Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Бомбе су падале на Ускрс: Како је изгледало савезничко бомбардовање Београда 1944. /фото/

© Wikipedia / Јавно власништвоБеоград после савезничког бомбардовања 1944. године
Београд после савезничког бомбардовања 1944. године - Sputnik Србија, 1920, 16.04.2021
Пратите нас
Савезничке снаге бомбардовале су Београд први пут пре тачно 77 година, 16. и 17. априла 1944. године, на православни Ускрс.

Бомбардери савезничких снага гађали су више циљева, а у нападу су оштећени и данашња зграда Народног музеја на Тргу Републике, зграда данашње поште на Савском тргу, палата Албанија, Народно позориште, логор Сајмиште, зграда породилишта у Крунској улици, бројне стамбене и цивилне зграде, поред немачких војних циљева.

Процене говоре да је у савезничким бомбардовањима Београда 1944. године, којих је од априла до септембра било 11, број погинулих био између 2.271, колико је проценила америчка амбасада, до 4.000 погинулих, колико су утврдиле немачке окупационе власти.

„У последњој ратној години београдско становништво морало је да преживи још и страховита бомбардовања из ваздуха. С пролећа 1944. године, англо-америчка команда одлучила је да отпочне систематско бомбардовање Београда као важне раскрснице саобраћајних путева, а у вези с напредовањем савезничких снага на Источном фронту и у Италији. Београд је у то доба био важно стратегијско упориште Немаца и представљао је велику сметњу у савезничким војним операцијама, нарочито због тога што су се, за војне потребе, Немци користили београдским аеродромом, железничким пругама и мостовима преко Саве и Дунава, најзад, и Дунавом, којим су крстарили мађарски и немачки ратни бродови“, објавио је Историјски архив Београда на својој Фејсбук страници изводе из текста Јована Марјановића, „Англо-америчко бомбардовање“, објављеног 1975. године.

Марјановић наводи да су из тих разлога „савезнички штабови желели да немачким војним објектима нанесу ударац и у Београду“.

„Разуме се да је требало очекивати да ће бомбардовање бити усмерено пре свега на војне објекте, на мостове, касарне, складишта бензина и нафте на Чукарици и друге објекте. Међутим, то се није догодило. Београд је засипан бомбама с врло велике висине без циљева у објекте и такав „тепих“ бомби изазвао је велике људске жртве у граду“, пише Марјановић.

Према његовим наводима, прво велико савезничко бомбардовање извршено је 16. и 17. априла.

„Овај ваздушни напад извело јe око 600 савезничких великих четворомоторних бомбардера. Док су жртве окупатора у Земуну и Београду износиле око 200 немачких војника, само у Београду од бомби је погинуло 1.160 грађана. Број рањених није познат, а сигурно је да је био врло велик“, навео је наш историчар.

Прочитајте још:

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала