Није ово никакво кривотворење честитке новог председника Америке Џозефа Бајдена која је стигла на Андрићев венац код председника Србије Александра Вучића.
Садржина тог писма заиста представља незапамћен цинизам и потпуно огољену увреду сваког грађанина Србије.
Бајден, без увијања и дипломатских обланди, честита нам Дан државности уз поруку да Сједињене Америчке Државе дају подршку постизању "свеобухватног споразума о нормализацији с Косовом, који је фокусиран на међусобно признање".
Није потребно политичко и аналитичарско искуство да би се ова честитка протумачила на само један начин:
Америка захтева да се Србија потпуно одрекне 15 одсто своје територије, свог духовног и историјског седишта. Да се одрекне себе.
Америка сматра да Србија притом треба да се мазохистички перверзно радује чину коначног самоодрицања и да чак на томе захвали и вашингтонским партнерима.
Није познато да ли је времешни Џозеф Бајден можда заборавио да је Србија, за разлику од лажне републике Косово, међународно призната држава, чланица Уједињених нација и да њу нема шта додатно и посебно да признаје њена јужна покрајина.
Термин „међусобно признање“, који председник Америке парадоксално злоупотребљава као неку врсту компромиса или чак уступка Србији, у најмању руку је наивна подвала прихватљива искључиво за политичке имбециле, а не за озбиљну и суверену државу.
Честитка коју Бајден шаље имајући у виду и, како каже, 140 година партнерства САД и Србије, више представља неку врсту врхунца постмодерне мимикрије, лажи и опсене.
То је израз бахатости својствен џелатима који жртви допуштају последњи дим дувана или управницима логора који одобравају још једну кутлачу бљутаве каше затвореницима који славе рођендан.
Бајденова честитка ући ће тако у анале политичке историје по својој бестидној и шизофреној поруци која тешко може да остави равнодушним било кога ко воли ову земљу.
То је писмо које бахатост изводи готово до надреалних и неслућених граница пошто се брутални захтев за одрицање сопствене територије без срама увија у шарену машницу.
Нешто је Бајден, заједно са својим сарадницима, ипак чини се занемарио.
Србија на Сретење, 15. фебруара, поред Дана државности, обележава и дан кад је у Орашцу, у Марићевића јарузи, Црни Ђорђе подигао Србе на устанак против турске империје. Дан када је почела борба за слободу.
Тог дана се пред Србе не излази са овако ниским порукама и папирићима. Без обзира да ли Србијом влада дух Карађорђа или Милоша.
Свеједно је.
Прочитајте још:
