Цркве у стенама у Лалибели, Етиопија
У овом граду се налази тринаест средњовековних цркава урезаних у камене стене. Унутрашњост и спољашност је исклесана од вулканских стена и могу се видети различити архитектонски стилови. Неке цркве се налазе дубоко у јамама и окружене су стенама, док су друге урезане директно у стене и литице.
Сматра се да су цркве у Лалибели изграђене у 12. или 13. веку наше ере и да су грађене око 25 година.
Ова претпоставка збуњује научнике, јер верују да древни људи нису могли да направе тако невероватне грађевине старим алатима за само 25 година. Мештани такође не верују у то и више воле легенду од званичне верзије, према којој су на изградњи цркава радили и обични радници и анђели који су сишли на земљу.
Заиста се може рећи да су цркве у стенама Лалибеле, једне од најмистичнијих места, оне су тајна која до сада није откривена и управо зато и привлаче велику пажњу.
Скальные церкви в Лалибэле
— IrinaB 🇦🇿 (@NarniaIsFree) January 10, 2021
В этом эфиопском городе находятся 13 средневековых вырезанных в скалах церквей: внутри и снаружи эти церкви вырезаны из вулканической породы.
Считается что церкви Лалибэлы были созданы в 12 или 13 веках нашей эры. pic.twitter.com/fz1xCvAbLp
Кајласанатха, индијска држава Махарашта
Још једна јединствена грађевина је Храм Кајласанатха, који се налази у селу Елора у индијској држави Махарашта. Кајласанатха или како га још зову Кајлаш, сматра се за највећим монолитним објектом на свету, јер је целокупно урезан у стену.
Занимљив је податак да је дужина храма 55 метара, ширина 36 метара, површина 1980 квадратних метара, а највише задивљује чињеница да је храм саграђен на дубини од 33 метра.
Храм Кайласанатха в Эллоре, Индия pic.twitter.com/Bz2Z1kFCll
— Наша страна Россия (@therusfed) February 2, 2015
Грађевина великих димензија и филигранска прецизност којом је обрађен камен збуњују научнике целог света. Они сматрају да сличан храм није могуће изградити чак ни данас помоћу савремених алата и машина. Њихово је мишљење да чак ни камен не може да се обради са таквом прецизношћу тако да се стубови и други елементи храма одликују јединственим узорком, орнаментом и глаткошћу.
Остаје питање како су људи 1.000-те године нове ере успели да саграде овај храм?
Гвоздени стуб у Њу Делхију, Индија
Гвоздени стуб је у Њу Делхију подигнут 415. године наше ере у част цара Чандрагуптија другог. Према једној верзији, стуб је саграђен на другом месту и превезен у Њу Делхи после цареве смрти. На први поглед стуб изгледа веома обично, али је његова тајна у невероватним физичким и хемијским својствима, која не познају научници.
Задивљујуће је то, што стуб који је стар више од 1.600 година, никада није зарђао. Научници не могу да схвате, како су стари народи успели да направе тако квалитетан антикорозивни метал, јер и дан данас не постоје сличне технологије које штите метал од рђе на тако дуг период.
Научници не могу да направе копију гвозденог стуба, јер немају тачне податке о материјалу који је коришћен. Према званичним информацијама, невероватна антикорозивна својства су условљена временским приликама, обрадом и структуром стуба, као и смесом одређених метала, који мењају физичка својства гвожђа и не дозвољавају стварање рђе.
Шраванабелагола, држава Карнатака, Индија
Шраванабелагола је индијски град у држави Карнатака. Познат је по великом броју раскошних и необичних храмова који задивљују научнике. Они имају необичне камене стубове који се сматрају једним од најлепших на свету.
Индијски уметници су их направили пре више од хиљаду година, у шта је тешко поверовати с обзиром на то да су стубови идеално полирани, а детаљи су савршено уклесани.
Научници не могу да схвате, како су успели да направе такве импозантне стубове без савремених алата. Непоновљива форма стубова, њихова савршено глатка површина и невероватан квалитет који им омогућава да стоје после толико времена и даље задивљују научнике.
Индийский комплекс Шраванабелагола, что в переводе означает «монах, стоящий на вершине холма». Этот храмовый комплекс расположен в одноименном городе, в штате Карнатака. X век н. э.
— Алекс Дауд (@vsKpA3GnvjP6kws) September 28, 2019
Больше всего в этом храмовом комплексе поражают своим видом многочисленные колонны. Они словно pic.twitter.com/OP0ucWI4nt
Гробница за урне, Јордан
Гробница за урне у граду Петра, у Јордану, једна је од најпознатијих и јединствених древних грађевина, која представља краљевску гробницу.
Урезана је у високу планину на отвореној платформи, дуж северне терасе где се налази неколико парова стубова.
Унутрашњост гробнице је велика, површина јој је око 400 квадратних метара. Иако многи њени делови личе на вештачке творевине, према званичној верзији, цртежи и украси настали су на природан начин, па су древни становници града Петра решили да овде направе гробницу.
