Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Како пси разумеју језик људи?

© Sputnik / Наталья Горшкова / Уђи у фото-галеријуПси расе маламут
Пси расе маламут - Sputnik Србија, 1920, 16.02.2021
Пратите нас
Када пас чује неку реч, да ли је она за њега само чулни надражај или са собом носи неко дубље значење?

Када је један пас 2011. године искочио из хеликоптера у пратњи специјалног тима Америчке фоке током препада на наста-мбу Осаме бин Ладена, то је инспирисало Грегорија Бернса. „Помислио сам, ако пси могу да искачу из хеликоптера, можемо да их обучимо и да уђу у скенер за магнетну резонанцу“, каже он. Овај неуролог је на Универзитету Емори већ следеће године покренуо „Псећи пројекат“. То је био први пут да се пси уче да леже мирно, без седатива, у скенеру за магнетну резонанцу како би њихови мозгови могли да се проуче.

Посматрањем псећег мозга истраживачи су у стању да виде како он реагује на надражаје попут сигнала датих руком, звукова и мириса. Активност у центру за награђивање може да покаже да ли пси дају предност људској наклоности или храни (већина их подједнако воли) и који пси можда нису погодни за вршење дужности службених паса (ако, на пример, постају превише узнемирени или напети у присуству непознатих лица), преноси Национална географија.

Бернс сада жели да сазна како пси разумеју језик људи: „Када пас чује неку реч, да ли је она за њега само чулни надражај или са собом носи неко дубље значење?“ Да би то оtкрио, он је већ провео читаву једну годину посматрајући активност псећег мозга док слуша познате и бесмислене речи.

Због тога што су псеће мождане структуре и процеси вероватно јединствени и сложени попут наших, биће потребне године тестирања да би се одгонетнуло како функционишу. „Када говоримо о ’псима’, то је исто толико многозначно као кад говоримо о ’људима’“, каже Бернс. „Пси се разликују једни од других као што се и људи међусобно разликују.“

Бебећи говор

Попут људских беба, штенци боље реагују на високе него на ниске тонове људског говора. Истраживачи у Њујорку и Француској открили су да високе фреквенције у говору заиста могу да помогну штенцима у упознавању речи – али кад одрасту, пси више не воле високе октаве.

У ритму

И људи и њихови пси налазе утеху у музици. Истраживачи са Универзитета Глазгов пуштали су псима пет различитих трака с музиком и надзирали ниво њиховог стреса. Иако су реакције биле различите, музика је имала умирујући ефекат – нарочито лагани рок и реге.

Штенци из епрувете

После деценија тестирања истраживачи са Института Смитсонијан и Универзитета Корнел произвели су легло штенаца вантелесном оплодњом. Научници се надају да ће ову технику искористити за спречавање генетских болести које су заједничке људима и псима.

Унутар породице

Када је реч о социјалној интелигенцији, мала деца испољавају обрасце сличније псима него шимпанзама, иако су шимпанзе у ближој вези с људима. Научници са Универзитета Аризона установили су да су пси и деца неке комуникационе задатке извршавали боље од шимпанзи.

Прочитајте и:

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала