Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Кину ковид не кочи: Са Србијом уговорен посао од 3,2 милијарде евра, отворена врата и за извоз хране

© Tanjug / ZORAN ZESTICЗаставе Кине и Србије
Заставе Кине и Србије - Sputnik Србија, 1920, 10.02.2021
Пратите нас
Пандемија није зауставила сарадњу Кине и 17 земаља Централне и Источне Европе, па је обим трговине прошле године први пут премашио 100 милијарди долара. Србија је са Кином ових дана уговорила посао вредан 3,2 милијарде евра који треба да реши проблеме великог броја наших општина са отпадном водом и канализацијом. Кина је отворена и за увоз хране.

Због пандемије одржан у онлајн видео издању, управо завршен Самит „17 плус један“, који окупља лидере Кине и земаља Централне и Источне Европе, потврдио је да је са ваљаним разлогом тај формат покренут пре девет година.

Пандемија ковида не кочи сарадњу Кине и 17 европских држава

Пример Србије то најбоље сведочи којој је Кина по вредности робне размене постала трећи партнер у свету, али и велики инвеститор и кредитор. Нови уговор потписан је пре Самита са познатом кинеском компанијом Чајна роуд енд бриџ корпорејшен која је већ била ангажавона на инфраструктурним пројектима у Србији, а присутна је и у региону.

Посао вредан 3,2 милијарде евра омогућиће да на територији 65 општина коначно буде решен проблем отпадних вода и канализације.

© ГУ МЧС по Ростовской области / Уђи у фото-галеријуНови посао са Кином, вредан 3,2 милијарде евра, требало би да у 65 општина у Србији реши дугогодишњи проблем отпадних вода и канализационе мреже.
Кину ковид не кочи: Са Србијом уговорен посао од 3,2 милијарде евра, отворена врата и за извоз хране - Sputnik Србија, 1920, 10.02.2021
Нови посао са Кином, вредан 3,2 милијарде евра, требало би да у 65 општина у Србији реши дугогодишњи проблем отпадних вода и канализационе мреже.

Од добијања грађевинске дозволе, па у наредних пет година требало би да буде завршен цео пројекат који подразумева изградњу постројења за прераду отпадних вода и пумпних станица, канализационе мреже, али и санацију или изградњу шест регионалних депонија. То је највећа планирана инвестиција у земљи која је део програма Србија 2020-2025.

У фокусу и пољопривреда

Некадашњи дописник домаћих медија из Кине, потом и економски саветник амбасаде Србије у Пекингу, Зоран Ђорђевић за Спутњик каже да кинеске фирме располажу изузетним технологијама које су напредне исто колико и западне. Он напомиње да је Кина последњих година уложила огромна средства да подигне ниво заштите животне средине и то прерадом пијаћих и отпадних вода.

Ђорђевић подсећа на констатацију из обраћања кинеског председника Си Ђинпинга на Самиту да ће у овој години због пандемије највећа пажња и даље бити усмерена на заједничку борбу против ње и на опоравак привреде.

„Најактуелнија је сарадња у области вакцина, помоћ у вакцинисању и евентуално трансфер технологије за производњу вакцина. Друго, Кина жели да у наредних пет година на 170 милијарди долара повећа увоз робе из тих 17 земаља. Нагласак се ставља на пољопривреду и агроиндустријски комплекс“, каже наш саговорник.

Пандемија је, каже Ђорђевић, показала колики је важно да у кризним ситуацијама земља може да прехрани своје становништво и зато ова оријентација на пољопривреду не изненађује.

© Sputnik / Алексей Мальгавко / Уђи у фото-галеријуКина жели да диверсификује свој начин снабдевања пољопривредним производима, а Србија као аграрна земља има потенцијал за производњу робе која треба кинеском тржишту.
Кину ковид не кочи: Са Србијом уговорен посао од 3,2 милијарде евра, отворена врата и за извоз хране - Sputnik Србија, 1920, 10.02.2021
Кина жели да диверсификује свој начин снабдевања пољопривредним производима, а Србија као аграрна земља има потенцијал за производњу робе која треба кинеском тржишту.

„Кина жели да диверсификује свој начин снабдевања, а потребе су огромне. Управо о томе је говорено и на овом Самиту да Кина не жели искључиво да се ослоња на најјаче индустријске земље него да у оквиру иницијативе Појас и пут иду и на повећање броја добављача“, напомиње добар познавалац прилика у Кини.

Искористити шансу

Агроекономиста Милан Простран сматра да Србија као аграрна земља има потенцијал за производњу робе која треба кинеском тржишту. То су, пре свега житарице, кукуруз,  пшеница, производи од соје, сункцокрета. То би било реално јер, како додаје, Србија има вишкове и до три-четири милиона тона кукуруза и милион и по до два милиона тона пшенице.

„Треба искористити позив Кине која жели да ангажује велика средства да се добро организујемо. Имамо много неискоришћених површина. Србија користи свега 3,5 милиона хектара земљишта од укупно 4,2 милиона", напомиње наш саговорник.

Сигурност пласмана на кинеском тржишту би, како истиче, апсолутно био сигнал нашим произвођачима да повећају производњу ако је у питању дугорочни аранжман са јасно дефинисаним условима.

Најјачи у ЕУ не би да изгубе свој део кинеског колача

На констатцију да сарадња Кине са 17 земаља Централне и Источне Европе увек изазива подозрење Брисела, Ђорђевић подсећа да су међу тих 17 земаља 10 из ЕУ. Зато он јачање сарадње Кине са тим земљама види и као јачање сарадње са целокупном ЕУ.

© Sputnik / Александар МилачићКада је пандемија ковида 19 цео свет готово закључала, вредност трговине Кине са 17 земаља Централне и Источне Европе у прошлој години достигла је 103,15 милијарди долара и забележила раст од 8,4 одсто.
Кину ковид не кочи: Са Србијом уговорен посао од 3,2 милијарде евра, отворена врата и за извоз хране - Sputnik Србија, 1920, 10.02.2021
Када је пандемија ковида 19 цео свет готово закључала, вредност трговине Кине са 17 земаља Централне и Источне Европе у прошлој години достигла је 103,15 милијарди долара и забележила раст од 8,4 одсто.

Највећи партнери Кине у Европи су управо најјаче земље ЕУ, каква је Немачка, и оне, како напомиње, не желе да изгубе примат и део кинеског тржишта јер ће се појавити нови снабдевачи из ових 17 земаља.

„Због тога они у Бриселу могу да буду незадовољне или могу да се буне, али иснтитуционално немају никакво формално право да приговарају јачању сарадње Кине са овим земљама. Развијене земље Запада које су имале монопол и на Балкан и на Источну Европу сада губе тај примат и сигурно нису задовољне што Кина ту улази са великим пројектима. Али то наравно не могу да спрече“, истиче Ђорђевић.

Он сматра да је посебан значај формата „17 плус један“ што утиче и на билатералне односе тих земаља и да једно потпомаже друго за шта је очигледан пример сарадња Кине са Мађарском и Србијом на изградњи пруге од Београд до Будимпеште. Пример сарадње Србије са Кином, која се прва укључила у ту причу, повукао је и друге државе са ових простора да се на то одлуче.

О „17 плус један“ најбоље говоре резултати

О сврсисходности формирања групе „17 плус један“ најбоље  говоре бројке.

Када је пандемија ковида 19 цео свет готово закључала, вредност трговине Кине са 17 земаља Централне и Источне Европе у прошлој години достигла је 103,15 милијарди долара и забележила раст од 8,4 одсто у односу на годину раније. Вредност размене је први пут премашила 100 милијарди долара.

Колико год, због величине и привредне снаге Кине, изгледало да је та сарадња једносмерна, то демантују подаци. До краја 2020. кинеске директне инвестиције у земље Централне и Источне Европе, укључујући области енергетике, инфраструктуре и логистике, износиле су 3,14 милијарди долара, док су инвестиције тих земаља у Кини достигле 1,72 милијарде долара.

© Tanjug / ZORAN ZESTICПосле један милион кинеских вакцина, захваљујући којима је у највећој мери Србија прва по вакцинацији становништва у Европи, из Кине стиже још пола милиона доза.
Кину ковид не кочи: Са Србијом уговорен посао од 3,2 милијарде евра, отворена врата и за извоз хране - Sputnik Србија, 1920, 10.02.2021
После један милион кинеских вакцина, захваљујући којима је у највећој мери Србија прва по вакцинацији становништва у Европи, из Кине стиже још пола милиона доза.

Када је Србија у питању, Кина је у 2020. години по вредности робне размене постала њен трећи партнер у свету. Трговинска размена износила је готово 3,7 милијарди долара, а само у последњих пет година, наш извоз у Кину повећан је 15 пута.

Оно што је, међутим, у ситуацији са пандемијом много значајније је да је Србија захваљујући вакцинама које је добила из Кине сада водећа у вакцинацији у Европи. У јануару је примила милион доза вакцина из Кине, а управо је најављен долазак још пола милиона. То је био довољан разлог да у том правцу почну да размишљају и неке друге земље из оквира „17 плус један“.

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала