Родитељи, опрез! Деца ризикују животе због пет минута славе

© AP Photo / File photoТик ток
Тик ток - Sputnik Србија, 1920, 02.03.2021
Пратите нас
Ваше дете може да се „баци“ под точкове аутомобила и ризикује свој живот због новог изазова на друштвеној мрежи „Тик ток“. Мотивација за овако непромишљене поступке су неколико „лајкова“ и пет минута славе. Две су ствари кључне у спречавању трагедије – сталан разговор родитеља с дететом и медијско описмењавање.

Нови опасан изазов за малолетнике, са друштвене мреже „Тик ток“, стигао је из Амерке и на Балкан. У питању је „Гоустинг челинџ“ (#ghostingchallenge), који може да доведе до тога да вам дете удари или прегази аутомобил.

Два су начина на које се спроводи. Први је да дете истрчи на пешачки прелаз код семафора тик пре поласка возила, уради неколико склекова и отрчи. Све то с тротоара снима његово друштво и објављује на „Тик ток“.

Други је да дете легне на улицу док аутомобил иде к њему. Оно ће лежати на том месту све док му се возило не приближи на опасну раздаљину. Тек тада ће устати и отрчати – ако успе да то учини на време.

Неколико деце је завршило у Хитној помоћи, јер возачи нису успели да прикоче на време. Овај изазов проширио се светом, а стигао је и до Хрватске, што значи да је само питање времена када ће се појавити и у Србији.

© Sputnik / Александар МилачићНеколико деце је завршило у болници због опасног „Тик ток“ изазова
Родитељи, опрез! Деца ризикују животе због пет минута славе - Sputnik Србија, 1920, 02.03.2021
Неколико деце је завршило у болници због опасног „Тик ток“ изазова

Деца ризикују животе због „Тик ток“ изазова

Сваки изазов са собом носи дозу опасности, а деца која изводе „Гоустинг челинџ“ и друге опасне изазове немају критичко размишљање, објашњава суоснивач Института за дигиталне комуникације, психолог Ана Мирковић, већ ситуацију посматрају само из угла привлачења пажње.

„Они ће урадити све зарад пет минута славе и громогласног аплауза својих пратилаца. Страшно је велика жеља и јак порив да оставе устисак код своје заједнице, пратилаца, да се разликују, покажу да су храбрији, способнији, моћнији, снажнији од других. Истовремено, свест о опасностима није довољно развијена. Размишљање је обично да фаталан исход може да се деси неком другом, али не и њима. Уколико испуне изазов, онда је награда моћна, јер уз одређени ’хештег‘ јако лако стигну до више стотина хиљада пратилаца, што је за њих веома стимулативно“, појашњава Ана Мирковић и додаје да изазове не изводе сва деца.

Кључну улогу у спречавању деце у угрожавању сопствених живота играју родитељи. Ана Мирковић истиче да родитељи морају да константно прате понашање свог детета и буду заинтересовани за сваку несвакидашњу ситуацију у којој се оно нађе.

„Родитељи би требало да реагују питањима: хоћеш да ми објасниш шта се то дешавало, да ли знаш неког ко у томе учествује, да ли можеш да предвидиш шта би све могло да се деси, да ли знаш да је то опасно, колико је то непромишљено? То треба да се ради да би се створила свест код оних који је немају, о томе да им живот виси о концу. Кад се то подигне, о томе се прича, мања је могућност да се деси експериментисање“, саветује Ана Мирковић.

Медијска писменост – кључна

На питање да ли, осим родитеља који то чине, постоје и механизми који спречавају децу да изводе опасне изазове, Ана Мирковић одговара да се у нашој земљи спроводе пројекти који се тичу медијске писмености, међу којима је и један на ком сарађују Министарство културе Србије и ЕУ.

„Медијска писменост подразумева да можете да критички промишљате адекватност порука, тон, намеру оног ко вам поруке упућује. У овом тренутку деца су дигитално писмена, а медијски непсимена. Они знају да користе технологије, али не и да тумаче поруке које до њих долазе. Законодавство се мења, али споро, па не може да одговори на сваки проблем. Друштвене мреже се много брже развијају и мењају него што законодавни системи могу то да испрате, тако да мора да се ради на јачању сваког појединца, а посебно деце, која су најугроженија, баш зато што су најнепромишљенија“, изричита је Ана Мирковић.

Подсетимо, „Гоустинг челинџ“ није једини опасан изазов који се појавио на „Тик току“. Недавно се деветогодишњи дечак угушио у Београду, јер је покушао да изведе изазов „Блекаут“, који подразумева да дете стави каиш око врата, стеже га и снима се мобилним телефоном све док не падне у несвест. Сличан случај догодио се и у Италији.

Крајем прошле године тренд је био да се родитељи снимају док у наручју држе своје дете, које би у једном тренутку бацили у страну и почели да плешу уз ритам песме „Бејби“, репера Блуфејса, која се чула у позадини.

Актуелан је био и „вирус корона“ изазов. Средином прошле године, корисници „Тик тока“ међусобно су се изазивали да полижу даску тоалета на јавном месту.

Треба поменути и изазове „петопарац“ и „разбијач лобање“. У првом су деца изазивала своје другаре да ставе метални новчић између пуњача и утичнице, како би изазвали варничење. У другом су подметала ногу особи која скаче, да би се скакач спотакао и пао на главу. Многа деца у Америци су управо због ових изазова завршила у болници.


Сазнајте: Друштвене мреже и „Тик ток“ – Колико кошта слобода говора на интернету

Прочитајте још:

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала