Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Чувени британски природњак упозорава: Наредне деценије су наша последња шанса за спас

CC0 / / Планета Земља и Сунце
Планета Земља и Сунце - Sputnik Србија, 1920, 03.03.2021
Пратите нас
Наредних неколико деценија наша су последња шанса да изградимо себи стабилан дом и обновимо богат, здрав и чудесан свет који смо наследили од својих далеких предака. На коцки је наша будућност на овој планети, јединој за коју засад знамо да садржи живот у било каквом облику, упозорава чувени британски природњак Дејвид Атенборо.

Ишчезавање дивљег света на планети

Аутор бројних популарних телевизијских серија и емисија о живом свету на Земљи, који је током своје вишедеценијске каријере обишао готово сваки кутак на планети, суочио се, као деведесетогодишњак, с болним сазнањем да се само током његовог живота дивљи свет на планети са 66 смањио на 35 одсто.

„Деведесет три су ми године. Имао сам изузетан живот. Тек сада у потпуности схватам колико је изузетан био. Док сам био млад, мислио сам да се налазим у свету дивљине и доживљавам нетакнуту природу – али била је то илузија. Трагедија нашег доба већ се одвијала свуда око нас, једва уочљива на свакодневном нивоу – наша планета је остајала без својих нетакнутих природних пространстава и без разноврсности свог живог света“, пише Дејвид Атенборо у књизи „Живот на нашој планети“ коју је недавно објавила „Лагуна“.

Утопија која се претворила у катастрофу

Британски природњак пружа нам у овој књизи забрињавајући увид у стање у којем се данас налази наша планета, пре свега њена природа, али нам предлаже и решења за спас и опстанак свеколиког живота на Земљи, укључујући и људску врсту.

CC0 / Pixabay / Једна од зграда у Припјату, Украјина
Чувени британски природњак упозорава: Наредне деценије су наша последња шанса за спас - Sputnik Србија, 1920, 03.03.2021
Једна од зграда у Припјату, Украјина

Аутор нас у своју причу о могућој катастрофи уводи призором који је затекао у украјинском граду Припјату, некадашњем симболу једне утопијске слике друштва, у којем владају стабилност, поредак, добар стандард, породичне вредности, а који је све то изгубио након експлозије нуклеарног реактора у Чернобиљу. Кроз ту паралелу Атенборо нас упозорава како бисмо на глобалном нивоу могли да доживимо судбину становника Припјата. А катастрофу нам, како он каже, доноси управо све оно што нам омогућава да живимо удобно.

Ипак, чернобиљска катастрофа донела је и један неочекивани резултат, а то је бујање биљног и животињског света.

„У Припјату се десило нешто што ми називамо катастрофом, јер су се људи иселили из тог града због зрачења. Показало се, међутим, да радијација нимало не смета природи која се у великој мери обновила и која се за тих 35 година вратила на ниво од пре неколико стотина година. Показује се, нажалост, да смо ми људи гори и од радијације и да би се живи свет, када бисмо ми нестали, веома брзо опоравио. Имамо ли право да толико утичемо на друге врсте, да их тако безобзирно уништавамо? Наравно да немамо, али ми то радимо. Већ данас трпимо последице таквог развоја. То не значи да не треба и даље да напредујемо, али морамо променити начин на који то радимо, и управо на томе инсистира Дејвид Атенборо“, каже у разговору за Спутњик уредник издања Срђан Крстић.

Пандемија као последица уништавања биљног и животињског света

Наш саговорник подсећа на то да смо управо данас, као сведоци пандемије вируса корона, суочени с последицама уништавања разноврсности биљног и животињског света.

Земља - Sputnik Србија, 1920, 24.03.2020
Чему нас учи пандемија вируса коронa: Чињенице о свету који не познајемо довољно

„Вирус је, највероватније, уско повезан с тим што смо се једноставно много проширили, много се приближили дивљини, а саму дивљину и природу осиромашили. Атенборо стално инсистира на биодиверзитету, односно на различитом и великом броју врста. Ствар је математички једноставна – ако се у некој животињи формира вирус који напредује, ако постоје друге животиње, друга жива бића, он ће прелазити на њих, у супротном – прелазиће на људе. То нас, можда, чека и у будућности, а могло би да има и далекосежније последице од оних чији смо сведоци данас“, наводи Крстић.

Невероватан дар за решавање проблема

Након туробне слике данашњице, Атенборо нам нуди још туробнију слику сутрашњице, односно мрачну визију света у наредном веку. Упозорава нас на глобално отопљавање и загађење, на топљење ледника, изумирање живота у океанима, ишчезавање шума.

Све то, ипак, како тврди Атенборо, може да се реши одустајањем од немилосрдног трошења природних ресурса, а да не промени квалитет живота на који смо навикли.

Дејвид Атенборо верује у људски род, подсећајући на то да је човек кроз историју много пута показао да има невероватан дар за решавање проблема.

„У другом делу књиге Атенборо покушава да пронађе решења, а она представљају нешто што ја као уредник проналазим у многим књигама. Људи су стално у трци с временом. Да ли ћемо у тој трци постићи технолошки напредак који ће нам омогућити да превазиђемо проблеме које имамо? Враћам се на актуелну ситуацију у којој се показало да су вакцине стигле много пре него што се очекивало – наша наука, ако се усмери правилно, може да реагује адекватно и да издржи трку с временом“, констатује наш саговорник.

© Flickr / David EversПрашума Амазоније
Чувени британски природњак упозорава: Наредне деценије су наша последња шанса за спас - Sputnik Србија, 1920, 03.03.2021
Прашума Амазоније

„Живот на нашој планети“ је Атенборов пројекат који чине књига и истоимени документарни филм, а на њему је рађено неколико година.

„Рад на овом пројекту подстакао је у мени многе емоције. Наша планета је овог часа у таквим невољама да је то и више него забрињавајуће. Најновије појединости о кризи у коју смо доспели веома су узнемирујуће сазнање. Насупрот томе, међутим, открића о свему на чему изванредни светски умови раде да бисмо разумели и решили проблеме с којима се суочавамо уливају топлину у срце. Свесрдно се надам да би ти умови могли удруженим снагама ускоро да доспеју у положај да на нашу будућност“, оптимистичан је Атенборо.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала