Студија: Људи би требало да раде само осам сати недељно

CC0 / Pixabay / Радни простор
Радни простор - Sputnik Србија, 1920, 18.04.2021
Пратите нас
Масовно коришћење вештачке интелигенције би могло да се одрази на „значајни недостатак плаћеног рада“, указали су аутори једне студије. Уместо да то доведе до губитка посла они су предложили опцију увођења краће радне недеље.

Студија, урађена пре епидемије вируса корона, изашла је са закључком да људи треба да раде осам сати — али недељно, не дневно. Ова необична констатација објављена је у часопису „Друштвене науке и медицина“, под именом „Краћа радна недеља за све: Колико је плаћеног рада потребно за ментално здравље и благостање?“, објавио је портал „Бизлајф“.

Док су се током пандемије дешавале бројне промене, а дешавају се и даље, које су послодавце натерале да преиспитају своје ставове о самом радном окружењу (месту), мало ко се бавио бројем радних сати. Штавише, запослени кажу да су у раду од куће радили дуже, и то три сата дневно у просеку.

Колеге, тим - Sputnik Србија, 1920, 05.11.2019
Завршен експеримент: Радна недеља од четири дана — резултат велико изненађење
Студија сугерише да људи треба да раде свега осам сати седмично ако желе да постигну „психолошке користи“ од рада.

Већ постоје иницијативе да радна недеља буде краћа. Предлози су или да се ради четири дана у току недеље, или шест до седам сати дневно — пет дана седмично.

Ова занимљива студија свакако одлази корак даље: тврди да је осмочасовна радна недеља довољна да се постигну „добробити од запослења“.

За израду истраживања коришћени су подаци из британске лонгитудиналне студије, у којој је учествовало више од 80.000 људи. У обзир је најпре узимано то како су промене везане за број радних сати утицале на ментално здравље испитаника, односно, праћено је у којим тренуцима се оно побољшало.

„То је као када узимате витамин Ц. Свима нам треба одређена доза, али није добро ако претерамо, то не доноси никакве додатне бенефиције по здравље. Заправо, узимање великих количина може имати штетан утицај“, казала је Даига Камераде, ауторка студије и социолог са Универзитета Салфорд у Енглеској, пренео је „Блиц“.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала