Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Шта Србија добија са два нова међународна аеродрома

© Tanjug / ZORAN ZESTICАвион "Ер Србије"
Авион Ер Србије - Sputnik Србија, 1920, 09.04.2021
Пратите нас
Београду као инвестиционој дестинацији свакако ће бити потребан још један аеродром, а за колико година би то могло да буде реализовано зависи од економских пројекција. Оне су сигурно рађене пре него што је у нацрт просторног плана Србије до 2035. године уцртан нови аеродром у близини сурчинског.

У то не сумња професор Слободан Аћимовић који на Економском факултету у Београду предаје групу предмета који се баве логистиком, саобраћајем и инфраструктуром.

Нови аеродром потреба Београда јер је инвестициона дестинација

Нацрт Просторног плана Србије до 2035. године који је објавило Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, а од ове недеље је на јавном увиду, предвиђа да би Србија требало да добије два нова међународна аеродрома - један на 10 километара од београдског Аеродрома „Никола Тесла“, а други на 15 километара од Новог Сада.

Нови београдски аеродром у непосредној близини ауто-пута, код Добановаца, на 1100 хектара би имао три полетно-слетне стазе, два путничка терминала, два робна терминала, логистичку и слободну царинску зону. Новосадски би се простирао на 300 хектара и то у непосредној близини пруге па би представљао перспективу за развој робног, мултимодалног транспорта, наведено је у нацрту документа.

© Tanjug / DRAGAN KUJUNDZICНацрт Просторног плана Србије до 2035. године предвиђа два нова међународна аеродрома - један на 10 километара од београдског Аеродрома „Никола Тесла“, а други на 15 километара од Новог Сада.
Шта Србија добија са два нова међународна аеродрома - Sputnik Србија, 1920, 09.04.2021
Нацрт Просторног плана Србије до 2035. године предвиђа два нова међународна аеродрома - један на 10 километара од београдског Аеродрома „Никола Тесла“, а други на 15 километара од Новог Сада.

Аћимовић каже да му није познато на бази којих пројекција је донет такав предлог, али да дефинитивно зна да би Београд у перспективи требало да има још један аеродром.

Кад имате стране инвеститоре

„Свакако је Београд једна озбиљна, пре свега, инвестициона дестинација. Када видите процене које се тичу раста цене некретнина, видећете да је Беогрaд озбиљно инвестиционо гравитационо језгро и по питању доласка страних инвеститора, било да су нова улагања, нови логистички центри, ритејл паркови...Београду је свакако потребан још један аеродром. Да ли је он потребан 2030. или 2040. или 2045. то би вероватно знали на бази тих истраживања која су, верујем, спороведена“, каже наш саговорник.

Било би, каже, незамисливо да се нешто такво донесе а да претходно нису спроведена озбиљна економска истраживања, односно озбиљне економске пројекције раста привреде и посебно раста инвестиција.

Посебна лука за нискотарифне компаније

Чим ви имате долазак страних инвеститора онда имате и потребе да они доводе своје добављаче, да они ту смештају своје људе, зато му, каже, тај план за Београд делује логично.

„То у Београду значи да би постојећи аеродром био за водеће компаније, а тај нови можда база за нискотарифне компаније, за лоу кост, као што имате и у другим великим градовима, два-три аеродрома од којих је бар један пре свега оријентисан за лоу кост оператере“, оцена је Аћимовића.

За њега је, међутим, упитна изградња и аеродрома југоситочно од Новог Сада, с обзиром на близину београдског. Уколико је његова поента близина брзе пруге која иде према Будуимпешти, па и превоз робе онда би ту била неизоставна и изградња мултимодалних логистичких центара, какав се на пример сада гради у Батајници, мишљења је Аћимовић. Тај евентуални аеродром код Новог Сада би, како сматра, могао да буде атрактиван и за неке делове Мађарске, али и Румуније и на то гледа позитивно.

© Фото : / FOTO VLADA SRBIJE / SLOBODAN MILJEVICБеогрaду који је постао озбиљно инвестиционо гравитационо језгро и по питању доласка страних инвеститора и нових логистичких центара, свакако је потребан још један аеродром.
Шта Србија добија са два нова међународна аеродрома - Sputnik Србија, 1920, 09.04.2021
Беогрaду који је постао озбиљно инвестиционо гравитационо језгро и по питању доласка страних инвеститора и нових логистичких центара, свакако је потребан још један аеродром.

Много корака до реализације

Он ипак указује да ће уследити много корака пре него што почне реализација тих дугорочних пројеката.

„Схватам поруку државе да је то нама стратешки битно и потребно зато што ми Србију у наредним десетинама година препознајемо као изузетно атрактивну локацију. Оно што је јасно је да би такве дугорочне стратешке одлуке требало да буду плод одређених истраживања, пре свега истраживања токова робе, истраживања токова путника, озбиљних пројекција. Јер кад год причамо о инфраструктури те пројекције би требало да иду на 50 година. Ако желимо да имамо оправданост изградње неке инфраструктуре онда би то требало сигурно да иде на неколико десетина година“,  објашњава професор Економског факултета.

Према нацрту Просторног плана Србије до 2035. године, међу приоритетима до 2025. је побољшање и проширење постојећих капацитета аеродромске инфрастуктуре на аеродромима „Никола Тесла“, „Константин Велики“ Ниш, „Морава“ Краљево и Приштина, као и успостављање авиосаобраћаја на релацији Београд-Приштина.

До 2025. би требало да дође И до активности на изградњи осталих планираних аеродрома и модернизацији постојећих, као и на дефинисању начина њиховог коришћења.

Аеродорми и у Бору, Великом Градишту...
© Фото : screnshoot/youtube/Halyard Mission FoundationУ Прањанима код Горњег Милановца, где је током Другог светског рата била направљена импровизована писта са које је у историјској мисији „Халијард“ спасено више од 500 америчких пилота, гради се нови аеродром.
Шта Србија добија са два нова међународна аеродрома - Sputnik Србија, 1920, 09.04.2021
У Прањанима код Горњег Милановца, где је током Другог светског рата била направљена импровизована писта са које је у историјској мисији „Халијард“ спасено више од 500 америчких пилота, гради се нови аеродром.

Према документу који је припремило Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у плану је и проширење и модернизација локације аеродрома Ченеј, такође и изградња новог аеродрома Крушевац југоисточно од града на потезу Росуље, јер постојећи аеродром „Коширско поље“ је у процесу гашења због близине града.

У плану је, такође, завршетак реализације пројекта аеродрома „Сребрно језеро“ у Великом Градишту, али и изградња новог аеродрома „Бор“, који би требало да буде ван зоне утицаја рудника.

Планиран је, такође, завршетак реализације пројекта и пуштање у функцију аеродрома „Прањани“ Горњи Милановац.

У документу је наведено да ће бити додатно проверена могућност коришћења постојећих војних аеродрома у Сомбору и Сјеници у цивилне сврхе.

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала