Хипик са шајкачом на глави: Сељак у карикатури „Јежа“ нацртан свуда са препознатљивим знаком

© Фото : Етнографски музеј„Сељак у карикатури ’Јежа’ 1935-1990. године“
„Сељак у карикатури ’Јежа’ 1935-1990. године“ - Sputnik Србија, 1920, 16.02.2021
Пратите нас
Изложба „Сељак у карикатури ’Јежа’ 1935-1990. године“ , недавно отворена у Етнографском музеју, на духовит начин указује на многе промене које је сељак током година, као и друштво, претрпео. У време хипи покрета и он је го али има шајкачу на глави. Мењао је језик, културу, стил живота, али никад свој препознатљив знак.

Сељак из „Јежа“ - човек уз ког је цела земља била насмејана

„Било је изузетно забавно, смешно, истраживати сељака из ’Јежа’ и постављати ову изложбу. Он је човек уз којег је цела Југославија била насмејана“, каже за Спутњик кустос Етнографског музеја и аутор изложбе др Татјана Микулић.

Изложба је уједно и омаж „Ошишаном јежу“ који је од свог првог броја објављеног 1935. године био и остао најзначајнији сатирични лист на овим просторима и који је заједно с њему сродним загребачким „Керемпухом“, љубљанском „Павлихом“ и сарајевским „Чичком“, креирао и диктирао „пулс“ забавне штампе.

© Фото : Етнографски музеј„Сељак у карикатури ’Јежа’ 1935-1990. године“
Хипик са шајкачом на глави: Сељак у карикатури „Јежа“ нацртан свуда са препознатљивим знаком   - Sputnik Србија, 1920, 16.02.2021
„Сељак у карикатури ’Јежа’ 1935-1990. године“

Ликови сељака разликују се од периода до периода, због чега је изложба подељена у четири целине.

Сељак који се у предратном период смеје свом тешком животу, у послератном периоду постаје учесник социјалне обнове и изградње земље. Трећу целину сељаковог живота у карикатури „Јежа“ чини „златно доба“ када доминирају ведрије теме из свакодневице, опсесија судницама и кафана, реакције на модернизацију југословенског друштва да би се у последњој деценији кроз његов лик рефлектовала политичка и економска криза.

„Сваки период је другачији, па се самим тим и сељак мења. На пример, у периоду после Другог светског рата он се тако наивно сусреће са бауком модернизације када купује нове телевизоре, кухињске апарате, али не зна чему служе, нити има струје у кући да их активира“, уз смех каже ауторка изложбе.

© Sputnik / Д. Симићдр Татјана Микулић, кустос Етнографског музеја и аутор изложбе
Хипик са шајкачом на глави: Сељак у карикатури „Јежа“ нацртан свуда са препознатљивим знаком   - Sputnik Србија, 1920, 16.02.2021
др Татјана Микулић, кустос Етнографског музеја и аутор изложбе

Милојка, грожђе и сексуална револуција

„Златно доба“ сељака траје од 1950. до 1980. године и говори о променама у друштву, продору америчке културе. Из духовитих, сатиричних и забавних реакцијама нашег сељака, види се како се са продором Запада друштво мењало.

„Сељак почиње да говори модерним језиком. Са Милојком плеше твист док заправо гази грожђе у бурету. Када се појавио хипи покрет сељак је цео го, има само шајкачу на глави. Јури се са сељанкама а када га из града питају како на селу пролази сексуална револуција, он одговара ’добро, док не оберемо кукурузе’“, наводи Татјана Микулић.

Како се село преселило у карикатуру

„Однос државе према селу такав је да је читава прича о том слоју становништва послала карикатура. Тако је било и пре ’Јежа’“, сматра чувени сатиричар и дугогодишњи уредник часописа „Јеж“ Радивоје Бојичић.

Како се мењао однос државе према селу, тако се мењао и однос сељака према држави. А „Јежев“ сељак увек је проналазио начин да кроз шалу и смех одговори изазовима које су му друштво и време наметали.

„Занимљиво је како су на школама стављали табле на којима је писало ’кафана’. Отуда лик сељака више времена проводи у кафани него код куће, а српска литература били су шљивовица и лоза. Тамо где су виски и друга пића – то су били страни писци“, објашњава Микулићева.

© Фото : Етнографски музејУ пeриoду од 1935. до 1990. године објављено је 2650 бројева „Јежа“ с 1075 карикатура сељака.
Хипик са шајкачом на глави: Сељак у карикатури „Јежа“ нацртан свуда са препознатљивим знаком   - Sputnik Србија, 1920, 16.02.2021
У пeриoду од 1935. до 1990. године објављено је 2650 бројева „Јежа“ с 1075 карикатура сељака.

Политика Југославије уцртана у карикатуру

Институцијама које су у тадашњој Југославији контролисале све штампане садржаје ни „Јеж“ није могао да промакне.

„Последњи лист који је био забрањен у оној Југославији био је 'Јеж', а на насловној страни налазила се карикатура Босе Кићевац 'Осам браће једне гаће' у којој голе сељаке покрива застава сва у закрпама. Тај је број суд у Београду забранио. Тако да су карикатуристи журили у слободу, а с друге стране освртали се и гледали да ли нека опасност по њих постоји“, сведочи Бојичић.

© Sputnik / Д. СимићРадивоје Лале Бојичић, сатиричар и уредник „Јежа“
Хипик са шајкачом на глави: Сељак у карикатури „Јежа“ нацртан свуда са препознатљивим знаком   - Sputnik Србија, 1920, 16.02.2021
Радивоје Лале Бојичић, сатиричар и уредник „Јежа“

Према његовом мишљењу, наши карикатуристи успели су да проговоре о важним темама кроз препознатљив тон па је тако и политика Југославије уцртана у „Јежеву“ карикатуру.

„Предратни сељак заменио је шубару шајкачом, а у последњој деценије сељак са шајкачом одлази са Косова. То је било тешко политичко питање које се смело цртати“, сматра Татјана Микулић.

Уредник „Јежа“ истиче да у старој Југославији није било пожељно да се истиче националност Србин, а у „Јежу“ сељак је био персонификација Србина управо захваљујући шајкачи.

„На примеру карикатура које тематизују исељавање са Косова, представљени су заправо сви Срби који су оличени у сељаку са шајкачом и ту се огледа лукавост наших уметника“, наглашава Бојичић.

Наши најзначајнији уметници имали су свог Сељака

Ова изложба представља избор из 1000 карикатура сељака који су излазили у преко 2650 бројева „Јежа“ којима су се представљали наши најзначајнији уметници, карикатуристи и хумористи.

„У ’Јежу’ је постојала јасна редакцијска политика. Познато је да су на Олимпу ’Јежа’ седели богови, а млади карикатуристи боравили су у ходнику, односно у предсобљу ’Јежа’. Пошто се богови договоре, Жика Јовановић, секретар редакције и технички уредник доносио је младим сарадницима теме. Коме би запао сељак, тај би морао да га нацрта“, сећа се Бојичић.

Један од легенди ’Јежа’, Милош Крњетин имао је читав опус о ’Страшном Остоји’ сељаку који је као покондирена тиква. Алек Маријанов у писаној форми бавио се Сељаком. Он је одлично познавао ту психологију. Било је и других рубрика и у писаној форми и у карикатури који су се бавили искључиво темом Сељака“, каже Бојичић.

© Фото : Етнографски музејСељак у карикатури Милорада Добрића
Хипик са шајкачом на глави: Сељак у карикатури „Јежа“ нацртан свуда са препознатљивим знаком   - Sputnik Србија, 1920, 16.02.2021
Сељак у карикатури Милорада Добрића
Вратио се у карикатуру

Изложба „Сељак у карикатури ’Јежа’ 1935-1990. године“ у Етнографском музеју биће отворена до маја, а планирана је посета великим југословенским центрима у којима су излазили сатирични часописи, попут Сарајева, Загреба, Љубљане. Аутори из тих градова такође су били сарадници „Јежа“ и њихови радови су присутни на овој изложби.

„Сељак је рођен у карикатури, живео је у карикатури и вратио се у карикатуру“, закључује Радивоје Бојичић.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала