Тајна имена српске краљице: Једина се тако звала у византијској династији, а пресудило је 12 свећа

© Wikipedia / Јавно власништвоФреска српске краљице Симониде Палеолог, супруге краља Милутина, у манастиру Грачаница
Фреска српске краљице Симониде Палеолог, супруге краља Милутина, у манастиру Грачаница - Sputnik Србија, 1920, 13.04.2021
Пратите нас
Српска краљица Симонида, супруга краља Милутина, једина је у византијској династији Палеолога, од које потиче, носила то име. Она је име добила на необичан начин, по светом Петру, чије је првобитно име било Симон, а о томе које име ће да понесе одлучило је 12 свећа.

Симонида је била четврто по реду дете рођено у браку ромејског цара Андроника II Палеолога и његове друге жене Ирине (Јоланте) од Монферата, пише Фејсбук страница Српска средњовековна историја. Царски пар је пре Симониде добио тројицу синова: Јована, Вартоломеја и Теодора.

Жижа Радивојевић и Марина Рајевић Савић - Sputnik Србија, 1920, 17.01.2021
Жижа Радивојевић: Велике српске љубави /видео/

Како је Вартоломеј умро врло млад, у владарској породици је завладао велики страх да ће иста судбина задесити женско дете рођено 1293/1294. године.

„Према писању ромејског историчара Георгија Пахимера, тада је једна искусна и часна жена дала савет како да се новорођенчад спасавају од смрти. У одаји где борави тек рођено дете требало је поставити слике 12 апостола, а испред сваке слике по свећу једнаке дужине и тежине. Свеће је требало упалити у исто време, свештеници је требало појући да се моле за новорођенче и требало је сачекати која ће се свећа последња угасити. Дете је требало назвати по апостолу испред којег се угасила последња свећа“, пише на страници Српска средњовековна историје.

У овом случају последња је изгорела свећа испред слике апостола Петра-Симона и девојчица је добила име Симонида.

„Занимљиво је да је од 32.000 личности из доба династије Палеолог посведочених у писаним изворима, само Андроникова и Иринина ћерка носила име Симонида“, написано је у посту.

Симонида се удала за краља Милутина 1299. године. У браку у којем нису имали деце били су све до Милутинове смрти 1321. године, након чега се Симонида враћа у Цариград, где се замонашила.

„Када је 1324. године Милутин проглашен за свеца, Симонида је послала златно кандило за његов гроб у Манастиру Бањској. У ноћи између 12. и 13. фебруара 1332. године присуствовала је упокојењу свога оца Андроника (монаха Антонија), некадашњег ромејског цара. Сматра се да је преминула након 1345. године“, наводи страница Српска средњовековна историја.

Према познатим историјским изворима, брак Симониде, која је имала само пет или шест година, и српског краља Милутина, уговорен је како би се успоставио мир између Србије и Византије.

Богослужење у храму - Sputnik Србија, 1920, 25.10.2020
Дешифровани непознати списи: Руси славе српске светитеље — шест векова /видео/

Преговори о браку почели су после српских војних победа, а само две женске особе из династије Палеолога биле су неудате, Андроникова сестра Евдокија и ћерка Симонида.

Како је Евдокија била у жалости за преминулим супругом, трапезунтским царем Јованом Другим Великим Комнином, према византијским обичајима, одбила је поновну удају.

Тако је само Симонида, иако девојчица, преостала за удају за српског краља, који је био четири године старији од Симонидиног оца, а својих пет бракова склапао је вођен политичким разлозима.

Прочитајте још:

 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала