Демијан Лилард у ноћи између уторка и среде постигао је 50 поена, 18 у последњих пет минута утакмице и на себи својствен начин донео је победу Портланду против Њу Орлеанса.
Плејмејкера Блејзерса после меча интервјуисао је легендарни Двејн Вејд који је прошао сличан пут као. Нису били међу најталентованијим играчима Америке, нити су играли за престижне програме на колеџу.
„Напорно сам радио ван светла великих камера. Тако да, не заборављам на те кораке који су ме довели овде где сам данас. Иако сада имам породицу, разна спонзорства, рекламе, не заборављам на ствари који су довели до свега овога, а то су – напоран рад, дисциплина, одмереност, емпатија, све те ствари који чине човека“, рекао је Лилард.
View this post on Instagram
Као дете углавном се угледате на професионалне спортисте, гледате да их копирате и у тим ситуацијама често се деси да неко то боље од вас ради, да је једноставно талентованији.
У тим тренуцима мислите да никада нећете бити добри као ваш другар, али истина је на другој страни. Таленат је битан, али у професионалном спорту не успевају само такви – штавише, 95 одсто спортиста ту је дошло због напорног рада.
„Што се тиче талента, могу да вам кажем да је пет до десет одсто таленат, а све остало је напоран рад и самопоуздање“, рекао је Никола Вучевић, центар Орландо Меџика, пре неколико година.
Вучевић је данас један од најбољих центара света и до тог статуса није стигао јер је талентован, већ јер је годинама и годинама напорно радио пре и после сваког тренинга.
Зато, децо, учите од Лиларда, од Вучевића, до висина у професионалном спорту не стиже се талентом, већ искључиво посвећеношћу, радом, дисциплином...
Такође, Дејм Лилард може да вас научи још много ствари – ту пре свега мислимо на понашање у спорту, на принципе, шта треба, а шта не треба да се ради.
У данашње време постало је нормално да се велики кошаркаши уједињују и на тај начин освајају титуле. Било је тога и пре, али у новијој историји први је то покренуо Леброн Џејмс.
Пре десетак година Џејмс је отишао у Мајами да игра са Двејном Вејдом, убрзо се екипи прикључио и Крис Бош, те смо на Флориди гледали шоу три играча. Неколико година касније слично ће урадити Кевин Дурент отишавши у Голден Стејт Вориорсе, а ове сезоне тим путем кренуо је и Џејмс Харден.
Џејмс и Дурент освојили су по две титуле са својим супертимовима, за Хардена ћемо још видети, а оно што одваја Лиларда од свих њих јесу принципи, другачије васпитање.
„Не бих то урадио (прикључио се супертиму). Можда сам превише поносит или такмичарски настројен па не дозвољавам себи да урадим то. Али, овај мој начин је много занимљивији. Морате да победите 'чудовиште', а то је увек забавно“, рекао је Лилрад пре неколико година.
Тридесетогодишњи кошаркаш од 2012. игра за Блејзерсе и за веома кратко време постао је заштитно лице франшизе – и то правом смислу те речи.
За Лиларда је оданост веома важна ствар, те је више пута у каријери истицао како ће пре провести целу каријеру у Портланду, па то подразумевало да не освоји ниједан трофеј.
Можда је овако размишљање погрешно јер вашу каријеру највише осликавају трофеји које сте освојили, али за момка попут Дејма то није најважнија ствар.
Са спортске стране трофеји јесу нешто због чега се такмичите, али има и она друга страна – на који начин сте стигли до истих. Лилард не жели да прескаче кораке, иде својим путем и ако не успе, неће имати горак укус у устима јер није скретао са пута.
У свету кошарке има доста играча који би требало да буду узор деци, а Лилард је сигурно један од њих јер све што каже, како на терену, тако и ван њега има смисла.
► Чувени НБА кошаркаш остао парализован након што га је ударио аутомобил
