Седму годину заредом бележи се пораст војних трошкова, наводи се у извештају. Још 2010. године они су износили 1,75 билиона долара. Експерти очекују да ће се у наредних неколико година, под утицајем пандемије вируса корона, раст успорити, а последице ће посебно бити видљиве 2022. године.
Међутим, до 2030. године, према мишљењу стручњака, војни расходи би могли достићи 2,23 билиона долара.
Прошле године, војне расходе је највише од свих повећала Европа – за 5,6 одсто. Међутим, Северна Америка је ван конкуренције, јер на њу отпада 40 одсто укупних војних трошкова у свету. Даље следе земље Азијско-пацифичког региона и Западна Европа.
Удео Русије и земаља Заједнице независних држава у глобалној војној потрошњи је два одсто (2010. године – три одсто), исто колико и Источне Европе. Удео Блиског истока и Северне Африке износи девет одсто, а Латинске Америке – три одсто.
Према мишљењу стручњака, ситуација ће се променити, па ће до 2030. године удео Азијско-пацифичког региона у глобалним војним расходима биће 37 одсто, а Северне Америке 33 одсто.
Прочитајте још:
- Русија се вратила у клуб земаља са највећим војним расходима
- Захарова: Војни трошкови НАТО-а 20 пута већи од руских
- Сада нека плаћа Европа: Трамп смањује издвајања за буџет НАТО-а
