци од стране Вашингтона који ће итекако утицати на свеукупну политику ЕУ према овој кризи“, истиче наш саговорник.

Геополитичка утакмица и на Западном Балкану

Петровић напомиње да се осим на макроплану утакмица све време одвија и на микроплану и да је, када је реч о нашем региону, Србија од самог почетка корона кризе показала да је супериорна у организационом и дипломатском смислу у односу на околне земље.

„Ми смо од самог почетка захваљујући томе што већ неколико година водимо успешну политику добре сарадње и са Русијом и са Кином и са западним земљама, успели да набавимо довољно медицинских средстава, а то се посебно види сада приликом набавкe вакцина, али и на примеру самог процеса вакцинације. Уз то, руска, па и кинеска вакцина могле би да буду произвођене у Србији“, напомиње овај политиколог.

Петровић додаје да смо се у том рату који траје добро снашли и у геополитичком смислу показали да смо земља која може да покуца на многа врата у свету и да јој буду отворена и да смо у стању да будемо лидер региона. О томе, како каже, говори и чињеница да смо једини успели да набавимо чак пет врста вакцина од различитих произвиђача и да смо по броју вакцинисаних по глави становника на петом месту у Европи.

Добро позиционирана Србија

На питање, да ли је наше добро позиционирање у геополитчком смислу може имати значај у неким будућим ситуацијама приликом доношења неких одлука које се нас тичу, Петровић је недвосмислен:

„Апсолутно. Ова криза је показала да смо ми способни да брзо и ефикасно нађемо решење за дате проблеме, да имамо партнере широм света који су спремни да нас саслушају и да за изазове које ћемо имати, попут питања Косова и Метохије, Републике Српске и других, Србија итекако може да рачуна на подршку Москве, Пекинга. Чини ми се, исто тако, да ће њени интереси бити уважавани и из неких других центара моћи, као што су били уважени за време корона кризе“, истиче Петровић.

Он подсећа да су наше реговање да нам током првог таласа пандемије ЕУ није послала никакву помоћ, у Бриселу не само чули. Стигао је и одговор и одређена помоћ, што се не дешава у земљама у окружењу, оценио је саговорник Спутњика.

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала