Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Огољени национализам се буди: Хрватска отвара болну тачку за Србе

CC0 / Balkans photos / Мањине - илустарција
Мањине - илустарција - Sputnik Србија, 1920, 18.04.2021
Пратите нас
Питање несталих из ратова у бившој СФРЈ деведесетих година болна је тачка, како Срба, тако и Хрвата, али више је несталих са српске, него са хрватске стране. Уз то, ово питање често се политизује, поготово пред изборе. Због тога га је сада хрватски председник Зоран Милановић изнова и покренуо.

Овако директор документационог центра Веритас Саво Штрбац коментарише последњи састанак председника Хрватске Зорана Милановића са представницима хрватских бранитеља.

Како се из саопштења након састанка могло сазнати, хрватски председник је поручио да Србија пре уласка у ЕУ мора да открије где се налазе посмртни остаци несталих хрватских ратних ветерана и цивила из рата деведесетих година у Хрватској.

Питање несталих – болна тачка за Србе

Оно са чиме је Штрбац сагласан са Милановићем јесте да је питање несталих хуманитарно, цивилизацијско и људско.

„Али, нажалост, оно се врло често политизује и даје му се политички предзнак, што се види по томе да се по ко зна који пут понавља управо пред изборе; или парламентарне, или председничке или, као сада рецимо, ове локалне. Очито да таква питања још доносе велики број гласова на свим странама“, напомиње он.
Огољени национализам се буди: Хрватска отвара болну тачку за Србе - Sputnik Србија, 1920, 18.04.2021
Саво Штрбац

Уместо што се овим питањем баве политичари када им затребају политички поени, наш саговорник сматра да је боље да комисије задужене за питања несталих, а последњи заједнички састанак српске и хрватске комисије за нестала лица одржан је још у октобру, раде континуирано и чешће се састају.

Срби траже нестале, Хрватска не да ексхумације

Када говори о питању несталих особа током рата у Хрватској, Штрбац каже да је ово питање болна тачка, не само хрватска већ и српска.

„Више ми тражимо несталих Срба на подручју Хрватске, него што они траже Хрвата“, истиче он.

На званичном списку Међународног црвеног крста налази се око 1800 несталих Срба, али их је барем још око 650 који нису на списку. До сада је ексхумирано око 800 тела који чекају идентификацију, од чега је око половине српских тела, додаје Штрбац. У Веритасу је регистровано 165 гробних места које тек треба ексхумирати, што би се могло одмах урадити да има политичке воље у Хрватској.

Нестали који су спаљени никада неће бити пронађени, каже наш саговорник – људи су спаљивани у својим кућама, али било је и намерних кремирања.

„Године 1991. кремирано је на десетине посмртних остатака у Загребу. Довожени су са целог подручја које је било захваћено ратом. То су тумачили због санитарних услова, зараза итд. Од тога нема ништа јер се ништа не може накнадно идентификовати. Знам за један случај када су спалили лешеве деветорице Срба и да су вратили урне. Међутим, нико од породица није прихватио урну као да су решили проблем“, каже Штрбац.

Лешеви су бацани и у бунаре и бездане јаме, као за време Другог светског рата и питање је хоће ли икада ти људи бити пронађени. Такође, према Штрпчевим речима, постоје и масовне гробнице које су имале циљ да прикрију злочин. Како Штрбац каже, у Веритасу постоје подаци о неколико масовних гробница, али Хрватска не дозвољава ексхумацију ни познатих локалитета, а камоли непознатих гробница за које је Веритас у међувремену сазнао.

© AFP 2021 / STRINGERЕксхумација жртава рата у Хрватској
Огољени национализам се буди: Хрватска отвара болну тачку за Србе - Sputnik Србија, 1920, 18.04.2021
Ексхумација жртава рата у Хрватској

Оно што Штрпцу делује парадоксално јесте чињеница да је на састанку био присутан и председник Удруге Специјалне полиције Зоран Марас, због кога је Милановић прошле године напустио обележавање годишњице операције „Бљесак“, када је видео да Марас носи мајицу са усташким поздравом „За Дом, спремни!“. Међутим, све је могуће у изборној кампањи, закључује наш саговорник.

Национализам у најогољенијој форми

Социолог Петар Лађевић потезе које је Зоран Милановић повлачио последњих недеља тумачи са једне стране, намером да хрватски председник дестабилизује владајућу већину ХДЗ; са друге стране, национализмом који више није притајен, већ се показује у својој најогољенијој форми.

„Милановић у овом тренутку чини све да дестабилизује владајућу коалицију у Хрватској, чија је чланица и српска странка. Код Милановића је читаво време присутан притајени национализам. У кључним моментима, када су у питању Срби, а поготово српска држава, он из рукава извлачи најпримитивније типове аргумената“, објашњава Лађевић, који подсећа да Милановићу није први пут да иступа на начин како је иступио пре неколико дана.

Његови иступи најчешће се тумаче унутрашњеполитичким приликама у Хрватској; међутим, ако се ставе у контекст односа са Србијом и према српском народу, види се да је у његовим изјавама сваки пут присутна доза ниподаштавања свега што је српско.

Такво понашање хрватског председника видело се и у скорашњој злоупотреби комуникације са председником Српског народног већа Милорадом Пуповцем, закључује Лађевић.

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала