Наши најстарији преци из рода Хомо, којем припадају и модерни људи, појавили су се на копну пре 2,5 милиона година са примитивним мајмуноликим мозговима отприлике упола мањим него код данашњих људи.
Када је тачно и где мозак еволуирао у нешто што нас чини људима? Научници покушавају да пронађу одговор на ово питање откако постоји прича о пореклу човека.
Сматрало се да је модерни мозак еволуирао на самом почетку рода Хомо, пре око 2,5 милиона година, рекао је палеоантрополог са Универзитета у Цириху Кристоф Золикофер, један од аутора студије, објављене у часопису „Сајенс“.
Золикофер и његова колегиница Марсиа Понсе де Леон проучавали су фосилизоване лобање из Африке, Грузије и са острва Јава и открили да се ова еволуција мозга догодила много касније, између 1,7 и 1,5 милиона година.
Будући да мозак не може бити фосилизован, једини начин да се утврди његов развој је проучавање трагова које оставља у лобањи. Научници су стога створили одливак мозга, испуњен оним што је давно било у лобањама.
Код људи је Броцино подручје, фронтални део мозга који контролише говор, много веће од одговарајућег дела мозга великих мајмуна, рекао је Золикофер. Проширење те области резултира померањем свега иза ње.
Проучавајући лобање из Африке, научници су открили да примерци, стари око 1,7 милиона година, још увек имају чеони режањ карактеристичан за мајмуне.
Било је то велико изненађење, рекао је Золикофер, а то је значило да је Хомо почео да хода пре него што му је мозак еволуирао. Сада знамо да су у дугој еволуционој историји наши први представници били копнени двоношци мајмуноликог мозга, истакао је он.
Међутим, млађи афрички фосили, стари око 1,5 милиона година, имали су одлике савременог људског мозга. То значи да се еволуција мозга догодила између та два датума у Африци, наводи се у студији.
Закључак потврђује чињеница да су пронађена сложенија оруђа из тог периода. Ово није случајно. Делови мозга који су доживели експанзију користе се за сложеније задатке попут израде алата.
Друго изненађење уследило је након проучавања пет фосилизованих лобања из данашње Грузије, старих између 1,8 и 1,7 милиона година.
Испоставило се да су ти врло добро очувани примерци садржали примитиван мозак.
„Раније смо мислили да је за миграције из Африке потребан велики и модеран мозак“, рекао је Золикофер, преноси портал Зимо.
„Испоставља се да ти мозгови нису ни велики ни модерни, а ипак су људи успели да напусте Африку“, додао је.
У међувремену, фосили са Јаве, „најмлађи“ у овој студији, показали су карактеристике модерног мозга. Научници стога верују да се такође догодило још једно исељавање из Африке.
„Дакле, имате прву миграцију из Африке, а тамо мозак у међувремену еволуира и људи се поново разилазе. То није нова хипотеза, али до сада нисмо имали доказе. Сад их имамо“, објаснио је Золикофер.
