Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
Kатастрофа у електрани „Фукушима“

Несрећа у нуклеарној електрани „Фукушима 1“, која се догодила пре 10 година, постала је тужни симбол пораза човека пред неконтролисаном силом нуклеарне енергије. На Међународној скали за нуклеарне инциденте (ИНЕС) налази се на највишем, 7. нивоу несрећа. Инцидент је за собом повукао велике социјално-економске и еколошке последице, од којих Јапан још увек није успео да се опорави. Широм света се преиспитују ставови о безбедности нуклеарних електрана. 

 

Како је погођени регион обновљен током протекле деценије и који проблеми још увек морају да се реше, читајте у материјалу Спутњика.

Земљотрес

Земљотрес на источној обали острва Хоншу 11. марта 2011. године изазвао је један од најјачих сеизмичких удара на Земљи инструментално забележен од краја 19. века – јачине 9 степени по Рихтеровој скали.

Цунами

Покренут тектонским ударом у дубинама Тихог океана, цунами висине 38 метара стигао је дубоко до приморских провинција и однео хиљаде живота.

Жртве

У трагедији је погинуло 15.896 људи, 6.157 је повређено, а 2.536 је нестало без трага. Штета коју је земљотрес нанео била је око 309 милијарди америчких долара. У нуклеарној електрани процес санирања је још увек у току.

На конференцији за медије 4. марта, Оно Акира, који је одговоран за радове на ликвидацији и демонтажи нуклеарне електране у којој се догодио инцидент, рекао је да би уклањање истрошеног нуклеарног горива из базена на свим енергетским блоковима (од 1. до 6.) требало да се заврши до 2031. године. Такође је саопштио да је последњих година у просторијама нуклеарне електране „Фукушима 1“ количина дневног генерисања воде која садржи радиоактивне нуклеиде смањена скоро четири пута, са 540 кубних метара у мају 2014. године, на 140 кубних метара дневно у 2020. години. 

 

Од раније је познато да Јапан има намеру да излије воду из нуклеарне електране у Тихи океан, након што је пречисти од радиоактивних честица, свих осим трицијума. Јапански стручњаци то објашњавају чињеницом да ће резервоари бити потпуно напуњени до лета 2022. године. Стручњаци сматрају да ће ниво радијације трицијума бити безопасан ако се загађена вода разблажи морском водом у односу 1:40. 

Сергеј Флорја
Експерт предузећа за управљање радиоактивним отпадом „Рос рао“

Jапанска влада улаже огромна средства у санирање последица несреће. А као професионалац у овој области, могу да кажем да сада на плажама не постоји опасност од радијације. Вода из оштећене нуклеарне електране такође се не сматра радиоактивном, што је одређено прописима СЗО. Њима се прописује дозвољена количина радионуклида у води и њихов биолошки ефекат на човека. Вода из нуклеарне електране ’Фукушима 1‘ биће окарактерисана као радиоактивни отпад. Само је садржај трицијума у њој десет хиљада пута већи него сада. Ипак, чак и милијарду литара испуштене воде која садржи превисоку количину радиоактивних честица представља кап у мору. Њен састав ће се моментално утопити у океан и спустити испод дозвољеног нивоа штетних материја.
Сурфер Кози Сузуки на плажи Сузуки, 30 километара од нуклеарне електране Фукушима
Фото: AFP/Charly Triballeau

Упркос чињеници да је испуштање воде из резервоара нуклеарне електране у океан окарактерисано као најбезбеднији и најисплативији приступ, ова одлука наилази на критике са разних страна. „Џеј-Еф“, организација која обједињује рибарске задруге, рекла је властима да се „оштро противи“ испуштању воде. Јужна Кореја је прва изразила забринутост и затражила од Јапана да открије детаље плана. Кина се такође нада да ће Јапан „открити све информације на време и транспарентно“ и „донети одлуку на основу консултације са суседним земљама“. 

Рибари ваде рибу из чамаца у центру за прераду у Соми, префектура Фукушима, Јапан, 2019. године
Фото: AP/Jae C. Hong
Јапан не подржава рад међународних експерата на процени ситуације на месту несреће. Нуклеарну електрану ‘Фукушима 1‘ је пројектовала највећа америчка корпорација, ’Џенерал електрик‘. Као што је познато, током техногене катастрофе, снабдевање електричном енергијом, које је потребно за хлађење реактора, престало је да ради. Не искључујем да је присуство стручњака из других земаља на јапанском објекту једноставно неисплативо за Сједињене Државе. Они могу да уоче слабости које дискредитују компанију ’Џенерал електрик‘ и истакну слабе стране америчке технологије у нуклеарној индустрији.
Сергеј Грибаљев
Шеф Лабораторија за заштиту животне средине за јавну контролу, члан Јавног савета при Министарству природних ресурса Руске Федерације

Према плановима јапанске владе, до 2030. године нуклеарне електране у Јапану би требало да чине 20-22 одсто производње. То значи да ће 20-30 нуклеарних блокова морати да ради. У међувремену, према истраживању које је НХК спровео уочи 10. годишњице несреће у „Фукушими“, три одсто испитаника се слаже да ће се у будућности број нуклеарних електрана у Јапану повећати, 29 одсто је задовољно тренутном ситуацијом, 50 одсто сматра да би требало смањити број електрана, а 17 одсто се залаже за потпуно укидање нуклеарних електрана.

Владимир Чупров
Шеф енергетског програма руског огранка „Гринпис“
Речено нам је да нови нуклеарни реактори имају ниво прихватљивог ризика, 250 пута нижи од претходних. Али у принципу, нулти ризик не постоји: поред техничких кварова и људских грешака, постоји и много спољних фактора који могу довести до озбиљне несреће која се догодила у марту 2011. године у Јапану. Не могу се искључити ни сеизмичка активност, ни цунами, ни терористички напади, ни пад авиона, дрона или метеорита, нити судар плутајућих нуклеарних електрана са подморницом или леденим брегом, нити напад пирата… И ниједна компанија, ниједан стручњак из Међународне агенције за атомску енергију, не може гарантовати потпуну сигурност. Поред тога, за неколико деценија енергија добијена из ветра, сунца и других обновљивих извора постаће много јефтинија од нуклеарне.

Тренутно се у нуклеарним електранама воде радови уклањања, а биће потребно око 40 година да се електрана у потпуности демонтира. Упркос чињеници да су стручњаци успели да затворе оштећене енергетске јединице и ограниче размере загађења животне средине, претња да ће се ситуација погоршати и даље постоји. 

 

Према истраживању које је спровела НХК, најмање 65 одсто становника Јапана не види напредак у чишћењу подручја Фукушима од радијације. Поред тога, готово сваки трећи испитаник изјавио је да у префектури радови на обнављању не напредују у регионима који су погођени земљотресом и цунамијем. 

Након што је премијер Суга прошле године изјавио да Јапан планира да постигне неутралност у сфери угљеника до 2050. године, енергетска политика земље је претрпела драматичне промене. Јапан је земља са оскудним природним ресурсима, па сматрам да не би требало тако лако одрицати се нуклеарне енергије као једног од извора енергије. Међутим, то како би требало да изгледа и како ствари стоје у реалности – разликује се. И ја мислим да је будућност нуклеарне енергије мрачна. 

Главна предност нуклеарне енергије је у томе што не емитује гасове стаклене баште у атмосферу. Међутим, сада кад је постало могуће постићи одсуство емисије угљен-диоксида уз помоћ топлотне енергије генерисане из амонијака, нуклеарна енергија губи свој основни смисао. Поред тога, са становишта безбедности и могућности регулисања излазне снаге, нуклеарна енергија губи у борби са топлотном.
Кикава Такео
Члан комисије Саветодавног комитета за енергетску и ресурсну политику (саветодавни орган Министарства економије, трговине и индустрије Јапана), професор на Међународном универзитету у Јапану
Виктор Мурогов
Професор на Обнинском институту за атомску енергију

Постоји израз: нуклеарна несрећа се догоди негде, а нуклеарна катастрофа — свуда. Ако говоримо о лекцијама из ’Фукушиме‘ , онда је узрок несреће људски фактор, у комбинацији са лошим конструкцијама. Али то није разлог за опраштање од нуклеарне енергије, с обзиром на то да око 100 земаља света увози више од 50 одсто енергетских ресурса, а око 40 земаља нема сопствене изворе енергије. Друга ствар је што нуклеарна енергија није испунила задатке који су јој додељени у циљу замењивања фосилног горива. Већина нуклеарних електрана је изграђена на бази реактора са водом под притиском, односно тај нови извор енергије се користи у термодинамичком циклусу пара-вода. Као резултат, ефикасност нуклеарне енергије од 30 одсто остаје на нивоу ’60-их година. И овај проблем тек треба да се реши.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала