Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Нови модел евроинтеграција: Додатна политизација - кључ у преговорима са Приштином

© AP Photo / Alastair GrantЗастава Европске уније
Застава Европске уније  - Sputnik Србија, 1920, 10.02.2021
Пратите нас
Нова методологија приступа Европској унији представља даљу политизацију процеса придруживања. Ако се Србији и деси отварање поглавља или завршетак отварања поглавља у кластеру два, то ће пре доћи на фону очекивања развоја преговора између Београда и Приштине, него на неким интерним проценама осталог ширег напретка Србије.

Овако Милан Игрутиновић из Института за европске студије гледа на нову методологију приступа ЕУ усвојену почетком 2020. године на француску иницијативу, а која предвиђа тематску поделу досадашњих поглавља на шест кластера. Званичници Србије су јавно прихватили нову методологију.

Нови модел - даља политизација процеса придруживања

Како каже наш саговорник, та нова методологија представља јачање политичког утицаја држава-чланица над читавим процесом евроинтеграција.

„Сетимо се да је у октобру 2019. године Француска блокирала давање „зеленог светла“ Северној Македонији и Албанији за отпочињање преговора, желећи да на неки начин политизује процес евроинтеграција, односно да стави до знања да државе чланице на високом политичком нивоу морају имати јаснију слику о томе шта се дешава на терену, да се морају више питати и руководити динамиком тог процеса наспрам бриселске администрације. Са друге стране, имамо билатерално зближавање Србије и Француске последњих година, које има и своју економску подлогу у виду давања концесије компанији „Винци” за београдски аеродром, као и у најављеном учешћу француских фирми у планираном пројекту метроа. Србија је раније започела и одређену војну сарадњу са Француском и за противваздушну одбрану и за хеликоптере, а имали смо и грандиозну посету Емануела Макрона Београду“, каже Игрутиновић.

За Србију и Црну Гору, као старе кандидате, објашњава наш саговорник, била је отворена опција да ли ће прихватити или одбити нову методологију, а Црна Гора је то прихватила још прошле године.

„Било је логично да ће исто учинити и наша земља. Данас, скоро годину дана касније, добијамо политичку потврду те методологије и надамо се да ћемо до лета имати детаљнији преглед динамике коју ЕУ очекује од нас, као и шта наше власти очекују од тог процеса. Али, политичка подлога јесте везана за нешто ближе односе Београда и Париза у задњих годину и по дана, као и за нешто активнију улогу Француске у самом процесу евроинтеграција на Западном Балкану“, примећује Игрутиновић.

Да ли је нови модел бољи за Србију

На питање да ли је нова методологија приступања ЕУ за Србију боља од старе, Игрутиновић каже да је – нужна.

„Са једне стране био је очигледан застој у том процесу на страни Србије. То се мерило отварањем нових поглавља и ту се готово две године ништа није десило, што говори да је динамика са наше стране успорена. Али, успорена је и динамика од стране Европске уније, јер је тема проширења и пре короне била скрајнута. У првим нацртима стратешке агенде за нову Европску комисију, пред изборе за Европски парламент, нити једном речју није се помињало проширење ЕУ. Након избора то питање је помало враћено у стратешку агенду, па је речено да земље Западног Балкана имају такозвану „европску перспективу“, што је врло млака формулација“, указује Игрутиновић.

У суштини, додаје наш саговорник, европске земље су подељене по том питању.

„Док су земље Источне и Југоисточне Европе, па и Италија, а често и Шпанија велики заговорници динамичнијег рада на проширењу, Немачка, Француска, Холандија и Шведска, свака из својих разлога, су према томе скептични и желе да тај процес држе споријим, без обзира на стање на терену или напредак кандидата“, напомиње Игрутиновић.

Кластерима до ЕУ

У осврту на разлике између старог и новог начина преговора о приступању Унији, он подсећа да је, у техничком смислу, стари модел подразумевао постојање 35 поглавља. Од тога је једно, поглавље 34, било суштински неактивно, док је поглавље 35 за Србију специфично и тиче се Косова.

„Дакле, практично је била реч о 33 класична поглавља која нису била поређана по неком реду и логици, а о њима се преговарало у зависности од стања на терену, од степена припремљености Србије и воље Европске уније да се одређено поглавље отвори. Ова такозвана „кластеризација“ или груписање поглавља има неку своју логику, а поглавља су сада подељена у шест скупина. Прва скупина обухвата она фундаментална, политичка и правна питања. То су поглавља 23 и 24, дакле права, правосуђе, политичке слободе, они основни политички критеријуми“, објашњава Ингрутиновић.

Потом, додаје наш саговорник, следи скуп који се тиче унутрашњег тржишта у Србији, а то је регулација радних питања, конкуренције и тако даље.

„Трећи скуп поглавља се такође тиче развоја унутрашњег тржишта, али на нивоу конкуренције одрживог развоја, и то су она два важна политичко-економска питања којима наша власт поклања велику пажњу и у јавним наступима у последње време. Четврти кластер се тиче такозване „зелене агенде“, односно еколошких тема и тема повезаности инфраструктуре, од гасовода, аутопутева, саобраћаја, дакле оних тема које су такође биле политички видљиве последњих година на регионалном нивоу и у односима са ЕУ. Пети скуп се тиче ресурса пољопривреде и кохезивних фондова, оних који су јако издашни за земље које уђу у Европску унију и којима се и ми надамо када или ако некада будемо у њу ушли. Последњи кластер поглавља тиче се спољних односа и то су поглавља 30 и 31, односно спољни економски односи и класична спољна политика“, наводи Игрутиновић.
Није јасна динамика отварања кластера

Занимљиво је, како каже, то да смо у готово свим овим кластерима отворили део или већину поглавља. У првом скупу Србија је отворила практично сва поглавља, док је у шестом отворила једно од два.

„Ту је, значи, ствар „шарена“ и у овом тренутку није потпуно јасно како ће та динамика тећи. По некој логици Европске уније ти кластери треба да буду сукцесивно отварани. Ми смо, дакле, у потпуности отворили први кластер, док су у другом кластеру који се тиче унутрашњег тржишта остала неотворена поглавља 1,2,3,8 и 28. У том смислу, уколико би се десило да у неком наредном периоду, рецимо у јуну, неким случајем добијемо отварање поглавља, управо она би могла бити прво отворена“, закључује Милан Игрутиновић за Спутњик.

Председник Србије Александар Вучић је након посете Паризу саопштио да је обавестио француског председника Емануела Макрона да је Србија и званично прихватила нову методологију у процесу приступања Европској унији.

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала