Може ли односе Москве и Брисела да излечи – руска вакцина?

CC0 / Pixabay / ЕУ Русија
ЕУ Русија - Sputnik Србија
Пратите нас
Након што је Русија понудила помоћ Европској унији у виду 100 милиона доза вакцина „Спутњик Ве“, из немачког института „Пол Ерлих“ саопштено је да су већ у контакту с Москвом у вези са регистрацијом руске вакцине у ЕУ. Може ли то што је Русија опет пружила руку Европи, у виду помоћи са вакцином, да излечи и тешко погоршане односе Москве и Брисела?

Понуда Москве да у другом кварталу 2021. године, а након завршетка основног дела масовне вакцинације у Русији, пружи помоћ Европској унији долази у тренутку када се европски блок суочава са великом проблемом реализације планиране имунизације становника, због неиспоручивања раније наручених вакцина западних фармацеутских компанија.

Руска вакцина лечи и односе са ЕУ

Чињеница да Руска Федерација нуди помоћ Европској унији за уредника политичке рубрике у листу „Политика“ Бојана Билбију није изненађење јер Русија, како каже, ни у претходним деценијама никада није одбијала дијалог, било какву помоћ или сарадњу са Европом.

„Русија је увек била заинтересована за што боље односе са Европом. Москва, наиме, никада није била та која би се супротстављала било чему што те односе побољшава, а поготово не сада када видимо са каквим се проблемима Европа суочава везано за пандемију. Европске земље су међу деловима света који су највише погођени вирусом, велике су бројке заражених и умрлих и у таквој ситуацији Русија, као земља која је прва открила и регистровала вакцину, свакако да има шта да понуди Европи, а негде проналази и свој интерес да помогне у овако тешкој ситуацији“, објашњава Билбија.

Он подсећа да су пре кризе у Украјини, Русија и ЕУ имале полугодишње самите.

„То је био одличан формат, а украјинска криза се догодила управо када су односи Москве и Брисела били на неком историјском максимуму и када се већ неколико година озбиљно разговарало о томе да треба укинути визе између Русије и Европе. Тада се догодио преврат на Мајдану и све оно што је дубоко уназадило односе Русије и Европе, а видели смо ко је заправо дириговао тим процесима на Мајдану. Видели смо тада како је те процесе охрабривала америчка висока функционерка Стејт дипартмента Викторија Нуланд, која ће сада у Бајденовој администрацији добити још вишу позицију. Дакле, када погледамо из тог угла, јасније нам је да је неко имао интереса, а очигледно је да је то био Вашингтон, да односи између Европе и Русије буду минирани управо на пољу украјинске кризе“, објашњава Билбија.

Сада, како додаје, Москва види шансу да кроз своја научна достигнућа поново пружи руку Европи. Неко, наводи он, мора да почне први, а у овој ситуацији Русија просто има адут који жели да искористи.

„Дакле, када је реч о односима Москве са већином земаља ЕУ, свакако да је вакцина нешто што може да помогне, а када је реч о односима са Немачком и још неким земљама Уније, то су пројекти гасовода и испоруке повољних и квалитетних руских енергената. Све то није ништа ново и представља континуитет руске политике која је деценијама усмерена на најтешњу и најближу сарадњу са Европом“, примећује Билбија.

Политизација пандемије и вакцина

Каријерни дипломата Зоран Миливојевић сматра да је пандемија глобални проблем, па се очекује и нека врста глобалне солидарности. У том смислу је гест Русије позитиван и било би врло велико изненађење, али и политичка штета, уколико би се он одбио.

„Недопустиво је на било који начин политизирати проблем пандемије и питање вакцине. Било би потпуно природно да је свака вакцина добродошла, без обзира са које адресе да долази. На жалост, имамо политизацију тог питања и у том смислу се ЕУ од почетка оријентисала искључиво на западне произвођаче. Проблем пандемије требало би да елиминише све то што постоји на релацији третмана и доступности вакцина, па би понуда Русије требало да буде добродошла и да дефинитивно скине са дневног реда питање третмана вакцина политичким критеријумима и мерилима. То исто важи и за кинеску вакцину“, каже Миливојевић.

Може ли руска вакцина бити окидач за рестарт односа?

На питање може ли руска вакцина бити окидач за рестарт односа Русије и Европске уније, Бојан Билбија каже да би се томе требало надати.

Тржиште вакцина је у самом старту било монополизовано од стране америчких компанија, а уговори који су потписани од стране Брисела били су усмерени управо на америчке вакцине. Показало се, међутим, да тих вакцина нема, па у Европи већ има оних који се, независно од команди из Брисела, сами окрећу Москви, попут Мађарске. То је свакако додатни инпут и за лидере других земаља да потраже помоћ од држава које ту помоћ и могу и желе да пруже. Дакле, гледано из тог угла, ово је идеалан тренутак да почне да се размишља о ресетовању односа. За тако нешто је увек потребан повод, а ја мислим да бољег повода од овог сада нема“, сматра саговорник Спутњика.

Он подсећа да је и с почетка пандемије, када је Италија остала ускраћена за европску помоћ у борби са вирусом, Москва послала своје стручњаке и опрему да помогну Италијанима.

„Тада смо видели слике како Италијани скидају заставе ЕУ и истичу заставе Русије и Кине. То је до скоро била незамислива слика, али тај симбол нам показује да у Европи постоји потреба за Русијом, да су све те препреке које су наметане заправо вештачке и да прави интереси и добри односи пронађу свој пут као вода. Ти процеси, дакле, могу бити успорени, али не могу бити заустављени, јер су потпуно природни, имајући у виду да су Русија и Европа најближи суседи”, објашњава Бојан Билбија за Спутњик. 

Зоран Миливојевић такође верује да, када је реч о европским односима, стабилност, безбедност и успех у борби против било чега подразумева сарадњу на релацији Брисел-Москва.

„Не може се у Европи ништа решавати, не може никаквог озбиљног успеха бити када је реч о глобалним опасностима без сарадње са Русијом. То важи и у случају вируса и свега онога што је у функцији супротстављања пандемији“, закључује Миливојевић за Спутњик.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала