Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Јапанске дилеме: Ко би победио у потенцијалном рату за Курилска острва

© Sputnik / Стрингер / Уђи у фото-галеријуКурилска острва
Курилска острва - Sputnik Србија
Пратите нас
Јапански медији говоре о могућем конфликту са Русијом због Курила и покушавају да процене ко би био победник у потенцијалном конфликту. Закључак није утешан за јапанску страну – не само да Јапан не би добио Куриле, него би изгубио и Хокаидо! 

Руси би се, према спекулацијама јапанских аналитичара, искрцали на острву Хокаидо, сукоб би се трагично по Јапан завршио, ако би Курилима запретила опасност. У том случају би, сматрају они, Русија могла да употреби нуклеарно оружје, а рат би могао да прерасте у светски сукоб због глобализације политичких односа.

Спор Москве и Токија око ових острва која су припојена Совјетском Савезу у августу 1945, три дана после објаве јапанске капитулације, траје већ више од 75 година. То је и разлог што Русија и Јапан ни дан данас нису потписали мировни споразум.

Припадност Курилских острва  Русији није спорна

Острва Итуруп, Кунашир, Шикотан и Хабомај Руси зову „Јужним Курилима“, а Јапан својим „северним територијама“. Својевремено је био покушаја да се нађе компромис, 1956. године потписан је споразум који су ратификовали и Врховни совјет СССР-а и јапански парламент, али је јапанска страна одбила да га испуњава,  инсистирајући на сва четири. Потом је и Совјетски Савез анулирао све договоре у оквиру овог споразума.

Ни каснији преговори нису имали резултата. Став Москве заснива се на томе да су Јужни Курили ушли у састав Совјетског Савеза након Другог светског рата и да руски суверенитет над њима, који има одговарајуће међународно-правне основе, није споран.

© Sputnik / Андрей Шапран / Уђи у фото-галеријуОбала Охотског мора на острву Кунашир Курилског архипелага
Јапанске дилеме: Ко би победио у потенцијалном рату за Курилска острва - Sputnik Србија
Обала Охотског мора на острву Кунашир Курилског архипелага

Ова острва у Охотском мору открили су руски морепловци у 16. веку, а у 17. веку Русија и Јапан почињу готово истовремено да их истражују.

Пре долска Руса и Јапанаца острва су насељавали Аини. На њиховом језику, „куру“ је значило „човек“, отуда и њихово друго име, „курилци“, а затим је тако назван и цео овај архипелаг. Крајем 18. века руска царица Катарина Друга је потписала декрет о припајању Курилских острва Русији, али борба са Јапанцима није престала.

Својевремено је руски председник Владимир Путин подсетио да је некад давно Русија одлуком руског цара добровољно предала Курилска острва у знак пријатељства са Јапаном, а да су потом уследили познати догађаји из 1905. године, пораз Русије у Руско-јапанском рату, па Други светски рат...

Линија одбране читавог Далеког истока

Руски експерти објашњавају да су Курилска острва део границе Руске Федерације, која не служи само као линија разграничења са Јапаном, већ представљају и природну линију одбране читаве Далекоисточне обале Русије, омогућавајући контролу над Охотским морем, обезбеђујући слободан пролаз руским трговинским и рибарским бродовима, као и војној флоти у Пацифик.

Када се разматра војно-стратешки аспект у зони ових острва, треба поћи од чињенице да је Токио главни војно-политички савезник САД у Азијско-пацифичком региону, а такође и да је Јапан земља с највећим контигентом америчких војника. На територији Јапана распоређено је око 90 америчких војних објеката и око 55 хиљада америчких војника. Више од половине америчких војника смештено је на острву Окинава, по основама билетералног пакта о сарадњи и безбедности из 1960. године, који САД даје право да распореди своје војне базе и копнене, ваздушне и поморске снаге у Јапану. САД су се обавезале да ће осигурати безбедност у региону, а Јапан заузврат мора заштитити америчке базе у случају напада и делимично платити њихово одржавање. Трошкови Јапана за одржавање америчких војних база у фискалној 2020. години, која се завршава 31. марта ове године, износиће више од 1,8 милијарди америчких долара. Јапан плаћа све комуналне трошкове повезане са овим објектима, а такође исплаћује у плате свог особља које ту ради.

Обала Охотског мора на острву Кунашир Курилског архипелага - Sputnik Србија
Јапански стручњаци пркосе Русији: Наш циљ – сва четири Курилска острва

Токио је заинтересован за савезништво са Вашингтоном у војној сфери, јер се озбиљно боји сукоба са Кином и Северном Корејом, док Америка одатле пројектује силу, милитаризује регион и отворено прети „обуздавањем“ Кине и Русије.

Управо то потврђује важност очувања руског суверенитета над Курилским острвима. Русима је потпуно јасно да би Вашингтон могао да распореди своје базе на Курилима, ако би та острва ушла у састав Јапана. На источним границама Русије већ годинама се дешава исто што и на западним - распоређују се амерички система ПРО, што руши стратешки баланс у свету и ствара директну претњу Русији и Кини.

Одговор на војно присуство Америке

Као одговор на активности САД, Русија је приморана да на Курилима повећава своје војно присуство. Руски медији су због тога Куриле назвали „источним бастионом“.

Русија је почетком децембра прошле године на борбену дужност на Курилским острвима поставила најсавременији у свету мобилни систем противваздушне и противракетне одбране С-300В4, који се додаје раније распоређеним ракетним системима Тор М2, обалским ракетним комплексима „бастион“ и „бал“ и другој војној техници.

Руска војска гради и инфраструктуру на Курилима. Војни грађевинари су већ саградили више од 25 објеката, док ће још толико бити направљено. Сви објекти су направљени од чврстог материјала, отпорног на земљотресе, јачине до 9 степени по Рихтеру.

Архипелаг познат као Курили чини низ од 56 острва у Тихом океану која се пружају од руског полуострва Камчатке до јапанског острва Хокаидо и раздвајају Охотско море од Пацифика. Простиру се дужином од 1.200 километара, а укупна повшина им је 10,5 хиљада квадратних метара. Улазе у састав руске Сахалинске области.

© Sputnik / Aleksander Polyakov / Уђи у фото-галеријуКурилска острва - острво Итуруп
Јапанске дилеме: Ко би победио у потенцијалном рату за Курилска острва - Sputnik Србија
Курилска острва - острво Итуруп

Данас на Курилским острвима живи нешто више од 20.000 људи. Највеће острво Итуруп са градом Курилском настањује више од 6.400 људи и оно важи као главни центар архипелага. Острва првенствено живе од риболова и ова индустрија је носилац читаве курилске економије. У региону јужних Курила лове се огромне количине бакалара, лососа, инћуна, туне, ракова, шкампа, морских јежева и других врста риба и морских плодова. Годишњи приходи од тога су, према различитим проценама, од две до преко четири милијарде долара.

Ова острва са вулканима, гејзирима, језерима кључале воде и црним песком имају велика природна богатства и све потенцијале за развој индустрије, риболова и туризма.  

Курилска острва су од великог економског значаја. Поред нафте и гаса, процењује се да ту има скоро две хиљаде тона злата и око 10 хиљада тона сребра, а такође и око 40 милиона тона титанијума и преко 270 милиона тона гвожђа. На острву Итуруп налази се најбогатије познато налазиште у свету – ренијума, изузетно ретког и скупог метала, који се користи у електронској индустрији. Процењује се да би се из вулкана Кудрјави могло вадити и 36 тона ренијума годишње, што је, према неким тврдњама, годишња потрошња у свету.

Како год било, питање Курила подједнако је осетљиво и за Јапанце и за Русе. Док медији и аналитичари активно дискутују о судбини Курила, нови Руски устав разрешио је све дилеме – нико нема право да преда другој држави ни педаљ руске земље.

Како су Курили постали руски, погледајте у видеу.

 

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала