Чинило се да Партизан не може да падне дубље него у моменту када је пред три фракције навијача у београдској Арени, пред крај октобра 2018. године, доживео дебакл од Задра, тада последњепласиране екипе АБА лиге.
Навијачи су практично „отерали“ тренера Ненада Чанка после петог узастопног пораза, али је значајније од тога да је некадашњи капитен и освајач бројних трофеја са црно-белима, преузео личну одговорност и донео одлуку.
„Као неко ко воли Партизан мислим да је боље да дође неко други. Време иде, сматрам да ћу помоћи Партизану ако раније пресећи. Ово је нормалан потез, нећу да улазим у демагогију и тражење алибија. Могао сам да причам како смо млади и имамо проблема са повредама, али то је шупља прича“, рекао је Чанак.
Управа клуба је обећала италијанском тренеру средства за реорганизацију тима, кренуло је набоље, а круна његове ере је требало да се деси протекле сезоне, када је Партизан бриљирао на свим пољима и нашао се на путу повратка у Евролигу.
До прекида сезоне због пандемије...
Тринкијери није остао у Партизану, амбиција га је одвела даље у минхенски Бајерн, учесника Евролиге, а управа црно-белих је одлучила да настави трку за елиту, упркос јасним назнакама да би финансије могле да буду проблем.
Први човек Управног одбора, председник клуба Остоја Мијаиловић је рекао да је ФИБА Лига шампиона била најисплативије такмичење, али...
„Један део људи из бизниса и ја смо посматрали ситуацију на начин да нико од нас не зна шта ће се следеће године дешавати у привреди и да је можда боље да се пређе у ФИБА како би се обезбедило сигурније финансирање. Вагали смо, ја сам размишљао комерцијално, али сам за ове три године попримио мало кошаркашког духа у Партизану. Одлука је заснована на томе да Партизан припада највећој елити европске кошарке, а она је под окриљем Евролиге“, рекао је Мијаиловић у јуну прошле године.
Ту није било краја – играчка вртешка је била још већа, редом су долазили и одлазили играчи, а талас је запљуснуо и управу, одакле је отишао спортски директор Никола Лончар, некадашњи кошаркаш црно-белих и репрезентативац.
За све то време, Мијаиловић је проналазио изговоре, баш онакве какве Чанак није хтео – јесу проблеми огромни на свим пољима, да нема прилива новца од утакмица, продаје играча, да је актуелно стање последица глобалних проблема, али има ли начина да се све то реши?
Да ли је долазак Зорана Савића, осведоченог навијача Црвене звезде, бившег репрезентативца и агента кога је управо црвено-бели табор оптуживао за „крађу“ играча, оно што ће покренути клуб са мртве тачке?
Да ли је Мијаиловићево подсећање на „некошаркашке ствари из претходних сезона“ и тражење криваца у прошлости идеална основа за стварање некакве здраве будућности некадашњег европског шампиона?
Да ли је позивање на враћање идеологије Душка Вујошевића, без Душка Вујошевића, довољно за повратак поверења младих играча, њихових родитеља и менаџера у то да је Партизан право место за њихово сазревање?
Можда баш у том грму лежи зец, у чињеници да се упркос свему и даље говори о некаквим новим променама и новим приступима, променама плана, кориговањима система, о чему је уобичајено да говоре претенденти на функције, а не они који су већ на њима и имају све полуге власти у својим рукама.
Ако досад нису успели да ураде зацртано, како им веровати да ће испунити нова обећања, а шта тек онда рећи о легендама које гласно ћуте, не реагују, нити предузимају било шта, већ само пуштају да све иде својим током, зарад ових или оних интереса, али далеко од најбитнијег – интереса Партизана.
► Покушевски запушио уста критичарима и исписао историју НБА лиге! /видео/
► Богдановићева најбоља партија од повратка, Вучевић бројао до 38! /видео/
