Наталија Поклонска: Процес признавања Крима захтева анђеоско стрпљење

© Sputnik / Дмитрий Макеев / Уђи у базу фотографијаЗаменица председника комитета Државне думе за међународне односе Наталија Поклонска
Заменица председника комитета Државне думе за међународне односе Наталија Поклонска - Sputnik Србија, 1920, 12.03.2021
Пратите нас
Крим ће следеће недеље обележити седму годишњицу поновног припајања Русији. Заменица председника комитета Државне думе за међународне односе Наталија Поклонска у интервјуу за РИА Новости говори о главним достигнућима које је регион од тада постигао, али и болним проблемима с којима се још увек суочава.

Поклонска открива и шта би предложила председнику Украјине Владимиру Зеленском ако пристане на састанак.  

Која су главна достигнућа руског Крима у протеклих седам година?

— О достигнућима руског Крима је боље да говоре обични људи, Кримљани и гости нашег полуострва. А достигнућа има и добро су позната: изграђен је мост, па енергетски мост, аеродромски терминал, саобраћајница „Таврида“. То су државни пројекти о којима се може и треба говорити као о достигнућима. Све остало, од чега зависи квалитет живота обичних људи захтева пажњу политичара и регионалних власти. 

Да ли има напретка у погледу међународног признавања статуса Крима?

— Међународно признање Крима као субјекта Руске Федерације је процедура која захтева анђеоско стрпљење и издржљивост. Проблем је што Запад не узима у обзир само постојање Кримљана. Они полуострво гледају као подручје без људи или са људима без права. Испред себе виде само Кијев и Москву. И нико не жели да чује да су људи на Криму сами одлучили о својој судбини и обратили се Москви. Када се Криму пружи прилика да директно говори и буде саслушан, можда тада дође до разумевања разлога, услова и законитости референдума. 

Кијев се припрема да у августу одржи међународни самит „Кримска платформа“. Циљ је расправа о питању враћања контроле над Кримом. Какви би могли бити резултати и последице самита?

— У Кијеву ће се одржати самит о Криму без Крима. Са њихове стране није стигао позив, све се то чини да би се показао неки рад и добио новац. Нас не питају, нити нас зову. Не треба им наш одговор. 

Уверена сам да је потребно градити односе са Украјином, и сви су уморни од бескрајних оптужби на рачун Кримљана за све грехе и несреће Украјине и међународног поретка. Где је био тај међународни поредак када је бомбардована Југославија и када су убијени људи на Мајдану, у Одеси, Донбасу?

Волим Украјину и нећу вређати њено руководство, али зашто су за њихову непажњу и користољубље, који су земљу довели до пропасти и распада, опет криви обични људи и друга држава, то јест, Русија? Од краја 2013. године Украјина се поделила на два дела, а данас нова власт ни не покушава да сазна за чији новац и уз чију помоћ је дошло до овог отровног раскола. 

Људи који су све ово организовали су издајници Украјине, а не полуострво Крим, које не дели радикална осећања и мржњу према сопственој култури, језику и историји. 

Зашто је Кијев поново покренуо кримско питање? Који је њихов циљ, узимајући у обзир позивање САД да се прикључи расправи?

— Позивајући САД, украјинска влада наставља да испуњава своју функцију посредника у улози „жртве земље-агресора“. Расправљати о Криму без Крима, али са Сједињеним Државама, представља жељу да се остави утисак партнерства са снажном државом, али заправо је покриће за немоћ и неспремност да се започне бар нека врста дијалога са људима. 

Шта бисте посаветовали украјинским властима да би промениле ситуацију у земљи?

— Украјина ће преживети ако успе да уједини два дела народа, што јој искрено желим. Нека Крим остане лекција за потомке. 

Политика мржње и непријатељства доводи до уништавања, а за то су криви корумпирани, ситничави политичари са нездравим амбицијама или психом, који су по сваку цену хтели да дођу на власт. Они су ти који намећу мржњу људима, предност једних над другима. А људи су навикли да живе у свету илузија под утицајем пропаганде. Стога подлежу сугестији да су неки супериорнији од других. Али није тако. То је илузија и заблуда. Не мислим да су Руси бољи од Украјинаца или обрнуто. Данас је забрана руског језика Украјинцима наставак поделе. Ја сам Украјинка, мој матерњи језик је руски. А људи попут мене у Украјини су већина. Односно, украјинска власт се одриче културе сопственог народа, језика својих предака. А онда ћемо, можда, чути да је Русија крива за „анексију“ руског језика у Украјини. Исто као са Кримом. Они су нас се сами одрекли, а сада непрекидно причају „одузели су нам Крим“. 

Шта бисте рекли председнику Украјине на личном састанку?

— Владимир Зеленски приказује се свима као једноставан и приступачан човек. Али ово је само његова лик у унапред припремљеном филму. Тешко да ће се он одлучити за састанак. Уз сва одобрења нашег министарства спољних послова, желела бих да имам прилику да се састанем са њим. Предложила бих му да започне нормалан дијалог о изградњи односа у корист људи, о обнављању њихових права и очувању мира. Ја сам за напредак и развој. У нашој је моћи да променимо садашњост, а не прошлост, бескрајно поливајући блатом једни друге и наводећи људе на мржњу. Задатак је политичара да стварају повољну климу и услове за нормалан живот људи. 

Настављају ли се Ваши контакти са Европским судом за људска права? Да ли тамо имају формулисан став о воденој блокади Крима и да ли је у плану посета њихове мисије региону?

— Да, ови контакти су потребни. На Криму живе људи који имају права чијом се заштитом бави Европски суд за људска права. Наша права се крше. Мислим на право на доступност свеже воде. Ниједан референдум нити политички избор не би требало да лиши човека основних права. А од стране Украјине, земље која је учесник и потписник Декларације о људским правима, из политичких разлога почињено је недопустиво кршење људских права. Последње писмо Високог комесара за људска права указало је на жељу и потребу за посетом њихове делегације Криму. Послала сам одговор о спремности организовања њиховог састанка и пратње на Криму. Али, нажалост, засад нема званичног одговора, а постојало је јавно саопштење о нашем наводном одбијању да такву делегацију примимо на Крим. О таквом одбијању не знам ништа, већ сам, напротив, изразила спремност да их упознам и пратим. 

Илон Маск још није одлучио да ли ће помоћи Криму са воденом блокадом? Раније сте га контактирали на својим друштвеним мрежама. 

— Моја шала са Илоном Маском је само начин да скренем пажњу на проблем на Криму. Поштујем тог човека јер он ствара и постиже озбиљне резултате, без непотребних речи и указивања на грешке других. Он промовише интересе своје земље и иде у корак са временом када је реч о питањима заштите животне средине. То је супер. 

Да ли постоје неки нови међународни пројекти или посете у Вашим плановима? 

— Одржавам добре односе са политичарима и познатим људима из различитих земаља, то су Италија, Србија, Сирија, Турска, САД, Индија и друге. Постоје планови за спровођење једног међународног пројекта у сфери здравства. Али о томе више касније.

Ваш мандат посланика Државне думе се ускоро завршава. Да ли је за то време било изјава или поступака због којих се кајете?

— Наравно да је било грешака, сада их видим и покушавам да извучем закључке. Првих пет година у политици су ме научили много чему. 

Како видите даље своју политичку каријеру? Постоје ли предлози да се поново кандидујете?

— Понуда није било. Али ићи ћу даље, а где тачно, видећемо. 

Да Вам понуде да будете на челу једног од градова на Криму, који бисте изабрали?

— Немам такве планове. Ако говоримо о томе шта могу да водим на Криму, онда је то највероватније тужилаштво које сам формирала

Погледајте и ексклузиван Спутњиков интервју у коме је причала о својим српским коренима:

Прочитајте и:

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала