Политиколог Александар Павић за Спутњик каже да му ова одлука Европске уније делује као један „орвеловски потез“ јер још има недоумица везано за вакцине, тим пре што ни све оне нису сигуран одговор на пандемију имајући у виду да се непрестано појављују нови сојеви вируса, још вирулентнији од претходних.
Сертификат о вакцинацији – пут ка дискриминацији
„Поставља се питање – за коју би то вакцину био издат сертификат? И то не само за коју верзију неке вакцине већ и ког произвођача? Дакле, да ли ће се овде увести дискриминација вакцина које не долазе са Запада, односно да ли ће се сертификат односити само на вакцине попут Фајзера, Астра-Зенеке и Модерне или и на руске и кинеске вакцине? А да не говоримо о томе да ли ће овим потезом бити уведен апартхејд у ЕУ, односно да са једне стране буду они који су пристали да се вакцинишу, а са друге они који то неће да учине“, напомиње Павић.
Иако је, како каже, очигледно да је циљ ове одлуке да се олакша туристичкој бранши, поготово у земљама које зависе од туризма, Павић очекује да ће овим поводом бити противљења и неслагања од стране држава чланица. Он указује на опасност да се унутар Европске уније, која треба да буде симбол либералних, демократских вредности у свету, направе грађани „другог реда“.
„Под видом борбе против пандемије иде се ка смањењу и укидању људских и демократских права, а без довољно јасног објашњења и транспарентности. Јасно је, дакле, да се ЕУ у целини није снашла у условима пандемије и то искључиво захваљујући томе што има једностран приступ у свему овоме. Брисел се ограничио само на западне произвођаче, чиме је одступио од начела слободне конкуренције и ограничио избор грађана Уније када је реч о вакцинама. Да је ЕУ поступила као Србија и да је била отворена према кинеским и руским вакцинама, данас би имала много мањи проблем. Руководство Мађарске, на пример, не жели да буде талац такве политике и они су се окренули руским и кинеским вакцинама“, наводи Павић.
Упитна доступност података и људска права
Милан Игрутиновић из Института за европске студије ову одлуку Европске уније види као наставак путних рестрикција унутар ЕУ од прошле године, када смо имали или потпуну забрану путовања или дозволу путовања уз негативне ПЦР тестове.
„Питање је, међутим, како ће се технички спровести ова одлука, односно када ће се и како успоставити систем за израду тог документа, као и шта би тај документ уопште садржао и за шта би тачно све могао да служи. Са друге стране, ту је једно дугорочно питање – која врста здравствених података ће бити доступна широј јавности и шта ће бити са правима људи да се не вакцинишу? Мислим да је потпуно очигледно да ће у овом контексту, у пандемијским условима, људи који не буду желели да се вакцинишу, или не буду стигли до вакцине јер су оне још увек оскудна роба, готово извесно бити дискриминисани у односу на путне могућности“, сматра Игрутиновић.
Сада је, како додаје, питање и да ли су разлози за пут неодложне, пословне природе, приватне или туристичке природе, па ће та флексибилност диктирати одређену врсту политичког разговора током лета, када се може очекивати да овај режим ступи на снагу.
„Здравство као систем није битна ингеренција Европске уније, већ је и даље препуштено националним државама. Тако су, изузимајући Европску агенцију за лекове, све остале компетенције, па и могућности да се флексибилно тумачи шенгенски режим и ограничавају путовања, у рукама националних држава“, објашњава Игрутиновић.
У осврту на то да ли ће одређени произвођачи вакцина, попут кинеских и руских, бити дискриминисани увођењем сертификата о вакцинацији, Игрутиновић каже да ће то зависити од тога да ли ће Европска агенција за лекове сертификовати остале вакцине.
„Ту, пре свега, мислим на „Спутњик Ве“ који је поднео захтев, а с обзиром на резултате научних истраживања било би заиста невероватно да се та вакцина не региструје. Са друге стране, ЕУ је каснила са свим овим стварима јер је тежила некој врсти унификоване политике и динамике имунизације, која је наравно доста спора и под великом баражном ватром са разних страна, што је у суштини и оправдано. Питање је да ли ће овај систем бити успостављен од лета и да ли ће то бити обележје туристичке и летње сезоне, на шта би само понеке земље биле осетљиве, попут Грчке, Италије и Шпаније, а нешто мање скандинавске земље или Немачка. Дакле, питање је имплементације ових мера, што ће тек онда отворити нешто конкретније поделе унутар саме ЕУ. Чини ми се да ће притисак пандемије и потреба да се тај колективни имунитет стекне што пре вакцинацијом, у суштини наткрити све те проблеме који ће се јавити у ходу“, каже Игрутиновић.
Ипак, закључује Милан Игрутиновић, остаје та дугорочна бојазан у којој ће мери наша лична здравствена историја, наша лечења и навике бити јавно доступни или бити предати на увид неком службенику.
„То како ће се ти подаци штитити јесте потпуно сепаратно питање, али чини ми се да је на дуги рок заправо и најопасније.“
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је изјавила да ће на земљама чланицама бити да донесу одлуке о томе ће моћи да се ради са сертификатима, а да ће се на нивоу ЕУ они користити за функционисање јединственог тржишта. Она је нагласила да ће систем подржавати информације о вакцинацији, негативном пи-си-ар тесту или имунитету особе.
