Како су Срби од „распасане банде“ постали – „мафија“? /фото/

© Фото : ФСС / Марко МетлашФудбалска репрезентација Србије
Фудбалска репрезентација Србије - Sputnik Србија, 1920, 31.03.2021
Пратите нас
Не тако давно у фудбалској репрезентацији Србије се није знало ко шта ради, ко се како понаша, какви све кланови постоје, зашто се на терену налази „овај или онај“, како се постаје капитен, ко бира играче, да ли су они уопште компактна екипа или само група појединаца жељних остваривања личних интереса.

Такви нисмо могли нигде. Чак и када се дешавало да се некаква хемија створи, неко је то успевао да сруши, попут случаја из 2018. године, одласка Србије на Светско првенство у Русију и невероватних потоњих одлука да се смени селектор, те промени капитен.

„Хаос“, тако је Немања Матић, бивши репрезентативац оценио стање у екипи на Мундијалу, тамо где треба да се покаже највећи ниво кохезије, одговорности према групи, тиму, држави, навијачима...

Српски фудбалер Немања Матић - Sputnik Србија, 1920, 26.03.2021
Матић за Спутњик: Видић мора да има подршку државе, да га сутра не би јурили криминалци /видео/

Матића нема више у тиму Србије, нема ни Луке Миливојевића, оптуженог да је покушао да изврши пуч, али, важније од тога, у Фудбалском савезу Србије нема ни тадашњег врха, одговорног за уништавање атмосфере.

Она, бар на основу три утакмице одигране у квалификацијама за ново Светско првенство, поново постоји.

На клупу Србије је стигао Драган Стојковић Пикси, један од најбољих српских фудбалера свих времена, несумњиво личност са великом харизмом и ауторитетом, што је и доказао већ у првим изјавама.

„Реците ми ко су надобудни и одмах сви иду кући. Само ми дајте имена. Обећавам да ће одмах да се врате кући. Било је неких ствари и питање је да ли су неки стварно били повређени или су се чували за клуб. То неће смети да раде. Ту ћу бити врло ригорозан. Ако неко и покуша то да уради, у своју корист, а на уштрб репрезентације. Али, рачунам на њихову интелигенцију. А недисциплина се неће толерисати и може да се зове како год хоће. Волео бих да ми дате име и одржаћу своју реч, одвешћу га сам до аеродрома“, поручио је Стојковић.

И био је апсолутно јасан, озбиљан и конкретан, а његовим изабраницима је остало само једно – да постану тим.

Модерно време са собом носи модерне навике, одвајања, индивидуализам, поготово код људи који су навикли на пажњу, титрање сујета, велике позорнице, велики новац и велике амбиције.

Примере имамо на бројним спортским пољима, виђамо спортисте који у групи седе као солисти, са слушалицама у ушима, на телефонима, у неким својим световима на које су навикли и у којима им је удобно.

Срећом, Пиксијев тим је све то одбацио и добро је схватио његове поруке о неопходности тимског духа, радне атмосфере и свега што иде уз то, о чему сведочи и стварање нових „фора и фазона“, који доприносе кохезији.

​Досад невиђено славље после гола српског тима имали смо прилику да видимо пошто је Александар Митровић други пут затресао мрежу Азербејџана у Бакуу, у мечу великог интензитета, још веће тензије и растуће нервозе због намере ривала да брани свој гол и деструкцијом игре спречава српске фудбалере и жељи да стигну до победе.

Никоме није било јасно шта се дешава, како су то одједном Срби почели заједно да прослављају голове, на начин који је свима њима близак, занимљив, духовит и некако идеалан за тренутак када је камење пало са рамена.

„Имамо игру коју игра цела екипа, зове се 'Мафија'. Јако је компликована, али сви смо ту и то нам је био начин да прославимо гол. Јако, јако је тешка, има ту бандита, адвоката, детектива... Свако добије по карту и онда настане свађа, треба да се пронађу бандити... Доста се лаже ту, али је игра занимљива. Играмо је свако вече, и у авиону. Одлична је за атмосферу, анимацију, да убијемо време. Избацили смо телефоне, ово је више атмосфера 'старе школе' и то је лепо“, открио је Митровић.

А игрица стоји – код капитена.

​„Ја сам то играо са децом, занимљива је. Прославили смо тако, мало смо се зезали, то је баш лепо и покаује заједништво. Сада се сви питају када ћемо да играмо, сви су нестрпљиви“, истакао је Душан Тадић.

До пре свега неколико месеци је група српске репрезентације изгледала као распасана банда, без главе, репа, без идеје, без воље, жеље, без икаквог импулса више који је неопходан како би се постигао резултат на таквом нивоу.

За свега десетак дана – све се вратило, игрица им је помогла да се врате у дане када су се дружили, играли се фудбала, када нису размишљали о камионима, авионима, милионима, сујетама, индивидуалним жељама и потребама.

Коначно је опет „шоу“ у српском тиму, како је некада говорио Никола Жигић – то даје нову наду сваком навијачу Србије, а на екипи, потом Пиксију, али и онима који буду дошли на руководећа места је да све остане тако, занимљиво, насмејано, са позитивном атмосфером јер само се тако може остварити резултат, повољан за све нас заједно.

Томе се нада и Раде Богдановић, некадашњи репрезентативац, који је био гост специјалне емисије Миљанов корнер, посвећене репрезентацији Србије.

► Пикси је нашао начин да Србија искористи „100 милиона“

► Русија је пропустила прилику да „прескочи“ Хрвате – и сетила се дебакла против Србије

► Косовар натерао Шпанца да каже – „Косово“ /видео/

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала